PROJEKAT

Tehničko i arhitektonsko nasleđe na prugama Istočne Srbije

Razvoj železničke mreže u Srbiji, južno od Dunava, počeo je krajem XIX veka. Delimično prateći drevni koridor Via Militaris, u kratkom roku završena je pruga Beograd - Niš. Puštena je u saobraćaj 1884. godine. Nekoliko godina kasnije, već 1890. Srbija prihvata ideju Rusije za izgradnju Transbalkanske pruge, koja bi preko Rumunije predstavljala deo veze od Crnog do Jadranskog mora. Planirana trasa pruge kroz Srbiju je: Prahovo - Zaječar - Knjaževac - Niš, pa dalje za Kuršumliju i Kosovo.

Pruge istočne Srbije (Map data © 2024 Google)

Nastupajući događaji (Balkanski ratovi, Prvi i Drugi svetski rat) uticali su da se istočne pruge grade po deonicama, u periodima mirnijih vremena, ponekad i u vreme ratova. Deonica Prahovo - Zaječar puštena je u saobraćaj 14.6.1914, deonica Zaječar - Knjaževac završena je 28.1.1915. Konačno, pruga Knjaževac - Niš puštena je u saobraćaj 15.8.1922.

Železnička stanica Negotin (avgust 2024)

Nakon Drugog svetskog rata istočne pruge povezane su poprečnom vezom: Zaječar - Bor (1967), Mala Krsna - Požarevac - Majdanpek (1969), Majdanpek - Bor (1972), sa prugom Beograd - Niš.

Veza pruga istočne Srbije sa niškom prugom u Maloj Krsni

Pruga od Zaječara do Bora građena je po deonicama. Deonica Vražogrnac - Zagrađe puštena je u saobraćaj 25. juna 1960, deonica Zagrađe - Bor Teretna 3. oktobra 1963. godine. Deonica Bor Teretna - Bor otvorena je svečano za saobraćaj na Dan republike, 29. novembra 1967. godine. Konačno, pruga Bor - Majdanpek puštena je u saobraćaj 3. aprila 1972. godine, kada je uspostavljena direktna veza pruga istočne Srbije sa niškom prugom.

NAPOMENA:

Projekat  "Tehničko i arhitektonsko nasleđe na prugama Istočne Srbije" finansijski je podržalo Ministarstvo kulture RS. Projekat je završen u avgustu 2024. godine.