Istraživanje i dokumentovanje železničkog nasleđa na pruzi Mala Krsna - Majdanpek
Izgradnja železničke mreže u Kraljevini Srbiji počela je krajem XIX veka, izgradnjom železničke pruge Beograd - Niš, koja je puštena u saobraćaj 1884. godine. Istovremeno sa gradnjom niške pruge, izgrađena je pomoćna pruga Smederevo - Mala Krsna - Velika Plana, koja je korišćena za transport materijala za izgradnju niške pruge. Tridesetak godina kasnije, gradi se pruga Smederevo - Mala Krsna - Požarevac (1920. godina), pa zatim Požarevac - Kučevo (1927. godina). Dogradnjom pruge od Kučeva do Brodice, pa zatim od Brodice do Majdanpeka i Bora ostvarena je najkraća železnička veza od Topčidera do Prahova, Zaječara i dalje, prema Knjaževcu i Nišu.
Uspostavljeni pružni koridor povezao je rudarske oblasti Istočne Srbije (Kaona, Blagojev Kamen, Majdanpek, Veliki Krivelj, Bor) sa železničkim čvorištima Mala Krsna i Topčider. Osim intenzivnog železničkog transporta, obavljan je i putnički saobraćaj. Primer je putnički voz na relaciji Topčider - Mala Krsna - Majdanpek - Bor - Prahovo. Konačno, počev od osamdesetih godina 20. veka, železniči saobraćaj zemenjen je drumskim.
(Projekat "Istraživanje i dokumentovanje železničkog nasleđa na pruzi Mala Krsna - Majdanpek" finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja RS. Projekat je realizovan u decembru 2021. godine.)
Železničke stanice na pruzi Mala Krsna - Majdanpek
Zahvaljujem se:
- Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Istraživanje i dokumentovanje železničkog nasleđa na pruzi Mala Krsna - Majdanpek".
- Muzeju nauke i tehnike na stručnoj pomoći.
- Centru za bezbednost Infrastruktura železnice Srbije, koji je odobrio i obezbedio sigurno izvođenje projekta na svojim objektima.
- Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS, Muzeja nauke i tehnike i Infrastrukture železnice Srbije.