Kuća cveća u Muzeju Jugoslavije
Muzej Jugoslavije i Kuća cveća nalaze se na najlepšoj padini beogradskog Dedinja. Kada se Jugoslavija razišla, objekti i okruženje u kome je živeo i radio Josip Broz Tito, čini se, ostali su na "ničijoj zemlji".
Muzej "25. maj" u Beogradu
Poslednjih pedesetak godina kompleks objekata u kojima je živeo i radio Josip Broz Tito, menjajući imena, dobijao je muzej po muzej. Nakon smrti Josipa Broza 1982. godine osnovan je "Memorijalni centar Josip Broz Tito", koji je od značajnijih objekata objedinio Rezidenciju, "Stari muzej", "Kuću cveća" i Muzej "25. maj". "Muzej (istorije) Jugoslavije" osnovan je 1996. godine, kada je "Memorijalnom centru" pripojen "Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije".
Muzej "25. maj" - muzej s pogledom
Muzej "25. maj" smešten je na najlepšu beogradsku padinu. Širina prostora i pogled na Beograd mogu se porediti sa carskim "Šenbrunom" (Schönbrunn), "Palatom Belvedere" (Belvedere), i svakako, sa našim "Muzejom savremene umetnosti" u Novom Beogradu. Zgrada Muzeja "25. maj" završena je i svečano otvorena 25. maja 1962. godine.
Plato ispred Muzeja "25. maj"
U vreme projektovanja i izgradnje Muzeja "25. maj" arhitekturom su se u tadašnjoj Jugoslaviji bavile arhitekte. Koristeći i čuvajući otvoreni prostor, zgradu Muzeja projektovao je arhitekta Mihailo Janković (1911-1976). Izgrađen je otvoren i pamtljiv objekat. Na centralnom delu zgrade je široki ulaz, iznad koga je mozaik, delo Boška Karanovića. Lep u tom vremenu, danas i nadalje. Inače, arhitekta Mihailo Janković projektovao je pamtljive simbole Beograda: zgradu Saveznog izvršnog veća (1959-1961), Stadion "JNA" (1951), Sportski centar "Tašmajdan" (1958), zgradu Centralnog komiteta SKJ (1961).
Plato ispred Muzeja "25. maj"
Prateći vizure arhitekte Jankovića, pristupni plato Muzeju urađen je u periodu 1978–81. po idejnom rešenju arhitekata Branislava Jovina (1935-2018) i Marije Jovin (1934-2018).
Fontana na platou ispred Muzeja "25. maj"
Fontana na platou ispred Muzeja "25. maj"
Neproverene činjenice iz života Josipa Broza Tita
Nakon smrti Broza 1980. godine, nekada šapatom, a zatim sve glasnije i glasnije, postavljana su pitanja: "Da li je ON bio baš ON?", "Da li je rođen TAMO gde je rođen?", "Da li mu je srpsko-hrvatski, ili hrvatsko-srpski jezik maternji, ili su to nemački, francuski, ruski (i još mnogo drugih, koje je govorio, ili bar razumeo)?". Postavlja se i pitanje da li je umro baš 4. maja 1980. godine u Ljubljani.
Antun Augustinčić (1900-1979), Spomenik Maršalu Titu, 1948.
U nedostatku volje, vremena i mogućnosti da se pregleda (i razume, naravno) relevantna nemačka, francuska, britanska, ruska i neka druga arhivska građa, na postavljena pitanja ad hoc odgovara deus ex machina (višemilenijumska preteča današnje veštačke inteligencije): "Da, ON je bio baš ON.", "Svakako, rođen je NEGDE TAMO.", i "Sasvim sigurno, UMRO je".
Na putovanjima po svetu pratili su ga i prevodioci. Ponekad nekima od njih nije bilo lako. Jer šta ako mu prevode sa njegovog maternjeg jezika? Lepu priču na tu temu ispričao je Ivan Ivanji (1929-2024), dugogodišnji Titov prevodilac za nemački jezik.
