Putovanja stogodišnjim prugama Vojvodine

Železnička stanica Dolovo

Napuštena železnička stanica Dolovo, na pruzi Vladimirovac - Kovin.

Železnička stanica Dolovo nalazila se na nekadašnjoj pruzi Vladimirovac - Kovin, koja je otvorena za saobraćaj 1894. godine. Pruga od Kovina, preko Bavaništa, Deliblata i Mramorka i Dolova, pa do Vladimirovca, zatvorena je za saobraćaj sedamdesetih godina XX veka, koji nakon toga nije obnavljan.

Mesto nekadašnje železničke stanice Dolovo

Nakon zatvaranja pruge za saobraćaj, stanica je napuštena. Posle pedesetak godina, na mestu stanične zgrade ostalo je samo nekoliko betonskih greda.

Poslednji ostaci zgrade železničke stanice Dolovo

Kolosek još uvek nije uklonjen. S obzirom da je najavljena potpuna demontaža i prodaja šina sa zatvorenih banatskih pruga, pitanje je dana kada će i poslednji tragovi pruge i stanice nestati.

Kolosek prema železničkoj stanici Mramorak - Deliblato

Pruga prema stanicama Deliblato i Mramorak i dalje za Kovin

Kolosek prema železničkoj stanici Vladimirovac

Prvobitne šine iz 1894. godine zamenjene su 1938. šinama, koje su izlivene u železari u Zenici.

Šine iz 1938. godine

Običaj, a moguće austrougarski i kasniji propisi, nalagali su da se na stanicama uredi park i zasadi drveće. Najčešće su sađeni borovi, lipe, ili kestenovi. Na stanici u Dolovu zasađeni su borovi i kruške. Bor i kruška ostali su siguran orijentir do stanice i motiv, prepoznatljiv mnogo dalje od Dolova.

Od Dolova prema Vladimirovcu pruga je prolazila obodom Deliblatske peščare. Nakon pedesetak godina od zatvaranja pruge, okolina stanice nije se promenila i može se smestiti u bilo koje vreme prošlog veka. Verovatno zato, autobus firme "Krstić i sin", iz filma "Ko to tamo peva", pravio je obaveznu pauzu baš na tom mestu.

Autobuska stanica firme "Krstić i sin"

Stanica je od centra Dolova udaljena oko 9km. Moguće je da u vreme puštanja pruge u saobraćaj dva sata pešačenja do stanice nije bilo predugo. Posebno kada se putovalo preko Vladimirovca za Vršac, pa dalje za Belu Crkvu i Temišvar. Ili kada se putovalo za Kovin, pa lađom i skelom preko Dunava, u tadašnju Srbiju.

Put do stanice

Na kraju puta iz Dolova, a nedaleko od stanice, zaostao je pružni prelaz. Vozovi ne prolaze, ali prelaz još uvek je propisno obeležen.

Pružni prelaz na putu iz Dolova

Ako se pažljivo pogleda, postavljeni znak razlikuje se od drugih, koje viđamo na zatvorenim i napuštenim prugama. Stub znaka deo je originalne šine. Izlivena je 1894. godine, u železari u Đeru, u tadašnjoj Autrougarskoj.

Znak na pružnom prelazu na putu za Dolovo

Konačno, teško je zamisliti vreme kada se obodom Deliblatske peščare, ćirom i parnim lokomotivama, putovalo u Evropu. Nekadašnji krajolik izmenile su samo turbine vetroparka "Čibuk 1".

Vetropark Čibuk 1

 

---

Zahvaljujem se:

• Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Tehničko i arhitektonsko nasleđe na prugama Banata". Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS.
• Muzeju nauke i tehnike na stručnoj pomoći.
• Centru za bezbednost Infrastruktura železnice Srbije, koji je odobrio i obezbedio sigurno izvođenje projekta na svojim objektima.