Uzovnica, Ljubovija
Uzovnicu sam posetio u novembru 2012. godine.
Uzovnica se raširila od sprudova Drine, preskočila put Ljubovija - Mali Zvornik, pa nastavila do prvih brda Azbukovice. Ujutru je u magli, popodne je cela obasjana zapadnim suncem. Od Ljubovije udaljena je oko 10km, od Malog Zvornika oko 32km, a od Krupnja oko 20km.
Dešava se da se ljudi iz sêla Azbukovice spuštaju u Uzovnicu. Da bi se videle najlepše panorame Uzovnice, potrebno je krenuti u suprotnom smeru - ka brdima Azbukovice. Po popisu stanovništva iz 2011. godine Uzovnica ima 914 stanovnika i 322 domaćinstva. Uzovnica prema Drini obuhvata zaseoke familija: Krsmanovići, Vučevići, Pucari, Kojići, Polići, Tepavac, a prema Azbukovici zaseoke: Panovići, Đurići, Cvijanovići (Vasarići) i Jelav.
Na putu za Uzovnicu
U Uzovnicu sam došao iz pravca Ljubovije. Dobar asfaltni put vodi pored Drine i čim se prođu Lonjin i skretanje za Gračanicu i Krupanj, pogled se širi na niže delove Uzovnice. Prolazi se plodnim poljem, na kome se osim kukuruza, gaji i duvan. S leve strane puta, prema uzvišenjima, češće se viđaju starije kuće. Prema Drini su nove kuće, ali nisam siguran da je izbor tih lokacija za kuće dobar. Dešava se da Drina nadođe i poplavi priobalne delove. Poslednja velika poplava bila je 2. decembra 2010. godine.
U Uzovnicu sam došao ujutru, dok su još uvek pojedini delovi polja i vrhova okolnih brda bili u magli. Posebno lep prizor po sunčanom danu, kada je predeo velika impresionistička kulisa.
Osnovna škola u Uzovnici
Osnovna škola jedna je od prvih zgrada, na koju se nailazi kad se dođe u Uzovnicu. Zapravo, reč je o dve zgrade: staroj i novoj školi. Stara školska zgrada podignuta je 1898. godine! Od tada, kroz tih 5-6 učionica (ako ih i ima toliko), prošlo je, po mojoj proceni, oko 5-6000 đaka. Zgrada je nadživela 4-5 ratova. Još uvek je u upotrebljivom stanju. Na ulazu u školu, 1963. godine, postavljena je spomen-tabla, posvećena narodnom heroju Savi Vujanoviću - Žući, koji je poginuo 1941. godine u susednom selu Crnča. Nisam mogao da uđem, bio je neradni dan, ali kroz prozor učionice video sam staru, meni izuzetno dragu računaljka - nekada jedino nastavno sredstvo za matematiku. Tu školu, između ostalih, završio je i moj kolega i drug, inženjer Radovan Polić, koji me je tog dana vodio selima pored Drine i po Azbukovici.
Nova školska zgrada sagrađena je 2000. godine. Iskreno, ona stara mi je toplija.
Peščani sprudovi na obali Drine
U ovom delu toka obale Drine su niske i ravne. Što zbog morfologije i topologije terena, a više zbog uticaja režima rada hidroelektrane „Bajina Bašta“, koja se nalazi na oko 100km uzvodno, celom dužinom od Bajine Bašte nailazi se na šljunkovite sprudove. Izrone iz vode, poprime različite oblike, ostanu neko vreme na tom mestu, pa se presele, ali uvek su tu negde blizu. Ima ih i u delu Drine kroz Uzovnicu.
Najlepši se ne vide s puta za Mali Zvornik. Do njih se stiže poljskim putem ka Drini i preko nekoliko njiva, čiji vlasnici su tek nedavno dozvolili da se tuda prolazi. Naravno, kulturno je ići što je moguće bliže međi, da ne bude prevelike štete po useve. Kada sam ladom nivom savladao rupe, poneku neosušenu baru na putu i pomenute međe, stigao sam do malog proširenja.