Poznato je još, ili se samo priča, da je voleo i svirao klavir, da je voleo da bude uredan, da je voleo fotografiju i filmove. Priča se da je Pinki sreo Tita, a da je Tito sreo Elizabetu Tejlor i Ričarda Bartona.
"Kuća cveća" u "Muzeju Jugoslavije"
Priča se još da je Tito voleo operu, ili operske pevačice - ko zna? Moguće da je reč o operskim pevačicama, a ne o celonoćnoj, mračnoj "Aidi". Priča se da je u Americi, na balkonu Bele kuće, zapalio tompus brenda "Cohiba", poklon Fidela Kastra. I to baš u vreme kada se za pominjanje Kastra i posedovanje kubanskih cigara u Americi odlazilo u zatvor. Međutim, Josip Broz nije u Americi bio bilo koji gost.
Cigare "Cohiba Habana"
Kada je reč o Josipu Brozu Titu sve je moguće. Priča se da je grobnica u "Kući cveća" prazna, da nije stazama Briona električnim automobilom vozio Kraljicu Elizabetu. Govori se da Amerikanci nisu posetili Mesec. Naravno, ako je šetnja Mesecom snimljena u studijima Metro-Goldwyn-Mayer, ili u Nevadi, ni kamen s Meseca, koji su američki kosmonauti poklonili Titu, nije pravi, već bezvredni, radioaktivni šljunak iz Nevade.
Grob Josipa Broza Tita u "Kući cveća"
U "Muzeju Jugoslavije" izložene su i dve poternice iz 1943. godine. Nagrade i tekst isti su, samo su imena različita. Na jednoj je Draža Mihajlović, na drugoj je Tito. Traženje istine zahteva ozbiljna istraživanja.
Nemačke poternice za Dražom Mihajlović i Josipom Brozom Titom iz 1943. godine
Kada je reč o istini o Josipu Brozu sve je moguće. Postoje pristrasni i nepristrasni istorijski izvori, subjektivna i objektivna svedočenja još uvek živih stanovnika Jugoslavije. Odgovore na moguća pitanja i dileme najbolje je potražiti u arhivskoj građi Nemačke, Britanije, SAD...
Priča se, međutim, da postoje i neki među nama, koji bi rado "I posle Tita da budu Tito!". Trenutno arhivska građa o ovim slučajevima nije dostupna!
U međuvremenu, dok rešavamo naše istine, na najlepšu, "eksteritorijalnu" padinu Dedinja dolaze posetioci iz Makedonije, Slovenije, Hrvatske. A ovih dana čuju se japanski, ruski, nemački, francuski i italijanski. Možda je postojao neko ko je sve njih razumeo - ko zna?
"Dan mladosti" i štafeta
U posleratnoj Jugoslaviji "Dan mladosti" slavio se 25. maja, dana koji je prihvaćen za datum rođendana Josipa Broza. Čini se da je većini taj 25. maj bio veseo praznik. Decenijama kasnije preovlađuju stavovi da se, umesto praznika mladih, zapravo slavio kult ličnosti. Moguće. Međutim, pojedini biografi Josipa Broza navode da ni po jednom poznatom kalendaru Broz nije rođen baš 25. maja, već da je taj datum rođenja preuzet iz njegovih lažnih isprava. U bilo kom slučaju praznik mladih nije se slavio samo u posleratnoj Jugoslaviji. Dan mladosti (ili mladih) obeležavaju Ujedinjene nacije (12. avgust, International Youth Day), Brazil (21. mart), Paragvaj (21. septembar, Día de la Primavera y la Juventud), Indija (12. januar)...
Svake godine, dva-tri meseca pred svečani dan, polazila je na put "Štafeta mladosti". Kada trčeći kopnom, ploveći morem i rekama i leteći vazduhom prođe kroz sve republike i pokrajine, stizala je tačno na vreme, 25. maja u 20h, na stadion "JNA" u Beogradu.
