Železnička stanica Alibunar
Železnička stanica Alibunar čvorište je na prugama Vršac - Vladimirovac - Pančevo i Alibunar - Samoš. Pruga prema Vršcu otvorena je za saobraćaj 1894. godine. Stanica u Alibunaru nalazi se na deonici Vršac - Vladimirovac. Nastavak pruge do Pančeva pušten je u saobraćaj 1896. godine. Austrougarska oznaka pruge je: 340. Dve godine kasnije otvorena je za saobraćaj i pruga Alibunar - Samoš. Tadašnja austrougarska oznaka ove pruge je: 342a.
Sačuvani i funkcionalni železnički objekti i tehnički uređaji na stanici u Alibunaru mogli bi da budu deo jedinstvene i vredne postavke železničkog muzeja.
Na ulascima u stanicu su stražarske kućice sa upravljačkim blokovima.
Rampe na pružnom prelazu nisu automatizovane, pa se još uvek koriste nekadašnji ručni čekrci.
Druga stražarska kućica je na suprotnom kraju stanice.
U kućici se nalazi složen upravljački blok, koji se još uvek koristi.
Kolosecima se upravlja ručnim skretnicama.
Rampe na pružnim prelazima nisu automatizovane, pa se za spuštanje i podizanje rampi koristi nekadašnji sistem čekrka, koturača i sajli.
Jedan od urađaja za naznaku slobodnog prolaza, ili zauzeća koloseka, bili su mehanički signali. Signalima se upravljalo daljinski, sistemom čekrka i sajli. Kada su signali zamenjeni semaforima, najveći broj mehaničkih signala je uklonjen. Lepi signali sačuvani su na železničkoj stanici u Alibunaru.
U vreme parnih lokomotiva obavezni stanični objekti bili su vodotornjevi i vodonapojnici. Vodotornjevi su, zahvaljujući visini, često bili siguran putokaz do stanice. Nakon zamene parnih lokomotiva, većina vodotornjeva je uklonjena. Jedan od sačuvanih je u Alibunaru.
Pruge i pružni uređaji složen su sitem, koji zahteva redovan nadzor i odžavanje. Jedan od načina za prevoz pružnih radnika prugom bile su dresine. Mala, slikovita železnička vozila pokretana su ručno. Korišćene su pedale, ili poluge. Vremenom, dresine su zamenjene servisnim vagonima. Zaboravljene su, ali se ponekad mogu videti na nekom od slepih koloseka. I naravno: deo su rekvizita akcionih, nemih filmova.
O značaju dresina govore posebni objekti, namenjeni za njihov smeštaj. Bilo ih je na svakoj većoj stanici. Jedan od sačuvanih objekata za čuvanje dresina je na železničkoj stanici u Alibunaru.
U periodu razvoja i intenzivnog korišćenja železničkog transporta na stanicama i pored pruga podizanja su industrijska potrojenja i železnički magacini. Prelaskom na drumski transport objekti su često izmešteni, a magacini napušteni. Na železničkoj stanici u Alibunaru ostao je jedan od drvenih magacina.
Poslednjih godina železničkom stanicom Alibunar najčešće saobraćaju kargo vozovi. Putnički saobraćaj sveden je na nekoliko lokalnih polazaka.
I konačno, svaka železnička stanica ima poneki slepi kolosek.
U vreme intenzivnog korišćenja železnice posebno se vodilo računa o staničnim zgradama. Deo stanice bio je mali stanični park. Osim cveća i visećih, peronskih žardinjera, sađeni su četinari, kesten i lipe. Na glavnom ulazu u železničku stanicu Alibunar cveća još uvek ima.
Zahvaljujem se:
- Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Tehničko i arhitektonsko nasleđe na prugama Banata". Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS.
- Muzeju nauke i tehnike na stručnoj pomoći.
- Centru za bezbednost Infrastruktura železnice Srbije, koji je odobrio i obezbedio sigurno izvođenje projekta na svojim objektima.
VRŠAC - PANČEVO
- od stanice do stanice:
Vršac
Vlajkovac
Uljma
Nikolinci
Banatski Karlovac
Alibunar
Vladimirovac
Banatsko
Novo Selo
Pančevo
Pruga Vršac - Pančevo
Presedanje: