Izložba "I ovo je Srbija"
Posle Beograda, Niša, Žagubice i Smedereva, izložba "I ovo je Srbija" održana je u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu. Organizatori izložbe su Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu i Akademijski odbor za selo SANU. Autor izložbe i kataloga je mr Zoran Cvetković, a recenzent je akademik Dragan Škorić, SANU.
Na svečanom otvaranju izložbe govorili su prof. dr Miroslava Petrović Torgašev, prorektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Miloš Đuran, dopisni član SANU, upravnik Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu i mr Zoran Cvetković, autor izložbe. Izložbu je otvorio akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i iskoristio je priliku da posetiocima predoči aktuelne podatke o problemima seoskih sredina do kojih je došao istraživački tim Akademijskog odbora za selo SANU, a naročito podatke o demografskoj slici srpskih sela.
Postavljanje izložbe i svečano otvaranje organizovala je gospođa Lela Vujošević - sekretar Centra SANU, autor i učesnik istraživanja položaja žena na selu.
Govoreći o značaju zemljoradničkih zadruga za opstanak sela u Srbiji, akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, naglasio je značaj inicijative za osnivanje 500 zemljoradničkih zadruga u 500 sela u Srbiji, nakon čega je otvorio izložbu.
Svečanom otvaranju izložbe doprineo je Miloš Kostić, student treće godine Odseka za muzičku umetnost Filološko-umetničkog fakulteta.
Zahvaljujući aktivnom angažovanju akademika Dragana Škorića na projektima za očuvanje srpskog sela, obezbeđenje boljeg života na selu i osnivanje zemljoradničkih zadruga, mišljenje i stavove akademika Škorića mediji cene i rado prenose.
(fotografije sa otvaranja preuzete su sa veb sajta Univerziteta u Kragujevcu)
Priče i slike sa izložbe
Po popisu stanovništva iz 2011. godine, više od 1.000 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, veliki broj ostaje napušten, a najugroženiji je opstanak sela na jugu i jugoistoku Srbije. Upravo zato, prioritet autora izložbe bio je da prvo poseti sela koja nestaju.
Prateći stare, ponekad teško čitljive, ili nepostojeće putokaze, lokalnim i poljskim putevima prolazi se pored česama, vodenica, spomenika krajputaša. A kada se dođe u selo, male seoske bašte još uvek mirišu na jorgovan, jasmin i peruniku.
Arhitektonsko rešenje Univerzitetske galerije doprinelo je dinamici izloženih fotografija, ističući vijugave seoske sokake.
Najlepši deo putovanja su susreti sa ljudima, koji su gradili seoske škole, podizali zadružne domove i česme kraj puta, spomenike rođacima i prijateljima, stradalim u svim prošlim ratovima.
Opštem utisku o izloženim fotografijama doprineo je i svečani ambijent Univerzitetske galerije.