Deo zbirke "Štafeta mladosti"
Nakon lepe i uvežbane predstave, sleta na kome su učestvovali mladi iz cele Jugoslavije, štafetnu palicu Josipu Brozu Titu predali bi odabrani omladinac, ili omladinka. Vodilo se računa da uvek budu iz druge republike, ili pokrajine.
Slet povodom "Dana mladosti" i deo zbirke "Štafeta mladosti" (fotografija sa postavke iz "Kuće cveća")
Koliko se sećamo (mi koji se sećamo) posle svečanosti priređivan je prijem u svečanoj sali tadašnjeg Saveznog izvršnog veća na Novom Beogradu. "Dan mladosti" nije bio prilika da se raspravlja o ozbiljnim i teškim političkim temama (i svim mogućim pretnjama jednoj maloj, nesvrstanoj državi). Naprotiv, Broz je to veče radije provodio sa svojim gostima, nego li u višesatnom monologu na jedinom TV kanalu Jugoslovenske radio-televizije (JRT), koji bi još prenosile i sve stanice radio-difuzne mreže Jugoslavije.
Poslednju štafetu na stadionu "JNA" Josip Broz primio je 25. maja 1979. godinu. Štafetu je predala Sanije Hiseni, studentkinja iz Prištine. Nakon smrti Josipa Broza "Štafeta mladosti" kretala se Jugoslavijom do 1987. godine. Te godine održan i poslednji omladinski slet na beogradskom "Stadionu JNA".
Zbirka "Štafeta mladosti"
Posle smrti Josipa Broza praznik "25. maj" nekako sasvim spontano zaboravljan je. Zvanično, sa obrazloženjem da je povezan sa kultom ličnosti, državni praznik "Dan mladosti" ukinut je 1988. godine. Nezvanično, 25. maj, ili "Dan mladosti" obeležava se i dalje. Svakog 25. maja u "Kuću cveća" dolaze bivši i sadašnji pioniri. Tog dana pravo na taj "eksteritorijalni" prostor podjednako polažu Slovenci, Hrvati, Makedonci, kao i ostali narodi i narodnosti Jugoslavije.
Sećanje na "Dan mladosti" (fotografija iz postavke u "Kući cveća"
Kuća cveća
Josip Broz Tito umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani. Iz Ljubljane u Beograd kovčeg sa posmrtnim ostacima Broza putovao je nezamenljivim "Plavim vozom". U Beogradu je do 8. maja bio izložen u holu Savezne skupštine Jugoslavije. U međuvremenu prostor "Zimske bašte" preuređen je u mauzolej, nazvan "Kuća cveća".
"Kuća cveća" u "Muzeju Jugoslavije"
Želeći to iskreno, ili samo iz protokolarnih razloga, na sahranu Josipa Broza doputovalo je 212 delegacija iz 130 država.
Sahrana Josipa Broza Tita (fotografija sa postavke iz Kuće cveća)
Josip Broz Tito sahranjen je tog 8. maja, oko 15h.
"Kuća cveća" u "Muzeju Jugoslavije"
Geometrijski jednostavna grobnica u "Kući cveća" urađena je od belog venčačkog mermera. Na grobnici su ime i godine života, bez epitafa, ideoloških i verskih simbola.
Grob Josipa Broza Tita (1892-1980) izrađen je od belog venčačkog mermera
Poslednje godine zajedničkog života Josipa Broza i supruge Jovanke Broz (1924-2013) bile su prilično nedefinisane. Priča se da su upravo zato, ali više iz sopstvenih ličnih interesa pojedini, tada vodeći političari Jugoslavije bili protiv prisustva Jovanke Broz na Titovoj sahrani. Priča se još da se tome usprotivila Indira Gandi, koja je svoj dolazak na sahranu uslovila prisustvom Jovanke Broz (a Indira Gandi u tadašnjem svetu nije bila bilo ko!). Konačno, sahrani su prisustvovali i Indira Gandi i Jovanka Broz.
