Boljev Dol, Dimitrovgrad

Boljev Dol je prelepo selo na Staroj planini, kraj drevnog puta za Sofiju i Carigrad, kojim su prolazili Rimljani, Turci, Čerkezi, Kukljaci, Bašibuzuci.

Seoska kuća sa šimširom, Boljev Dol, Dimitrovgrad

Boljev Dol sam posetio u avgustu 2011. godine.

Često se na kartama i u tekstovima sreće i ime "Baljev Dol". Međutim, pravi naziv sela je baš Boljev Dol (od bugarske reči "najbolji").

Zavučen je u podnožje Boljevskih vrhova, na Staroj planini. Kuće, smeštene između visokih jasenova, teško je videti do samog ulaska u selo. Možda je zbog toga nekada bio "najbolji dol", a možda zbog izobilja vode i zelenila i sredinom toplog leta. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Boljev Dol ima 8 stanovnika i 5 deomaćinstava.

Skretanje za Boljev Dol

Od Dimitrovgrada do Boljev Dola stiže se regionalnim putem broj 121, preko Donjeg Krivodola. Od Donjeg Krivodola ka Boljev Dolu prolazimo sredinom Boljevskog polja, koje se nalazi na oko 850m nadmorske visine. Severno, s desne strane puta su visovi Stare planine i Boljev Dol. Južno je prilično široko polje - obrađene njive i česte skupine drveća. Na 2,5km od Donjeg Krivodola, stižemo do raskrsnice za Boljev Dol. Skrećemo desno. Do Boljevog Dola je oko kilometar dobrog, makadamskog puta. Već na samom ulazu u selo čekaju me duboka hladovina, dosta potoka, a na kraju sela i hladna voda s česme iz turskog perioda. Prija na avgustovskih 36 stepeni.

Boljev Dol, tradicionalna kuća s "ćoškom"

Šetnja selom

Prolazim selom, kuće su uglavnom očuvane, domaćinstva su slična. Na kraju prostranog, travnatog dvorišta (i u avgustu je trava zelena) nalazi se belo okrečena kuća, sagrađena u tradicionalnom stilu, s manje ili više prepoznatljivih detalja arhitekture Istočne Srbije. Na drugoj strani dvorišta, suprotno od kuće, nalaze se pomoćni objekti, izgrađeni od pruća, zemlje i pleve - čatmare. Očigledno je da je danas mnogo više kuća, nego li meštana. Nekada je u svakoj od njih živelo 5-10 članova familije. Teško je zamisliti kako je selo tada izgledalo. Još teže je, zapravo potpuno nemoguće, naslutiti istoriju sela. Tek se pomalo nazire na kraju glavnog seoskog puta, kad se priđe spomenutoj turskoj česmi. Kraj nje nas čeka naš domaćin, Petar Vasov. Početak priče (a šta bi drugo?) posvećen je hladnoj vodi, dovedenoj s nekog izvora koji, koliko se zna, nikada do sada nije presušio. Nakon osveženja, slušam priču o Boljevskoj česmi, crkvi svetog Arhangela Mihaila, manastirskom imanju i istorijskim putevima, koji su tuda prolazili.

Boljev Dol je staro selo. Pomije se u Osmanskim defterima. U spisku timara nahije Visok iz 1447/1489. godine selo se pominje sa 12 domaćinstva i dohotkom od 830 akči. U spisku velikih odgajivača ovaca iz 1576. godine pominju se boljevdolčani Ivan Dana sa 30, Dimitri Durli i Stanul Stanislav sa 50 ovaca datih kao đelepkešanski danak.

Boljev Dol, turska česma

Priča o Boljevskoj česmi i priče kraj česme

Boljevska česma se već na prvi pogled razlikuje od svih česama, koje sam viđao po mestima u Srbiji. Sazidana je od kamena i ukrašena je cvetnim motivima, koji su tek malo izbledeli nakon proteklih vekova. Natpis na česmi isklesan je arapskim pismom, a rastumačen je, ne tako davno, u Balkanološkom institutu u Sofiji. Ukratko, česmu je podigao pre 400 godina (najmanje) lokalni Turčin Sara, a povodom odlikovanja za vojne zasluge. Voda je dovedena iz Drenje (oko 1.5km odavde), ili iz jednog pećinskog jezera - nisam više siguran. Takođe, ne znam ni kako ceo taj sistem bez prestanka radi ovih 400 godina. Baš zato, nikako se ne bih usudio da poredim tadašnje narodne neimare sa veštinama ovih današnjih - sve njihove današnje tvorevine nadživeće jedna neobična Boljevska česma.

Sadašnji Boljev Dol je podignut u XIX veku, na manastirskim imanjima, nedaleko od glavnog putnog pravca za Sofiju (oko 40km odavde) i Tursku. Tim putem prolazili su, osim Turaka, Čerkezi, Kukljaci, Bašibuzuci. Selo je doživelo i najveći uspon i najveći pad u XX veku. Tako, u jednom periodu svaka bogatija familija imala je svoju vodenicu. U selu su radili stolari, terzije, kačari, kolari i kovači. Svedok tog vremena je šivaća mašina marke "Singer", vlasništvo terzije deda Petra. Niže razrede osnovne škole deca su pohađala u selu. Skoro bez razlike, deca iz te škole završavala su fakultete. Kada je ponestalo dece u selu, škola je zatvorena, ali škola je i sada u iznenađujuće dobrom stanju. Iz Boljev Dola je bio direktor gimnazije u Trnu (Bugarska) početkom XX veka Georgi pop Nikolov i osnivač Caribrodske (Dimitrovgradske) gimnazije 1.9.1914. godine. Prihvaćeni su netačni i proizvoljni podaci, bez materijalnih dokaza, da je Caribrodska gimnazija stara 120 godina.

