Železnička stanica Beograd glavna
- XX vek, putovanja u Evropu

U XX veku glavna železnička stanica Beograd preživela je sve ratove i bombardovanja. U pauzama između ratova, železnička stanica Beograd bila je na ruti evropskih vozova Orijent ekspres i Simplon orijent ekspres.

Simplon Orient Express na stanici u Beogradu: Paris (Gare de Lyon) - Lausanne - Milano - Trieste - Beograd - Sofia - Istanbul (izvor Wikimedia)

Zvanično, prvi voz sa beogradske železničke stanice pošao je 13. septembra 1884. godine. Vozom je u Beč, preko Savskog mosta i Zemuna, otputovao kralj Milan. Dva dana kasnije, 15. septembra 1884. godine u 8.35h, šef stanice Nikola Jovanović, zvanično je otpratio prvi voz na liniji Beograd - Niš..

Nekoliko godina kasnije, otvorene su za saobraćaj pruge prema Solunu i dalje za Atinu, ili Istanbul: Niš - Leskovac (18. mart 1886), Leskovac - Vranje (13. septembar 1886) i Vranje - Ristovac - turska granica (5. decembar 1888). Prema Bugarskoj i Istanbulu izgrađene su i pruge: Niš - Bela Palanka 44,9 km (13. avgust 1887), Bela Palanka - Pirot 28 km (13. novembar 1887) i Pirot - Caribrod (Dimitrovgrad) - bugarska granica 20 km (13. avgust 1888).

Simplon Orijent ekspres

Završetkom srpskih pruga i nakon prokopavanja tunela Simplon (između Švajcarske i Italije) beogradska železnička stanica postala je deo trase najpoznatijih evropskih vozova: Orijent ekspresa i Simplon Orijent ekspresa.

Železnička stanica Beograd na ruti evropskih vozova Orijent ekspresa i Simplon Orijent ekspresa od 1903. do 2009. godine

 

---

TUNEL SIMPLON

Jedan od najznačajnijih događaja u železničkoj mreži Evrope bio je prokopavanje tunela Simplon. Tunel je prokopan ispod planine Monte Leone, između mesta Domodossole (Italija) i Brig-Glis (Šajcarska). Dužina tunela je približno 20 km. Cevi tunela rađene su u periodu 1898-1921. Tunel je otvoren za saobraćaj 1906. godine, nakon izgradnje prve cevi.

Ulaz u tunel Simplon u mestu Domodossole u Italiji (izvor: Wikimedia)

---

Nakon otvaranja tunela Simplon za saobraćaj uspostavljena je direktna linija Pariz - Istanbul. Železnička stanica Beograd postala je jedna od glavnih stanica evropskog voza Simplon Orijent ekspres.

Simplon Orient Express na stanici u Beogradu: Paris (Gare de Lyon) - Lausanne - Milano - Trieste - Beograd - Sofia - Istanbul izvor Wikimedia)

Nakon završetka Prvog svetskog rata iz Beograda su polazili vozovi za Italiju, Austriju, Francusku, Nemačku ... Ekspresni vozovi saobraćali su: za Atinu (preko Niša, Sofije, Istanbula), za Pariz (preko Zagreba, Ljubljane, Milana i Venecije), a u 14.25h polazio je brzi voz za Sarajevo, Zagreb, Ljubljanu.

Red vožnje za 1938. godine - polasci sa stanice Beograd glavna

Polazak ekspresnog voza Beograd - Trieste - Milan - veza Marseille - Paris stanica Gare de Lyon (izvor Wikimedia)

Po redu vožnje, sa beogradske železničke stanice 1938. godine putovalo se: u Skoplje (preko Male Krsne i Kraljeva); u Beč (preko Novog Sada, Subotice i Pešte); u Pariz (preko Novog Sada, Subotice, Pešte i Berlina); u Solun (preko Niša, Skoplja, Đevđelije, ili Sofije). Sa železnike stanice Beograd putovalo se na more: u Dubrovnik i Split.

Savski trg sa železničkom stanicom i glavnom poštom 1939. (izvor Wikimedia)

Beogradska železnička stanica bila je mesto svečanih skupova, ali i mesto okupljanja povodom tragičnih događaja.

Svečano okupljanje na peronu železničke stanice Beograd, 1928. (izvor: Wikimedia)

Kralj Aleksandar Karađođević ubijen je u Marselju 9. oktobra 1934. godine, prilikom zvanične posete Francuskoj. Telo kralja Aleksandra dopremljeno je brodom do Rijeke, a zatim vozom do Beograda. Masovni doček priređen je na Savskom trgu, ispred stanice.

Doček posmrtnih ostataka kralja Aleksandra u Beogradu 18. oktobra 1934. (izvor: Wikimedia)

Još jedan rat je završen - Beograd je oslobođen

Železnička stanica Beograd preživela je Prvi svetski rat, bombardovanje 6. aprila 1941. i dolazak Nemaca, savezničko prijateljsko bombardovanje 1943. godine. Posle svega, Beograd je oslobođen.

Železnička stanica Beograd glavna, oktobar 1944. (izvor Wikimedia)

Stanica je jesen 1945. godine dočekala sa još uvek vidljivim tragovima rata. Deo staničnih koloseka još uvek nije popravljen i vraćen u saobraćaj.

Železnička stanica Beograd glavna, jesen 1945. (izvor Wikimedia)

Tokom rata stanična zgrada nije bila oštećena i sačuvala je predratni izgled. Promene su bile na kulama, kraj glavnog ulaza u stanicu, na koje su postavljeni  simboli novog vremena - petokrake.

Zgrada železničke stanice Beograd krajem četrdesetih godina XX veka (izvor Wikimedia)

U to vreme prugama su najčešće saobraćali vozovi sa parnim lokomotivama.

Kompozicije putničkih vozova sa parnim lokomotivama na ulasku u beogradsku stanicu, 1963. (izvor: Wikimedia)

Novi red vožnje - putovanja u Evropu

Pedesetih godina u redu vožnje nalazi se sve više vozova zvučnih imena i privlačnih evropskih gradova. U Beograd dolaze, ili iz Beograda odlaze vozovi na linijama Pariz - Beograd - Atina, Simplon Orient Express (Paris - Beograd - Sofija - Istanbul). Zanimljiv je voz Jugoslavija ekspres, koji je prolazio celom Evropom (Den Haag - Beograd - Sofija - Istanbul). Brzi voz Balkan ekspres saobraćao je na liniji Beč - Beograd - Atina. Tim vozovima naši ljudi odlazili su u Austriju na rad. Nekim drugim, večernjim vozovima, sa povratnom kartom II klase putovalo se u Trst po šuškavac, farmerice i ogromne lutke u venčanicama.

Red vožnje 1952. godine - polasci međunarodnih vozova Simplon Orient Express (iz Pariza), Jugoslavija Express (iz Haga) i Balkan Express (iz Beča) sa stanice Beograd za Sofiju, Istanbul i Atinu

Vozove su ispraćali i dočekivali stanični nosači. Svaki od njih imao je identifikacioni broj.

Na beogradskoj železničkoj stanici stanični nosači imali su identifikacione brojeve, 1956. (izvor: Wikimedia)

Poštanske i službene pošiljke na staničnim peronima prenosila su električna vozila - autokare.

Električno vozilo za prenos poštanskih pošiljki, 1959. (izvor: Wikimedia)

Parne lokomotive postepeno su zamenjene motornim, dizel lokomotivama.

Panorama železničke stanice Beograd glavna sa brojnim kolosecima i ložionicom parnih lokomotiva (izvor: Wikimedia)

Početkom šezdesetih godina XX veka počela je planska modernizacija Jugoslovenskih železnica. Ukinute su pruge uskog koloseka i otpočela je elektrifikacija železničke merže. Prva elektrificirana pruga bila je Beograd - Šid - Zagreb. Otvorena je za saobraćaj 31. maja 1970. godine.

Radovi na električnoj mreži na železničkoj stanici Beograd glavna (izvor: Wikimedia)

Krajem devedestih godina na beogradskoj železničkoj stanici srele su sve tri generacije lokomotiva.

Na platou ispred stanice postavljena je parna lokomotiva Plavog voza. Parna lokomotiva serije JŽ 11 jedna je od tri lokomotive proizvedene 1947. u Budimpešti, u fabrici MAVAG. Lokomotiva, oznake JŽ 11-022, nalazi se ispred Železničke stanice u Beogradu, lokomotiva JŽ 11-015 u Muzeju železnice u Zagrebu, a lokomotiva JŽ 11-023 u Železničkom muzeju u Ljubljani.

Parna lokomotiva Plavog voza JŽ 11-022, 12. avgust 2024.

Na peronu broj 1. su dizel i elekrična lokomotiva.

Dizel lokomotiva na peronu železničke stanice Beograd (izvor: Wikimedia)

Električna lokomotiva na peronu železničke stanice Beograd (izvor: Wikimedia)

Nažalost, XX vek nije se srećno završio. Prijateljsko bombardovanje Srbije 1999. godine mnogima je prekinulo život: u njihovim domovima, na poslu, ulicama i pijacama, a 13. maja 1999. godine, u 13.25h, i u vozu, na mostu preko Velike Morave kod Varvarina.

 

---

Zahvaljujem se:

• Forumu putnika i ljubitelja železnica  na čijem sam veb sajtu (https://www.zeleznice.in.rs/forum/index.php) pročitao izuzetne tekstove i video retke fotografije o našoj železnici.