Magazin za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju

Putovanja najstarijim prugama Banata

Železnička stanica Novi Kneževac

Železnička stanica Novi Kneževac na pruzi Segedin - Novo Miloševo (Karlovo).

Železnička stanica Novi Kneževac nalazi se na pruzi Segedin - Novo Miloševo (Karlovo), koja je otvorena 1897. godine. Pruga do Čoke zatvorena je za saobraćaj i uklonjena 1978. godine.

Železnička stanica Novi Kneževac

Železnička stanica Novi Kneževac

Polazeći prugom od Segedina, stanica u Novom Kneževcu bila je prva veća stanica na teritoriji tadašnje Austrougarske. Posle Prvog svetskog rata, stanica je dobila status pogranične stanice prema Mađarskoj. Nakon obustavljanja saobraćaja na pruzi, stanica u Novom Kneževcu zatvorena je. Železničko osoblje napustilo je stanicu, a stanična zgrada dobila je nove stanare. Zahvaljujući nekadašnjoj kvalitetnoj gradnji, stanična zgrada je i pedesetak godina kasnije u relativno dobrom stanju.

Železnička stanica Novi Kneževac

Železnička stanica Novi Kneževac

Stanični koloseci uklonjeni su. Na nekada važnoj i prometnoj stanici, osim stanične zgrade, ostalo je malo tragova železničke prošlosti. Protekle 120 godine preživeo je vodonapojnik za parne lokomotive. Nalazi se kraj nekadašnjeg koloseka, obrastao višedecenijskom vegetacijom.

Vodonapojnik za parne lokomotive na stanici Novi Kneževac

Vodonapojnik za parne lokomotive na stanici Novi Kneževac

Vodonapojnik za parne lokomotive i srušeni železnički objekat

Proteklo vreme preživela je i obavezna stanična ograda, koja je u vreme izgradnje železničkih stanica postavljana između perona i staničnih koloseka.

Peron železničke stanice Novi Kneževac

Peron železničke stanice Novi Kneževac

Iz pedesetih godina XX veka ostala je nostalgična, neonska svetiljka. Teško je poverovati da će stanicom Novi Kneževac ponovo da prođu pruga i vozovi.  Baš zato, bilo bi lepo da se stanica sačuva, kao deo istorije banatskih železnica. Moguće je!

Železnička stanica Novi Kneževac

Neonska svetiljka na stanici u Novom Kneževcu

 


Zahvaljujem se:

Autor teksta i fotografija: Zoran Cvetković