Boljev Dol, crkva svetog Arhangela Mihaila

U Boljev Dolu prepliću se tri boljevske priče: prva, "latinska" datira iz perioda pre turskih osvajanja ovih prostora, druge dve teku paralelno, prateći vreme do odlaska Turaka. Sklanjajući se od Turaka, pravoslavno stanovništvo je u XII veku na teritoriji sadašnjeg Boljev Dola podiglo manastir, koji je, između ostalog, bio jedan od centara skolastike. Tu su tadašnji đaci, pored svakodnevnih poslova i obaveza, učili da čitaju i pišu. Iz praktičnih razloga, na 500-600m od Boljevske česme, podignuta je i crkva, koja je i danas tu. Deo puta do crkve prolazi selom. Na kraju sela je lepa, stara kuća porodice Gerov. U njoj su živeli književnik Milorad Gerov i poslednji boljevski učitelj - Sava Gerov. Odatle, put ka crkvi, ako se može nazvati putem, prolazi koritom potoka. Potok ni u avgustu nije presušio, pa smo tih 300-400m prešli ladom nivom, koja se naginjala levo-desno, preskakala različite prepreke, ali ni u jednom momentu nije zastala. (Pročitajte još i celu priču o crkvi svetog Mihaila)

Crkva je podignuta (1604. godine?) u maloj udolini, okružena stenama, pa se može videti samo iz neposredne blizine. Takvo mesto izabrano je iz sasvim jasnih razloga. Inače, kad god putujem sa sobom nosim precizan mobilni GPS i odgovarajuću sekciju topografske karte. Zanimljivo je da crkve nema na karti ni nakon revizije karte 1982. godine. Crkva je sazidana od kamena, s gvozdenim krstom na krovu i hrastovim vratima, koja se nikada ne zaključavaju. Sastoji se od jedne prostorije, oslikane freskama. S obzirom da ne postoji ikonostas, veliki broj ikona poređan je duž zidova. Nisam istoričar umetnosti, ne poznajem crkvene kanone, pa ne bih govorio o prikazanim scenama i likovima. Od domaćina sam čuo da su neke freske iz vremena gradnje crkve, ostale su s početka XX veka. Iznenađen sam koliko unutrašnjost crkve deluje skladno. Tome posebno doprinosi letnje svetlo, koje u vidljivim snopovima prolazi kroz crkvene prozore. Crkva je delila sudbinu ovih krajeva - rušena, obnavljana, pa u krug. Naklonjen joj nije bio ni izvor potoka, kojim smo došli, a koji se nalazi iznad nje. Na padini iznad crkve su tragovi "Latinskog groblja". Tu su sahranjeni vizantijski ratnici, poginuli u jednoj od bitaka, koje su se vodile u ovim krajevima. Za spomenik kulture je proglašena 1984. godine. Poslednji put je rekonstruisana 1976. godine, nakon što ju je obližnji potok potkopao i delimično srušio severni i zapadni zid. Okolina crkve je prava planinska - kamenjar, šipražje i sve što se tu može zavući. Zato, ako poželite da snimite celu crkvu, budite pažljivi. Ovom prilikom imao sam sreću da mi put krči moj prijatelj Zoran Dimitrov, koji je još u detinjstvu, nakon bliskog susreta sa zmijom, a uz mnogo sreće i pomoć lokalnih doktora, postao imun na zmijski otrov.

Boljev Dol, dvorište sa stajom i senom

Zašto posetiti Boljev Dol

U Boljev Dol može se doći slučajno, usput, ako putujete od Dimitrovgrada, preko Donjeg Krivodola, prema Visočkoj Ržani, ili Kamenici i Senokosu. Može se doći i s namerom da se 2-3 dana provedu u miru, tišini, bez obaveza. Ukoliko vam prijaju pešačke ture, predlažem da se obiđe crkva svetog Arhangela Mihaila. Onda, može se stići do okolnih uzvišenja, odakle se pruža predivan, širok pogled na Boljevsko polje i okolne visove. U blizini je i prelepa pećina - Kostina ploča, ali ne treba ni pomišljati da se uđe kroz uzani otvor. Predivan doživljaj je vožnja biciklom kroz Boljevsko polje i poseta Izatovcima, Braćevcima, pa Kamenici i Senokosu. Teren je potpuno ravan, osim blagog uspona ka Kamenici i Senokosu. Dobro vreme za posetu su leto i početak jeseni.

U selu je stalno nastanjeno nekoliko osoba. Uverili smo se da su dobri i gostoprimljivi ljudi.

Zaboravljena sela na bugarskoj granici.

 

Posetite Boljev Dol, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Dimitrovgrad, koja mi je omogućila posetu selu Boljev Dol;
• direktoru Turističke organizacije Dimitrovgrad, gospodinu Zoranu Dimitrovu, koji je organizovao posetu Boljev Dolu;
• profesoru i hroničaru Cvetku Ivanovu, na priči i podacima o usputnim mestima, predelima i Boljev Dolu;
• Ivici Mladenov, na bezbednoj vožnji i prokrčenim, planinskim putevima i
• gospodinu Petru Vasovu, na priči o selu i zanimljivim, istorijskim crticama.