Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Brasina, Mali Zvornik

Selo Brasina spušta se sa Gučeva sve do Drine, a svaki deo sela ima svoju priču - deo scenarija za omnibus film.

Prepoznatljivi centar Brasine, Mali Zvornik

Prepoznatljivi centar Brasine

Brasinu sam posetio u avgustu 2016. godine.

Brasina je najsevernije selo opštine Mali Zvornik. Nalazi se na putu Banja Koviljača - Mali Zvornik. Od Banje Koviljače udaljena je desetak kilometara, a do Malog Zvornika približno je 14 km. Selo je razbijenog tipa, naseljeno je pre 200-250 godina.

Panorama Brasine sa vrhovima Gučeva, Mali Zvornik

Panorama Brasine sa vrhovima Gučeva

Graniči se Gornjom Koviljačom na severu, istočna granica prati vrhove Gučeva, južno je Donja Borina, a na zapadu izlazi na Drinu, do granice sa Bosnom i Hercegovinom. Ovih dana u Brasini je oko 520 domaćinstava, u kojima živi približno 1300 stanovnika.

Selo je razbijenog tipa. Prve familije doselile su se iz Dalmacije i vladale su rudaskim veštinama. Iz sasvim praktičnih razloga, naselili su brdski deo današnjeg sela, blizu nalazišta rude antimona. Vremenom se naselje spustilo do Drine.

Nove, lepe kuće kraj puta u centru Brasine, Mali Zvornik

Nove, lepe kuće kraj puta u centru Brasine

U centru sela je osnovna škola "Braća Ribar". Dvorište je uređeno, škola je sveže okrečena. Ako se procenjuje starost škole prema lipi na ulazu u školsko dvorište, sasvim je moguće da su delovi školske zgrade stari stotinak godina.

Škola Braća Ribar, Brasina, Mali Zvornik

Škola "Braća Ribar" u Brasini

Panorame sela Brasina

Kada se od centra sela pođe blagim usponom ka brdovitom delu zaleđa Gučeva, panorame polja postepeno zamenjuju slike rasejanih domaćinstava i njiva na okolnim padinama. Na kraju, stiče se utisak da je reč o potpuno različitim naseljima.

Kuće u centru Brasine sa pogledom na vrhove Gučeva, Mali Zvornik

Kuće u centru Brasine sa pogledom na vrhove Gučeva

U centru sela smenjuju se urbanizovani delovi i obrađene njive. Izuzetno bi mi prijalo kad bih i ja mogao sa prozora da osetim letnji miris kukuruza, ili pokošenog sena.

Njive i livade u centru sela Brasina, Mali Zvornik

Njive i livade u centru sela

U Gornje delove Brasine najbolje je otići nekog sunčanog, letnjeg jutra, dok su okolni predeli prekriveni maglom. Imao sam sreće i stigao sam na vreme.

Jutarnja, letnja magla u Brasini, Mali Zvornik

Jutarnja, letnja magla u Brasini

U ovim delovima sela skoro svako domaćinstvo ima svoje brdo. Neke porodice radije su se nastanile na padini, zaklonjenoj od vetra i vejavica.

Karakteristično seosko domaćinstvo, Brasina, Mali Zvornik

Karakteristično seosko domaćinstvo

Pojedina domaćinstva popela su se na vrhove brda, s pogledom na imanje i veći deo sela. Ako bih birao, izabrao bih najviše brdo, sa najviše snega i najširim pogledom.

Panorama Brasine sa livadama, njivama i kućama na vrhu brda, Mali Zvornik

Panorama Brasine sa livadama, njivama i kućama na vrhu brda

Pojedine kuće gornjeg dela Brasine, koje su napustile, ili ostale bez svoje padine, ili vrha brda, smestile su se pored seoskog puta.

Put kroz gornji deo Brasine, Mali Zvornik

Put kroz gornji deo Brasine

Primećujem da su seoske kuće redovno održavane i sveže okrečene, a u dvorištu su bašta sa povrćem i, naravno, cvećem.

Seosko dvorište sa baštom, Brasina, Mali Zvornik

Seosko dvorište sa baštom

Najčešće se deo bašte odvoji za povrće, drugi za cveće.

Cvetni deo bašte, Brasina, Mali Zvornik

Cvetni deo bašte

Postoje kuće i dvorišta u koja se ponekad navrati i kuće i dvorišta u kojima se stalno živi. Lako prepoznajem i jedne i druge.

Dvorište i kuća u gornjem delu sela Brasina, Mali Zvornik

Dvorište i kuća u gornjem delu sela

Starija seoska arhitektura Brasine prilagođena je blagom terenu. Nisam video visoke, planinske kuće, kakve postoje u brdovitim malozvorničkim selima. Međutim, travnata dvorišta sa belom kućom i pomoćnim objektima podjednako su lepa.

Lepo seosko dvorište, Brasina, Mali Zvornik

Lepo seosko dvorište

Koš i ambar u delu dvorišta s pogledom na susedno brdo, Brasina, Mali Zvornik

Koš i ambar u delu dvorišta s pogledom na susedno brdo

Tri priče, ili omnibus iz Brasine

Tokom boravka u Brasini, čuo sam, kao u omnibus filmu, tri potpuno različite priče.

Prva priča - Rudnik antimona "Brasina"

Ne znam ko je, kada i kako pronašao rudu antimona u gornjem delu današnje Brasine. Vest je, međutim, stigla do Dalmacije, što je bio dovoljan povod da se cela, mnogobrojna familija, početkom XIX veka doseli u današnji zaseok Veselinovići. Smestili su domaćinstvo na kilometar-dva od nalazišta. Tako se, zahvaljujući rudniku, Brasina širila i sačekala današnje vreme.

Tokom prethodnih 200 godina, bilo je dosta uspešnih i neuspešnih pokušaja da rudnik opstane. Ovih dana rudnik antimona "Brasina" ponovo ne radi. Ulaz u rudarsku jamu nije zaštićen betonskim zidom, kako već sigurnost nalaže: ili je neko zaboravio da to uradi, ili se očekuje da će rudnik uskoro da proradi.

Ulaz u rudarsko okno, rudnik antimona Brasina, Mali Zvornik

Ulaz u rudarsko okno, rudnik antimona Brasina, Mali Zvornik

Na malom platou, u blizini rudarske jame, ostalo je samo nekoliko polusrušenih baraka. Čuvara preostalog nema.

Polusrušene barake u blizini rudarske jame Brasina, Mali Zvornik

Polusrušene barake u blizini rudarske jame

Kad se neki industrijski pogon napusti, ostatke različitih metalnih predmeta i konstrukcija brzo pokupe i odnesu sakupljači sekundarnih sirovina. Čini se da jalovina iz rudnika "Brasina" nikoga ne interesuje.

Jalovina ispred rudarske jame rudnika Brasina, Mali Zvornik

Jalovina ispred rudarske jame, rudnik Brasina, Mali Zvornik

Izvesno vreme, nakon poslednjeg zatvaranja rudnika, deo rudarskih objekata nestao je u požaru. Sudeći po nagorelim čeličnim točkovima, delovima rudarske žičare, požar je bio veliki. Sticajem okolnosti, požar se ograničio samo na deo rudnika, pa susedna, bujna vegetacija nije zahvaćena.

Delovi rudarske žičare nakon požara, rudnik Brasina, Mali Zvornik

Delovi rudarske žičare nakon požara, rudnik Brasina, Mali Zvornik

Pored puta za rudnik još uvek se nailazi na delove rudarske žičare: poneki stub i preostala užad.

Delovi rudarske žičare, rudnik Brasina, Mali Zvornik

Delovi rudarske žičare, rudnik Brasina, Mali Zvornik

Poznato je da se rudnik i okolina nikada i nigde nisu skladno uklapali. Kad uspeva rudnik, ne uspeva nešto drugo. Važi i suprotno.

Druga priča - Kratak, pokazni kurs o rečnim rakovima

Kraj puta od rudnika ka centru Brasine, još uvek se nalazi mala vodenica, potpuno uklopljena u okolno zelenilo. Vodeničnoj mimikriji doprinose mahovina i lišaj na krovu i bršljan po zidovima. Vrata su zaključana, očigledno je da ne radi, mada je u izuzetno dobrom stanju.

Jedna od preostalih vodenica, Brasina, Mali Zvornik

Jedna od preostalih vodenica u Brasini

Vodenica je izgrađena od čvrstog materijala, temelj i otvor za vodu su od kamena, zidovi od cigala, učvršćenih drvenim gredama. Čini mi se da lepšu nisam video. BIlo bi izuzetno lepo da se sačuva i formalno, kao primer narodnog graditeljstva, zaštiti!

Vodenica u Brasini, lep primer narodnog graditeljstva, Mali Zvornik

Vodenica u Brasini, lep primer narodnog graditeljstva

Kao što je već poznato, vodenice se grade na potocima. Tokom zimskih i prolećnih dana, snaga vode dovoljna je da pokrene vodenički kamen, a višak vode da se sačuva u zagatu za sušnije periode. Ova brasinska vodenica podignuta je na zaklonjenom mestu, pa je onako maskirana potpuno neuočljiva. Takav ambijent savršeno odgovara pričama o zlim bićima, koja noću posećuju usnule vodeničare. Zato sam zamolio našeg prijatelja, Jovana Antonića, da kaže nešto o sličnim iskustvima u Brasini. Da bi izbegao pomenutu temu, otkrio je tajne, koje čuva od detinjstva.

U periodima, u kojima rudnik ne radi, u potoku kraj vodenice, žive rečni rakovi! Pokušavao sam da vidim bar jednog. Međutim, i pored činjenice da je potok plitak, čist i bistar - čini se da rakova nema. Da ih stvarno baš tu ima, Jovan je praktično pokazao: ispod prvog kamena, koji je podigao, bio je mladi, rečni rak. Još kao dečak, naučio je da se rakovi skrivaju ispod ravnih, kamenih ploča, prema ivici potoka. Da smo bili uporniji, moguće je da bismo videli i starijeg, dužine i do 10 cm, kakve je Jovan u detinjstvu pronalazio.

