"Zaboravljena Srbija
- poslednje godine crnotravskih sela"
Na konkursu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva za 2019. godinu, podržan je naš projekat: "Zaboravljena Srbija - poslednje godine crnotravskih sela". Projekat je realizovan u periodu juni - decembar 2019. godine, na teritoriji opštine Crna Trava.
Opšti trend migracija stanovništva selo - grad i proistekle društveno-ekonomske posledice uticale su da veliki broj sela u Srbiji ostaje sa malim brojem, pretežno starijih stanovnika. Jedna od izuzetno ugroženih opština, u pogledu broja stanovnika i negativnog priraštaja, je opština Crna Trava, sa najmanjom gustinom naseljenosti u Srbiji: 5 stanovnika/km2. Po popisu iz 2011. godine, od ukupno 25 sela, 21 selo imalo je manje od 100, pretežno starijih stanovnika. Konačno, 2018. na teritoriji opštine nije se rodilo ni jedno dete. Po poslednjim, nezvaničnim informacijama, broj napuštenih sela u opštini Crna Trava je 11. Izvesno je da se život u tim selima gasi.
Crnotravskim putevima - od sela do sela
Bajinci su selo lepih, rasutih mahala. Iz njih su odlazili crnotravski neimari da grade najvrednija beogradska zdanja. U građevinskim pauzama zidali su po sopstvenim projektima svoje domove.
U Bankovcu letnji dan je tih, fudbalsko igralište je spremno za utakmicu, a senovite bašte u dvorištima su mesta na kojima ćete, veravatno, popiti sok od borovnica i šumskih jagoda.
U Bistrici, zvanično napuštenom selu, crnotravski neimari, znanjima i veštinama, tradicionalne kuće pretvaraju u reprezentativne objekte.
Selo Brod širilo se s obe strane Vlasine, a l'Art nouveau je putujući Evropom u Brod stigao 1905. Mahale, za koje nije bilo mesta kraj Vlasine, popele su se na okolna brda.
Tajne sa sabora na Čobancu i vilama, koje tu navrate noću po mesečini, govore se u poverenju. A zbog različitih cvetića i biljčica, Čobanac sam proglasio za botaničku baštu.
Selo Čuka skupilo je nekoliko mahala, rasejanih po okolnim brdima. Neke od kuća napuniće sto godina, a izvori pitke, hladne vode u dvorištima nisu presušili.
Darkovce je sa svojim mahalama bilo najveće selo crnotravskog kraja. Sedamdesetih godina ljudi su otišli, a dve školske zgrade ostale su prazne.
Mahala Dećeve živi treći život. Prvi su okončali bugarski fašisti, drugi se završio kada su ljudi otišli. U sadašnjem ljudi se vraćaju svojoj mahali.
Dobro Polje je filmski studio bez glumaca na otvorenom, a na nekoliko fotografija bez ljudi, stanu istorija sela i istorija četiri države.
Dobropoljsko polje je polje uspomena na žrtve svih mogućih ratova, koji su prošli ovim krajevima.
Dojčinovci su mahala na ivici Vlasina Rida. Sa cvetnih livada širi se pogled na Vlasinsko jezero. Iz Dojčinovca je ratnik Gavrilo, poginuo 1915, u 25. godini.
Drusunci su mahala sela Rajčetine. Cveće u maloj seoskoj bašti miriše na cveće. Tri jelke za sećanje i u ratu spaljena, a ovih godina popravljena dedina kuća, doživeće stote godine.
Selo Gornje Gare rasulo se sa svojim mahalama po brdovitim i šumovitim predelima oko dva-tri seoska puta. U centru sela su uspomene na žrtve ratova i napuštena škola, čije zvono još uvek radi.
Selo Gradska smestilo se s obe strane starog Carigradskog druma, prateći Gradsku reku.
Jabukovik je selo sa širokim pogledom na crnotravska brda, a seoska škola i dvorište sačuvali su najverniju sliku prošlih vremena.
Selo Kalna smestilo se iznad drevnog Carigradskog druma, škola je osnovana pre više od 130 godina, u centru su spomen-park, posvećen žrtvama svih ratova i Zadružni dom sa etnološkom zbirkom, a ljudi je sve manje.
Krivi Del razlikuje se od ostalih crnotravskih sela. Ljudi se više bave poljoprivredom, a zidarski zanat zamenili su pinterskim, pa su stigli do Zaječara i Makedonije.
Krstićevo je malo selo na putu za Dobro Polje. Za ljudima, koji su napuštali selo, ostali su lepi primeri narodne arhitekture.
Mlačiške Meane smestile su se na jedan od ogranaka Carigradskog druma. Meana i odmorišta više nema, ali sunčan, julski dan dovoljan je da se seoski sokaci zavole već na prvi pogled.
Mlačište ima tri verzije neproverene istorije. Ljudi je sve manje, ali još uvek opstaju lepa seoska domaćinstva i sećanja na stradale junake.
Obradovce je napušteno selo na kraju uskog, šumskog puta. U čudesno lepe, stogodišnje kuće, na livade i bašte vrate se ljudi leti, pa se učini da nikada nisu ni odlazili.
Ostrozub je lepo, ali napušteno selo na padinama Čemernika, do koga se, sa Čobanca, dolazi lavirintom šumskih puteva.
Pavličane su lepo selo kraj ogranka drevnog Carigradskog druma, a stogodišnja česma-zadužbina nikada nije presušila.
U mahali, ili selu Popovi živele su mnogočlane familije: Stojanovići, Ristići i Popovići. Ovih godina u mahali više nema ljudi, a tragična istorija ispisana je na spomen-pločama i zidnim albumima.
Preslap je selo, koje voli da se slika. Na konkursu za najlepšu kuću pobedila je zgrada škole.
Rajčetine je selo lepše od impresionističkih slika. U selu se teško živi, ali sačuvane tajne sa Čobanca vraćaju osmeh.
Ruplje je malo selo na drevnom putu Predejane - Crna Trava, a sa mosta preko Rupske reke može se snimiti jedna od deset najlepših, evropskih panorama.
Sastav Reka podelila je tesan prostor s Vlasinom i Gradskom rekom, a sa lepog, kamenog mosta putevi vode na sve strane sveta.
Vus je oduvek bilo malo selo, s lepim kućama. I posle sto godina kuće su na broju, samo ljudi nema.
Zlatance se, sa svojim mahalama, rasuo po livadama i šumarcima levo i desno od glavnog puta. Preko leta oživi, a zimi tek poneko ostane, da idućeg leta dočeka rođake i susede.
Tokom putovanja i poseta crnotravskim selima zabeleženo je trenutno stanje, koje je dokumentovano i ilustrovano fotografijama i pratećim tekstovima. Dokumentaristički pristup obezbedio je autentične fotografije i zapise o selima, koja nestaju. Prikupljeni materijali u potpunosti su semantički obrađeni, dostupni na vebu i na raspolaganju državnim institucijama: za promovisanje kulturnih dobara i tradicije i u okviru aktivnosti, koje doprinose očuvanju i oživljavanju srpskih sela.
Članovi tima posetili su sva sela u opštini Crna Trava.