Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Čobanac, Crna Trava

Tajne sa sabora na Čobancu i vilama, koje tu navrate noću po mesečini, govore se u poverenju. A zbog različtih cvetića i biljčica, Čobanac sam proglasio za botaničku baštu.

Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Panorama Čobanca

Na Čobanac sam došao u julu 2019. godine, putujući crnotravskim putevima - od sela do sela.

Čobanac (verovatno skraćeno od: Čobansko polje) je zaravan, na prosečnoj nadmorskoj visini 1480m. Postavljen je centralno u odnosu na više zapadnih, crnotravskih sela i mahala: Dobro Polje, Vus, Bistrica, Ostrozub.

Pogled sa Čobanca na susedne mahale, Dobro Polje, Crna Trava

Pogled sa Čobanca na susedne mahale

Ovih dana na Čobancu nema nikoga: ni čobana, ni stada. S obzirom da u okolnim selima i mahalama živi malo ljudi, ili uopšte ne živi, Čobancem retko ko prolazi, ne računajući šumare iz Srbija šuma. Inače, a u poverenju, šumari nisu baš omiljeni u ovim krajevima. Moguće da je to razlog, zbog koga pečate lupaju predveče i kad se smrkne.

Poljski put za Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Poljski put za Čobanac

Sabori na Čobancu

Ne znam da li je Čobanac baš na ovom mestu zbog okolnih sela i mahala, ili su one tu zbog Čobanca. Ali, zahvaljujući položaju i putevima, koji se tu račvaju, Čobanac je, bio i ostao, tradicionalno mesto susretanja stanovnika ovog kraja. Ovih dana na sabor se dolazi čak iz Beograda.

Kapija Čobanca, Dobro Polje, Crna Trava

Kapija Čobanca

Tokom boravka na Čobancu, a u hladu ona tri stogodišnja hrasta, čuo sam verodostojnu priču o saborima. Počinjali su ujutru, završavali se sledećeg jutra. I kao što pravila nalažu, sabor nije sabor bez nekoliko kafana. Jednu od kafana, držala je porodica Nikolić iz Broda. Pripreme su počinjale nekoliko dana pre početka sabora. Piće i hrana dovoženi su iz Predejana, Vlasotinca, Broda. Prvo na konjima, kasnije dodževima i drugim terenskim vozilima. Kafanske noći bile su i bučne i preznojene, a kafana ne bi bila kafana ako nema poneke razbijene čaše, flaše, a retko i glave. Dešava se!

Ranđel Nikolić na Čobancu, Dobro Polje, Crna Trava

Ranđel Nikolić (ili lepše: Lale iz Broda) sa tragovima saborskih noći

Meni lično lepše su priče o tajnim ljubavima, koje su tu počinjale. Neke su se sledećeg dana završile, neke su ostale. Ovih dana, u jednom lepom crnotravskom selu, čuo sam jednu od tih saborskih, ženskih ljubavnih tajni. Ispričana je poluglasno i tajanstveno, sa setnim osmehom. Pa neka tajna ostane tajna!

Botanička bašta "Čobanac"

Retko se dogodi da u nekom od velikih, evropskih gradova ne postoji botanička bašta. Najčešće je to jedno od preporučenih mesta za posetu, sa prepoznatljivim: "must visit (ili) see" i obaveznim "selfijem". Bogate su baš kao gradovi u kojima se nalaze. Međutim, ne privlače me previše banane, palme i orhideje u Berlinu i Milanu, ili oni džinovski, japanski lokvanji u bari s piranama u Beču. Jer nije im tu mesto.

Za razliku od njih, na Čobancu je sve na svom mestu: od nekog šarenog cveća, trava koje se presijavaju na suncu, borovnica i šumskih jagoda. Zato, a sasvim na svoju ruku i samovoljno, proglasio sam Čobanac za botaničku baštu. Iako sam botaniku zaboravio, pa od stotinu biljaka i cvetića sa Čobanca prepoznajem samo belu radu - lat. Bellis perennis, siguran sam da bi me i naš Josif Pančić podržao.

Julsko cveće, Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Julsko cveće

Jedan od mojih omiljenih cvetova je bela rada.

Livade s belom radom, Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Livade s belom radom

Podnevni Čobanac prepun je sunca, pa se i obična trava presijava u žuto-zlatnim bojama.

Julsko podne, Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Julsko podne na Čobancu

Kao po dogovoru, svaki deo livade cveta drugim bojama.

Livada, Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Žuta livada

Pored žute livade je livada s belom radom.

Livada s belom radom, Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Livada s belom radom

Botanička bašta na Čobancu još po nečemu se razlikuje od onih evropskih. Po jednoj od legendi, koje se na Čobancu vrlo tiho i samo u poverenju govore, letnje noći na Čobancu pripadaju vilama. Priča je sasvim logična: ima dovoljno samoće (jer se ljudi plaše vilinske omame), cveća da se okite, zvezda da zaigraju vilinsko kolo. Volim da verujem u legende, pa razmišljam odakle nam te vile dolaze. Možda iz potpuno paganskog "Buđenja proleća" Igora Stravinskog? Uostalom, zašto su se poslednjih godina pojavile breze na Čobancu?

Breze, Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Breze - nova scenografija Čobanca

Neki od poljskih i šumskih puteva, kojima se dolazi na Čobanac, ostali su isti.

Put za Ostrozub, Čobanac, Dobro Polje, Crna Trava

Put od Čobanca prema Ostrozubu

Kako stići do Čobanca

Čobanac se nalazi se na raskrsnici puteva: ka Brodu (12km), do Vusa (4km), prema Ostrozubu (4km), ka Bistrici (6km) i dalje ka Vlasotincu (20km).

Ukoliko želite da posetite Čobanac, dođite na sabor. Ako želite da budete sami, izabarite neki drugi letnji dan.

 

Na Čobancu najčešće nema ljudi - dočekaće vas botanička bašta. Dobrodošli ste!


Zahvaljujem se:

  • Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela".
    (Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, koje je finansijskim sredstvima podržalo realizaciju projekta)
  • Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Odboru za selo, na podršci i
  • prijatelju Ranđelu Nikoliću (ili samo: Lale iz Broda), koji nas je ladom nivom proveo najneprohodnijim putevima do najskrivenijih crnotravskih sela.

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković