Planinica, Dimitrovgrad

Planinica je više puta deljeno selo, u blizini Dimitrovgrada. U Planinici rađaju najbolje šljive, a energetski pasoš kuća postoji od osnivanja sela.

Planinica, lepo dvorište i lepe kuće

Planinicu sam posetio u avgustu 2011. godine.

Udaljena je 5-6 km od Dimitrovgrada, nalazi se na putu prema Banjskom Dolu, Poganovu i Trnskom Odorovcu. Stiže se makadamskim putem, koji je ujedno i deo jedne od označenih biciklističkih staza. Saobraćaj nije posebno živ, koriste ga stanovnici sela, koja se nalaze u jugoistočnom delu dimitrovgradske opštine. Prolazi trasom starog, turskog puta.

U prvoj polovini XX veka bilo je mnogo više putnika, pa je na malom rastojanju, od Poganova do Dimitrovgrada, bilo šest kafana i više prodavnica. Kako su ljudi napuštali ova sela, tako su nestajali i znaci ove vrste socijalnog života. Planinica se nalazi na oko 600 metara nadmorske visine, pa je u odnosu na Dimitrovgrad: planinica. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Planinica ima 8 stanovnika i 5 domaćinstava.

Selo Planinica je staro selo. U spisku timara nahije Znepol, iz 1447/1489. godine, selo se pominje sa 28 domaćinstava, 12 udovica i dohotkom od 2497 akči. Sadašnje selo nastalo je posle 1878. godine.

Planinica, seoski sokak

Ratno-pogranična priča iz Planinice

Granica je u prošlosti često delila susedna, a i ovo selo. U jednoj državi ostajale su kuće, u drugoj pojate i delovi porodica. Dešavalo se da u istoj porodici bude i Bugara i Srba - najvažnije je, ipak, da su uvek ostajali porodica. Za vreme Prvog svetskog rata, dvojica sinova, jedne majke iz Planinice, ratovali su u različitim vojskama: jedan u srpskoj, drugi u bugarskoj. Kad navale Bugari, majka se molila za sina, koji je bio u srpskoj vojsci. Kad uzvrate Srbi, majka se molila za sina, koji je bio u bugarskoj vojsci. Rat se završio. Molitve nisu pomogle. Sinovi su poginuli, svaki ratujući u nekoj drugoj vojsci. Ratovi su se završavali, granica je izmeštana. Planinica je ostala podeljeno selo sa istim imenom, ali različitim “prezimenom”– Bugarska Planinica pripada opštini Dimitrovgrad, a Srpska – opštini Pirot.

Planinica, kad šljiva dobro rodi

Boravak u Planinici

Tog avgustovskog dana, kada sam postio Planinicu, bilo je oko 35-36 stepeni. Na seoskim sokacima nema nikoga. Na ponekoj kući su otvoreni prozori i vrata, jedini znak prisustva ljudi.

Naši domaćini su porodica Ranđelov, potomci čuvenog domaćina Cenka Rangelova, vlasnika nekih od pomenutih kafana i prodavnica. Dočekuju nas u dvorištu, u maloj, rascvetaloj bašti, nad kojom se nadvija nekoliko čokoti vinove loze i par stabala šljiva. Grane, prepune krupnih, plavih plodova, sigurno bi se polomile da ih domaćini nisu učvrstili letvama i gredicama. Sve su rodile: i ruska, i stenlejn i madžarka. Iza kuće je pripremljen kazan. Podložiće ga za nekoliko dana.

Planinica, dvorište porodice Rangelov

Obilazeći dvorište, zaključujem da je u njemu živelo više porodica iste familije. Tu je nekoliko kuća s ukopanim podrumima, još više staja, štala i sličnih objekata. Objekti su čatmare, građene od greda, kolja, pruća, pleve i blata. Bez obzira na stanje, u kome se trenutno nalaze, teško je poverovati da takav građevinski materijal opstaje više od sto godina.

Planinica, kuća, staja i koš

Energetski pasoš & best practice

Ovih dana su različiti stručnjaci i agencije za ekologiju i energetsku efikasnost upisali u zakone "energetski pasoš". Usput su preporučili različite građevinske materijale: zaptivke, stiropore određene debljine i težine, pur penu, prozore, vrata i slično, pozivajući se na tehničke specifikacije i svetske standarde. Naravno, nisu izostavili ni primere "best practice", ili na srpskom: "dobre prakse". Sa manje ili više razumevanja, o čemu je zapravo reč, naši narodni poslanici su, nakon odbačenih i usvojenih amandmana, to i izglasali. Ne znam da li su studijska putovanja do Kine organizovana pre, ili posle glasanja. Znam sigurno da se tom prilikom nisu setili svojih kuća, ili kuća svojih predaka na selu. Možda bi koristilo da navrate ponekad: zimi je u tim kućama toplo, leti je hladovina.

Zaboravljena sela na bugarskoj granici.

 

U Planinici žive dobri ljudi. Dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Dimitrovgrad, koja mi je omogućila da posetim Planinicu;
• direktoru Turističke organizacije Dimitrovgrad, gospodinu Zoranu Dimitrovu, koji je bio sjajan vodič i koji je organizovao posetu Planinici;
• profesoru i hroničaru Cvetku Ivanovu, na priči i podacima o usputnim mestima, predelima i Planinici;
• Ivici Mladenovu, na bezbednoj vožnji i prokrčenim, planinskim putevima za Planinicu i
• našim domaćinima, porodici Rangelov, na gostoprimstvu i priči o Planinici.