Gornja Trešnjica, Ljubovija
Gornja Trešnjica počinje skoro na samoj obali Drine, širi se dolinom reke Trešnjice sve do Klisure reke Trešnjice - specijalnog rezervata prirode.
Gornja Trešnjica, centar sela
Gornju Trešnjicu posetio sam u novembru 2012. godine.
Do Gornje Trešnjice stiže se putem Ljubovija - Bajina Bašta. Skretanje je kod reke Trešnjica, na oko 16km od Ljubovije, ili na oko 35km od Bajine Bašte. Put do Gornje Trešnjice vodi dolinom reke Trešnjice i od skretanja do sela je oko 3km ravnog puta. S leve strane puta (zapadno) su zaseoci Simići, Prisoja i Ljubača, a sa desne (istočno) zaseoci Krčevine, Jelasine, Rubežica, pa Potočari, Vujići ka selu Grčić. Po popisu stanovništva iz 2011. godine Gornja Trešnjica sa zaseocima ima 291 stanovnika i 109 domaćinstava.
U centru Gornje Trešnjice
Po topografskim kartama svih razmera, Gornja Trešnjica prostire se od puta Ljubovija - Bajina Bašta, pa do vrhova klisure reke Trešnjice. U nedostatku preciznijih odrednica i toponima, prihvatiću da je centar sela na mestu na kome se nalaze crkva i škola i do kojih se stiže nakon 3km asfaltnog puta i 7-8 minuta vožnje automobilom. Već naviknut na predele Azbukovice, put do Gornje Trešnjice nije posebno uzbudljiv. Ne obećava široke poglede na okolinu i naknadnu priču o putovanju putevima, kojih zapravo i nema. Ubrzo sam shvatio da grešim, a da me tih nekoliko kilometra puta deli od budućih lepih i uzbudljivih lutanja ovim krajem.
Gornja Trešnjica, centar sela
U centru Gornje Trešnjice nalazi se nekoliko zanimljivih objekata i jedna tabla. Tu su crkva, osmogodišnja škola, prelepa stara, a živa kuća i most preko reke Trešnjice. Sve je smešteno na malom platou, na oko 230 mnv. Sa zapada plato je oivičen šumovitim brdima, ka severu isprečile su se litice, na zapadu i prema jugu je reka Trešnjica.
Gornja Trešnjica, stara turska kuća
Turska kuća
Kad opisujem svoja putovanja Srbijom, često pominjem stare kuće. S obzirom da mi to uopšte nije glavni cilj (neka se time bave zavodi za zaštitu spomenika kulture i drugi stručnjaci), stare kuće i građevine pamtim iz sasvim drugih razloga. Privlače me zbog svog položaja - uvek se vodilo računa da ima dovoljno sunca, da su zaklonjene od vetrova i padavina, da se u dvorištu ne zadržava voda i da imaju, što je moguće širi pogled, na okolinu (ovo su još uvek „nemirni“ krajevi). Način gradnje prilagođen je i materijalima i bliskom okruženju. U planinskim predelima temelji, podrum i prizemlje najčešće su od kamena. Konstrukciju gornjeg sprata drže drvene grede, a zidovi su skoro po pravilu od blata i pleve. Retko srećem beton, a ako ga ima, od njega je urađeno nekoliko stepenika do ulaza u kuću. Zanimljivo je da već posle pedesetak godina beton prvi popušta.
Gornja Trešnjca, stara turska kuća
Jedna od kuća, koju ne mogu da zaboravim, je turska kuća u centru Gornje Trešnjice. Odvojena je od puta travnatim dvorištem, dovoljno dugim da se od kapije sagleda cela prednja fasada. U prizemlju je podrum, koji nagoveštavaju dva mala prozora s rešetkama od kovanog gvožđa i velika, kružno zasvođena vrata. Zid na spratu ima četiri prozora: po dva prozora za svaku sobu, razdeljena plitko oblikovanim reljefom stubom. Verujem da je potpuno beskorisno da pitam sadašnje neimare zašto prave stanove bez prozora! Na zapadnoj strani je doksat, koji se pruža celom širinom kuće. Uz sve to, na kuću se naslonilo nekoliko starih čokoti vinove loze… U dvorištu su još koš, verovatno star koliko i kuća, vrlo stara kruška i dunja - siguran hlad i mesto za letnji odmor - ukoliko se sprijateljite s vernim obezbeđenjem.
Crkva svetog Nikole u Gornjoj Trešnjici
Prve crkve, poznate u ovom kraju, bile su oko 1720. godine u Grčiću (još stoje temelji), koju je sagradio sveštenik Mihajlo Jovanović, i u Gornjem Košlju, iz 1730. godine. Mala crkva u Gornjoj Trešnjici sagrađena je 1840. godine, a današnja je završena 1932. godine. (Priča o crkvi svetog Nikole)
Gornja Trešnjica, crkva svetog Nikole iz 1934. godine
Do Prvog svetskog rata službovali su sveštenici iz familije Popović, kasnije iz Ljubovije. Ne znam ko je projektovao crkvu, ali rešenje je do sitnica razrađeno i izuzetno lepo uklopljeno u okruženje. Bela fasada savršeno se uklapa u sve sezonske boje obližnjeg brda.
Gornja Trešnjica, spomenici u porti crkve
U porti crkve je nekoliko spomenika, koji delimično ispisuju hroniku Gornje Trešnjice i celom prostoru daju merljivu vremensku dimenziju. Jedan od spomenika podignut je Todoru Popoviću (dugogodišnjem poslaniku i predsedniku?). Do njega je spomenik Milosavu Filipoviću, s kratkim i čudesnim životopisom: „… narednik 4. čete I bat. V pešadijskog puka. Živi 37 g. umre 22. avgusta 1918 g. u Tunisu Francuska…“. Tužna sudbina. Izborio se s najtežim bitkama 1914. godine, pešačio je do Albanije, pa preko Albanije. Preplovio je put do Bizerte. Od pobede i Gornje Trešnjice razdelilo ga je samo malo više od dva meseca.
Gornja Trešnjica, osnovna škola iz 1893. godine
Osmogodišnja škola u Gornjoj Trešnjici
Prva škola u Gornjoj Trešnjici počela je da radi 1836. godine, zvanično 1838. godine, a prvi učitelj bio je učitelj Đuraković. Da li zbog učitelja, ili zbog potrebe za učenjem, školska zgrada je postala tesna, pa je već 1842. godine postojeća škola dograđena.
Upravo u Gornjoj Trešnjici shvatio sam da sadašnje vreme (XXI vek!) mnogo liči na kraj XIX veka. Bar dva običaja i danas nas prate. Naime, današnja školska zgrada građena je ni manje ni više, nego pune tri godine! Radovi su završeni 1893. godine. Svečano otvaranje pratilo je „veliko narodno veselje“, kako je zabeležio putopisac Milićević. Međutim, sličnost je samo prividna. Izgrađena zgrada je i posle toliko godina u sasvim dobrom stanju. A narodno veselje bilo je baš narodno - bez političara, telohranitelja i dežurnih medija. Ljudi iz ovih krajeva oduvek su voleli školu, a njen đak, Petar Protić Sokoljanin, bio je prvi doktor nauka iz ovog dela Srbije.
Gornja Trešnjica, đaci osnovne škole na času fiskulture
Ispred škole je veliko školsko igralište. Prijalo mi je dok sam gledao đake na času fiskulture. Slušali su profesora, bili su veseli, nasmejani. Neki od njih vole matematiku, drugi engleski, geografiju i istoriju. Nagrada u obliku petice, za iskazanu ljubav prema fizičkom nije dodeljena. U ovom slučaju nisu bili iskreni - vole oni i fizičko.
Gornja Trešnjica, pogled na centar sela iz školskog dvorišta
Đaci-pešaci, učenička prava ili prava roditelja
Nažalost, ne preterujem. Ponešto se u Gornjoj Trešnjici ni do danas nije promenilo. Još uvek se do škole često teško stiže. Ima đaka, još uvek dece, koja svakodnevno pešače, prilično divljim predelom, i po 7km u jednom pravcu. Ili u satima: jedan sat nizbrdo - do škole, a dva sata uzbrdo - do kuće. Pešačke staze kroz šumu, pa na strmim liticama i preko često nabujalih potoka, deca su sama prokrčila. A sneg, divlje zveri, zmije? To ne pominju.
Gornja Trešnjica, đaci osnovne škole na času fiskulture
U školskom dvorištu i pored osnovne škole u Gornjoj Trešnjici proveo sam oko dva sata. Bližio se kraj nastave. Nisam primetio dežurne roditelje, babe i dede. Tog momenta nisam mogao da se ne setim gomile džipova i automobila koji, pred kraj nastave, zakrče celu ulicu ispred moje zgrade, a prekoputa jedne škole u Beogradu. Pitam se, takođe, zašto su samo i baš u Beogradu ugrožena prava učenika, pa ne mogu da proslave maturu, pa ne mogu na ekskurziju u inostranstvo, pa ne mogu da smene nastavnika, koji očekuje da đaci dolaze na vreme, da ne izostaju sa časova i da ponešto nauče. Ili: zašto su samo baš u Beogradu ugrožena roditeljska prava? Roditelji sve odgovore saznaju vrlo brzo, već u momentu kad dete napuni 18 godina.
Početak specijalnog rezervata prirode „Klisura reke Trešnjice“
Klisura reke Trešnjice - specijalni rezervat prirode
Ukoliko se za cilj putovanja odredi Gornja Trešnjica, vrlo brzo, nakon što se obiđu crkva i škola, stiže se do već pomenute table. Tabla s natpisom: „Klisura reke Trešnjice - specijalni rezervat prirode“ nalazi se ispred mosta preko reke Trešnjice, ka putu koji započinje oštrom, desnom krivinom. Poput kaskadne igrice, prošao sam prvi nivo. Odatle počinju novi, sve teži, a lepši nivoi putovanja ovim krajem.
Pogled na specijalni rezervat prirode Klisura reke Trešnjice
Ovog puta bio sam običan početnik. Savladao sam samo prvi, najlakši nivo na putovanju po Gornjoj Trešnjici i oko reke Trešnjice. Sledeći put neću samo da probam, pripremiću se unapred za dalje, a s namerom da pokupim sve bonuse, koji se dobijaju kad se osvoje Grčić, pa preko Trutinca Gornje Košlje i usputne litice s pogledom ka beloglavom supu. Konačno, sasvim pripremljen, ne isključujem mogućnost da krenem i dalje: do Razbojišta, pored Zmajevca i Matića, pa sve do Pašine ravni.
Pešačeći obalom Trešnjice, ako se pogled spusti, možda će se u bistroj vodi Trešnjice zasijati poneka mladica, potočna, ili kalifornijska pastrmka. Sigurno je, međutim, da je od dvadesetak starih vodenica i valjarica, doskora radila samo jedna vodenica.
Specijalni rezervat prirode: Klisura reke Trešnjice
Ovde u Gornjoj Trešnjici počinje Specijalni rezervat prirode: Klisura reke Trešnjice
Zašto doći u Gornju Trešnjicu, pa krenuti još dalje
Do Gornje Trešnjice lako se stiže automobilom, terenskim vozilom, ili biciklom. Gornja Trešnjica je tek početak, od koga se kreće dalje - kanjonom, ili liticama iznad kanjona reke Trešnjice, ka novim nivoima prirodne, kaskadne igrice. Može se peške, ponegde biciklom, ili terenskim vozilom. Kako god da se putuje, neka bude bez žurbe. Da se ne propuste široki pogled na kanjon i okolna brda, ili neki detalj na pešačkoj stazi, ili lebdenje parova beloglavog supa, visoko iznad Trešnjice. U bilo kom slučaju, za potpuno uživanje u predelima i selima oko Trešnjice potrebna su 2-3 dana. A i ne treba žuriti nazad.
Jutarnje magle nad Drinom
U Gornjoj Trešnjici žive dobri ljudi i dobra, hrabra deca. Dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Ljubovija, koja je organizovala posetu Gornjoj Trešnjici i
- profesoru Novici Cakiću, rukovodiocu izdvojenog odeljenja osnovne škole u Gornjoj Trešnjici;
- đacima osnovne škole i profesoru fiskulture u Gornjoj Trešnjici na zajedničkoj fotografiji i
- gospodinu Milanu Mladenoviću, matičaru u opštini Ljubovija, na vožnji, priči i vremenu koje mi je posvetio.