Brasinski potok u kome žive rečni rakovi, Brasina, Mali Zvornik

Brasinski potok u kome žive rečni rakovi

Iznenadila me je činjenica da je malozvornička opština čista, bez smeća i otpadaka bilo koje vrste. Kada se tome doda kvalitet vodotokova, s pravom se Mali Zvornik može navesti kao primer uspešno sprovednih aktivnosti na zaštiti prirodne okoline. A to je već preduslov za učešće na konkursima za sredstva, namenjenih za izvođenje društveno i socijalno vrednih projekata. U Malom Zvorniku ima i dovoljno stručnjaka i iskustva na realizaciji sličnih projekata.

Priče iz Čiča Glišinog "Ševara"

Na ulasku u Brasinu, sa desne strane puta Banja Koviljača - Mali Zvornik, nalazi se mala, lepa brvnara s natpisom: Čiča Glišin "Ševar". To je letnji stan divnog čoveka, Gligorija Purtića, koji se novinarima, TV reporterima, nepoznatim posetiocima i gomili đaka, koji ga redovno posećuju, predstavlja kao: Čiča Gliša. Brvnaru izgradio u bagremaru. Nisam pitao, pa ne znam, zašto se zove baš: "Ševar".

Čiča Glišina jednosobna brvnara, Brasina, Mali Zvornik

Čiča Glišina jednosobna brvnara

Gligorije Purtić rođen je u Crnči, gde je živeo sve dok jednog dana nije napravio splav i otisnuo se niz Drinu, ka Lipolistu. Mađutim, splav se nasukao kod Zorkine kuće u Brasini. Shvativiši taj događaj kao poseban znak, odlučio je da ostane u Brasini. Radio je u Banji Koviljači, a nakon penzionisanja, najveći deo godine provodi u svom Ševaru. Dočekuje goste, kuva pasulj, a kada se održavaju drinske regate, učesnike pozdravlja pogačom i zdravicom.

Stari predmeti, koje Čiča Gliša sakuplja i čuva, Brasina, Mali Zvornik

Stari predmeti, koje Čiča Gliša sakuplja i čuva

Iako je po zanimanju stolar, nakon penzionisanja, svoj alat koristio je samo jednom. Napravio je stolicu na rasklapanje, kaže: "... na kakvoj je sedeo Kutuzov, za vreme bitke sa Napoleonom.". Povod je bila najavljena poseta više od sto đaka malozvorničkih škola. A namera: da organizuje đački bingo sa glavnom i jedinom robnom nagradom u obliku stolice na rasklapanje. Nama dobro poznate, i kako tvrde, savršene lutrijske bubnjeve, koji samo ponekad pogreše, zamenio je majčinom peglom na žar. Regularnost izvlačenja ceduljica, sa ručno ispisanim brojevima, potvrdile su prisutne učiteljice, a ni đaci nisu uložili prigovore. Epilog je lep. Jednog dana, u jednom autobusu, prišao mu je dečak, srećan dobitnik stolice, i ponovo se zahvalio. To je sasvim dovoljan povod da stolarski alat ponovo upotrebi - ima još dosta dece.

Zdravica Gligorija Purtića, narodnog pripovedača i narodnog humaniste iz Brasine, Mali Zvornik

Zdravica Gligorija Purtića, narodnog pripovedača i narodnog humaniste iz Brasine

Zato, kada od Banje Koviljače putujete prema Malom Zvorniku, na ulasku u Brasinu pogledajte desno i pozdravite dobrog čoveka Gligorija Purtića - Čiča Glišu. Obradovaćete ga!

Gligorije Purtić zdravicom dočekuje i ispraća poznate i nepoznate goste, Brasina, Mali Zvornik

Gligorije Purtić zdravicom dočekuje i ispraća poznate i nepoznate goste

Zašto ću ponovo da posetim Brasinu

Jedan dan je malo da se vide svi delovi sela, pođe ka vrhovima Gučeva, ili da se proprati trasa rudarske žičare ka Zajači. Ne mogu se pronaći ni vodenice, koje su radile, ili još uvek melju. Kratak je i za susrete sa predusretljivim meštanima, koji će ostaviti dnevne poslove da bi vas poveli ka skrivenim delovima sela. I da ne zaboravim: vlasnici kafane u centru sela obećali su da će me odvesti do svog imanja, odakle su najlepši pogledi na selo i Drinu.

Ako prolazite putem Banja Koviljača ka Malom Zvorniku, svratite u Brasinu.

U Brasini žive dobri ljudi, dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Amajiću;
  • prijatelju Jovanu Antoniću, odborniku SO Mali Zvornik, koji je prekinuo berbu kupina, da bi nas naučio gde i kako da pronađemo rečnog raka;
  • dobrom čoveku Gligoriju Purtiću - Čiča Gliši, na gostoprimstvu i zdravici, kojom dočekuje goste;
  • prijatelju Borisu Katiću, na vožnji i hrabrom pešačenju do najviših vrhova Zbira i
  • prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković