Donji Krivodol, Dimitrovgrad

Donji Krivodol je staro selo, na raskrsnici drevnih puteva. Najlepši je kraj Visočice: danju zbog belih kuća na obali, noću zbog pogleda na zvezde.

Donji Krivodol, stare seoske kuće

Jednog vrelog avgustovskog dana 2011. godine prošao sam kroz Kroz Donji Krivodol dva puta.

Mesto se nalazi na dvadesetak kilometara od Dimitrovgrada, a stiže se nakon malo serpentina i uspona od oko 400m u odnosu na Dimitrovgrad. S obzirom na nadmorsku visinu (oko 820m), nameće se pitanje zašto je u nazivu mesta prilog "donji". Razlog je jednostavan. Ako se produži par kilometara dalje, još malo uzbrdo, dolazi se do Gornjeg Krivodola. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Donji Krivodol ima 19 stanovnika i 11 domaćinstava.

Stara planina, Smilovska jezera na putu za Donji Krivodol

Smilovska jezera - na putu za Donji Krivodol

Kad se krene od Dimitrovgrada, regionalnim putem broj 121, pa nakon prvog, dužeg uspona, dolazi se do Smilovskih jezera. Reč je o veštačkim jezerima: Savat 1. i Savat 2. Manje je Savat 1, površine oko 5ha i bliže je selu Prtopopinci, pa se zove i Prtopopinsko jezero. Površina većeg jezera, Savat 2, je 20ha, bliže je selu Smilovci, pa se često oba jezera nazivaju i Smilovska jezera. Jezera su izgrađena 1980. godine. Bogata su ribom, ali ribolov je pod strogom kontrolom. A gde ima riba, ima i ptica. Tog vrelog avgustovskog dana, kada sam prolazio pored Smilovskih jezera, bilo je divljih pataka. Plivale su sporo, možda zbog vrućine, a možda su bile site.

Stara planina, Kamp na Smilovskim jezerima

Prostor oko jezera lepo je sređen. Na ivici, prema Donjem Krivodolu, sagrađen je vrlo lep omladinski kamp. Rado bih tu proveo nekoliko dana. Mirno je, s lepim pogledom na jezera i celu visoravan. S obzirom da je okolo ravno, sigurno bi prijali izleti biciklom. Ne treba zaboraviti fotoaparat.

Donji Krivodol, kuće na obali Visočice

U prolasku kroz Donji Krivodol

Kad god posetim neko novo mesto, već pri ulasku, pokušavam da sklopim sliku o mestu i upamtim prve utiske. Ovom prilikom, upamtio sam osunčano selo, sa nizom belih kuća. Najlepše su izgrađene kraj same Visočice. Ostale su poređane duž glavnog puta kroz selo, sve do raskrsnice, na kraju sela. Ali to nije obična raskrsnica. Nalazi se na nekada važnom, drevnom putu za Sofiju i Carigrad. Danas se tamo putuje drugim pravcem. Donji Krivodol je ostao po strani, ukoliko se ne krene ka staroplaninskim selima: Boljev Dol, Izatovci, Braćevci, Kamenica i Senokos, pa dalje ka Visočkoj Ržani (desno) ili Vrelu i selu Dojkinci (levo).

Donji Krivodol, mala seoska bašta

Dvorišta u Donjem Krivodolu su zelena i cvetna. U svakom je prepoznatljiva mala, seoska bašta. Kuće su najčešće sređene, što je znak da se u njima živi cele godine. Ipak, kao što sam već rekao, najlepši je deo sela pored Visočice. Iz više razloga. Ništa ne zaklanja pogled, pored je čista, planinska reka. Doduše, ovog leta samo što nije presušila, ali već posle prve, obilnije kiše, napuniće se korito. Kraj Visočice je i centar sela. Krasi ga skromna, ali lepa stara kuća.

Donji Krivodol, seoska škola na obali Visočice

Na samoj obali je stara škola, sa mnogo starijom, lepom vrbom. Inače, letnje noći ovde su vrlo prijatne. Nema vrućine (ponekad je potreban i džemper), nema komaraca (uglavnom), a nebo je prepuno zvezda. Ako dođete, ili prolazite kroz Donji Krivodol, obavezno probajte med: pravi livadski ili bagremov staroplaninski med. Razlikuje se od istoimenih, koje kupujemo u supermarketima. Ako poželite da dođete u Donji Krivodol i da tu provedete par dana, rezervacije smeštaja nisu potrebne. Ovde žive dobri ljudi, vekovima navikli na putnike.

Nedaleko od sela, prema Boljevskom polju, ne može a da se ne zastane kraj obroka - seoskog krsta.

Donji Krivodol, obrok - seoski krst

Podignut je u livadi, kraj puta kojim su vekovima prolazili trgovci, vojnici, obični putnici i meštani. Isklesan je u kamenu, neke 34 godine (početne brojke nisam uspeo da pročitam). Dobio je lepu, baš kamenu boju, s kojom se izvanredno slaže oker boja lišaja na njemu. Namena i značenje ovog krsta su, bar meni, višestruki. Mogao je da bude znak da se ulazi u selo. Posvećen je nekom svecu, pa je moguće da se očekuje da zaštiti selo - od ljudi, od nevremena, bolesti. Ili da pomogne da letina bude dobra. Sasvim je moguće da poručuje putnicima da su ovde dobrodošli. U bilo kom slučaju, niko ga nikada nije dirao - svako je u njemu prepoznao neki lični dobar znak.

Zaboravljena sela na bugarskoj granici.

 

U Donjem Krivodolu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Dimitrovgrad, koja mi je omogućila posetu Donjem Krivodolu;
• direktoru Turističke organizacije Dimitrovgrad, gospodinu Zoranu Dimitrovu, koji je bio sjajan vodič i koji je organizovao posetu Donjem Krivodolu;
• profesoru i hroničaru Cvetku Ivanovu, na priči i podacima o Donjem Krivodolu i
• Ivici Mladenov, na bezbednoj vožnji i prokrčenim, planinskim putevima.