Grob Josipa Broza Tita (1892-1980) u "Kući cveća"
Nakon smrti Josipa Broza Jovanka je izolovana i do kraja života uklonjena iz javnosti. Istine radi, Jovanka Broz nije bila osoba bez svog prethodnog života. Sa 18 godina se 1942. priključila partizanima. Kraj rata dočekala je na "Sremskom frontu". Demobilisana je 1953. godine sa činom potpukovnika JNA. Odlikovana je "Ordenom za hrabrost". Jovanka Broz preminula je 20. oktobra 2013, baš na dan zaboravljenih godišnjica oslobođenja Beograda. Razilaženjem Jugoslavije razišli su se, ili umrli, i nekadašnji političari. Time su uklonjene nevidljive, kafkijanske prepreke i Jovanka Broz sahranjena je 26. oktobra 2013. u "Kući cveća", uz grob Josipa Broza.
Grob Jovanke Broz u "Kući cveća"
Istorija nikada nije ni lepa, ni ružna, niti romantična. Neki bi ponešto da zaborave, drugi da izmene. U svakom slučaju pogrešno, jer istorija se pamti zbog budućnosti. Ili na latinskom: "Historia magistra vitae est.". Maksima potiče iz Ciceronovog De Oratorea II:36 i sugeriše da proučavanje istorije pomaže da se sagleda budućnost. Možda baš zato, ali verovatnije iz ličnih razloga, 4. i 25. maj su dani kada u posetu "Kući cveća" dolaze savremenici XX veka.
Pozdrav Josipu Brozu Titu (fotografija sa postavke iz Kuće cveća)
Radni kabinet Josipa Broza u "Kući cveća"
Lični predmeti i pokloni
Zbirka ličnih predmeta Josipa Broza odraz je njegove ličnosti. Bio je uredan. Priča se da je još iz mladosti, putujući Evropom, dosta pažnje poklanjao odeći. Izložene su bele cipele, "brionske" kape i naočare za sunce, dugmad za košulje.
Lični predmeti Josipa Broza
Život i putovanja Josipa Broza pratili su zvanični fotografi i snimatelji "Tanjuga", "Filmskih novosti", JRT. Međutim, među stvarima sa kojima je Tito odlazio na put bili su foto-aparati i kamere. Fotografisao je predele kojima je prolazio, svoje domaćine, ili sasvim obične ljude i ulične scene. Po preporuci, ili iz iskustva, koristio je foto-aparat sa širokougaonim objektivom Super Albinar 28mm f/2.8, pogodan za snimanje pejzaža (današnja cena ovog objektiva je oko 260 €). Tokom sedamdesetih koristio je i instant aparat Polaroid SX-70 Land Camera (današnja cena je oko 430 €). Polaroid je po nekim podacima Titu poklonio američki oficir Elerij Hantington (Ellery Huntington).
Foto-aparat sa širokougaonim objektivom Super Albinar 28mm f/2.8, pogodan za snimanje pejzaža / House of Flowers
Na postavci u "Kući cveća" je nekoliko ličnih predmeta Josipa Broza, uključujući maršalsku uniformu sa odlikovanjima.
Maršalska uniforma Josipa Broza Tita sa odlikovanjima
Zanimljivi su i zvanični predsednički pečati iz ranih godina Demokratske federativne Jugoslavije.
Predsednički pečati Demokratske federativne Jugoslavije
Putujući svetom u svojstvu predsednika Jugoslavije, Josip Broz je od svojih domaćina dobijao poklone. Ponekad su pokloni bili deo protokola, ceremonijalni. Tokom posete SAD, 1963. godine od predsednika Džona Kenedija dobio je srebrni pribor za pisanje, koji je Tito držao na svom radnom stolu.
Srebrni pribor za pisanje koji je stajao na radnom stolu Josipa Broza.
Poklon predsednika SAD, Džona F. Kenedija, Vašington, SAD, 1963.
Postavka poklona Josipu Brozu i ličnih predmeta
Dobijao je skupe poklone i odlikovanja, ali i izuzetno zanimljive predmete, karakteristične za kulturu tog naroda. Najslikovitiji i najneobičniji pokloni su iz azijskih i afričkih zemalja. Čini se da je reč o poklonima, koji nisu poklonjeni predsedniku Jugoslavije, već "od srca": Titu!
Etnografski predmeti poklonjeni Josipu Brozu
Priča o Titovim putovanjima "Galebom", susretima i poklonima, koje je dobijao, izuzetno lepo i detaljno predstavljena je u katalogu izložbe „Tito u Africi: slike solidarnosti” (Muzej Jugoslavije, Beograd 2017).
Izuzetno sedlo poklonjeno Josipu Brozu
Vrt sa kolekcijom skulptura
Pored izložbenog prostora, u kompleksu Muzeja Jugoslavije nalazi se vrt sa kolekcijom od 20 skulptura. Skulpture su različitim povodima poklonjene Josipu Brozu. Dominira spomenik Maršalu Titu, rad Antuna Augustinčića iz 1948. godine.
Antun Augustinčić (1900-1979), Spomenik Maršalu Titu, 1948.
Tematika i stil se razlikuju. Neke od njih tematski su vezane za NOB i Drugi svetski rat.
Antun Augustinčić, Izvlačenje ranjenika
Frano Kršinić (1897-1982), Ranjeni kurir, 1946.
Mira Jurišić (1928-1998), Zbeg, 1958.
Poklon Titovog Užica Josipu Brozu Titu, 30. oktobar 1975
Na povratku sa Bijenala u Veneciji, gde je izlagana, autor Frano Kršinić poklonio je Brozu skulpturu "Rabari".
Frano Kršinić (1897-1982), Ribari
Prvi odlivak koji je bio izložen na 25. Bijenalu u Veneciji 1950. godine
Izuzetno su lepe, smirene i tematski neutralne skulpture Frana Kršinića iz 1926. i Save Sandića iz 1957. godine.
 |
 |
|
Frano Kršinić (1897-1982),Frulaš, 1926. |
Sava Sandić (1915), Proleće, 1957. |
"Bratstvo i jedinstvo" predstavljeni su fontanom Sretena Storjanovića i skulpturom Bora Mitričeskog.
Sreten Stojanović (1898-1960), Fontana sa pet ženskih figura koje predstavljaju pet naroda Jugoslavije, 1947.
Poklon Narodnog odbora Beograda Josipu Brozu Titu, 2. januar 1948.
Boro Mitričeski (1927), Žena u makedonskoj narodnoj nošnji - Biljana
Poklon Izvršnog veća Centralnog komiteta Makedonije Josipu Brozu Titu za 72. rođendan, 25. maj 1965.
Delo Aleksandra Zorina iz 1951. godine je skulptura sa klasičnim, večitim motivom - ženskim aktom.
Aleksandar Zarin (1923-1998), Buđenja, 1951.
Poklon Narodnog odbora Beograda Josipu Brozu Titu za 64.
rođendan 25. maj 1956.
Konačno, poseta Muzeju Jugoslavije može se završiti pred skulpturom Antuna Augustinčića.
Antun Augustinčić (1900-1979), Spomenik Maršalu Titu, 1948 (detalj)
Korišćeni izvori:
- Neda Knežević, (Pre)poznavanje, Muzej "25. maj", Beograd 2016.
- Katalog izložbe „Tito u Africi: slike solidarnosti”, Beograd 2017.
- Veb sajt Muzeja Jugoslavije