Nad Drinu se nakrivile stare vrbe, ispod je nekoliko plavih čamaca. Neposredno nizvodno su šljunkoviti sprudovi, zbog kojih sam došao. Izranjaju iz neobično bistre vode. Leto je već davno prošlo, ali saznao sam da je dosta kupača. Voda je topla, virova nema, pa letnji boravak na ovim sprudovima sigurno prija. Kada prođe gužva, na sprudove dolaze ribolovci. Ovom prilikom sreo sam profesora matematike iz Uzovnice. Čini mi se da su mu reka i tišina kraj Drine bili važniji i prijatniji od mogućeg ulova.
Desetak-dvadesetak metara od spruda, negde ka sredini Drini je granica s Bosnom. Oduvek sam se pitao kakav je osećaj kad se granica prelazi van zvaničnog graničnog prelaza. Probao sam nekoliko puta i uverio se da to poslednjih godina nije neki poseban problem. Jednostavno, krene se nekim poljskim putem, stazom, ili preko njiva, prođe se kraj graničnog kamena, pregazi „ničija zemlja“ (ukoliko nema zmija) i već ste u drugoj državi. Ovom prilikom, profesor je svojom pričom dopunio moje iskustvo. Već sam rekao da je granica na Drini. Međutim, ribi to baš ne znači nešto posebno, pa se često dešava da bolje „grize“ u delu reke preko granice. Da ne bi došlo do međudržavnog incidenta i spora, postoji dogovor bosanskih i srpskih ribolovaca, koji su prećutni podržale pogranične vlasti i patrole. Može se preko za ribom, ali poželjno je ne izlaziti iz čamca i posle ovakvog ili onakvog ulova, vratiti se tih dvadesetak metara nazad u svoju državu.
Sunčana i svečana novembarska nedelja u Uzovnici
Na putu ka centru Uzovnice, prolazim pored njiva s procvetalim duvanom, sorte Nicotiana tabacum. Biljke su još uvek bile zelena i u cvetu. Ne znam kada je posađen, ali znam da se list seče 8-12 sedmica nakon sadnje. Seče se rano ujutru, dok je još vlažan od rose. Ako se sačeka, pa se rosa osuši, list postaje izuzetno lepljiv i berba je nemoguća. Dan je već bio odmakao, pa berače nisam video.
Dalje kraj puta su stare, bele kuće, čija se dvorišti žute od tek obranog kukuruza. Nisam mogao a da ne svratim u jedno od tih dvorišta. Tek da na momenat ponovo osetim miris kukuruza i kukuruzne svile. Usput sam prošao i kraj dvorišta, u kome se pripremalo svadbeno veselje. Lepo okićena, široka kapija, pa razapet šator za preko 300 svatova. Mladence nisam video, ali biće prilike kasnije.
Centar Uzovnice je na raskrsnici glavnog puta Ljubovija - Mali Zvornik i lokalnog puta za Rujevac. Prepoznaje se po obnovljenoj crkvi i spomeniku.
Spomenik je posvećen Živoradu R. Đorđiću. Rođen je 1. januara 1926. godine. Ljotićevci su ga streljali 27. avgusta 1944. godine. Poginuo je baš pred kraj rata, s nepunih devetnaest godina. Tragična je žrtva ovakvih ili onakvih podela, koje sigurno ni malo nisu zavisile od njega, niti je na njih uticao.
Neposredno kraj puta je ulaz u portu crkve Uspenja svete Bogorodice. Podignuta je 1935. godine, a nedavno je obnovljena. Crkva je skladnih dimenzija, fasada je ukusno okrečena i lepo se ocrtava naspam azbukovačkih brda i popuno plavog neba. U porti je nekoliko starih, kamenih spomenika lokalnim sveštenicima, ali i običnim stanovnicima Uzovnice.
Obilazeći uzovničke sokake sačekao sam da pomenuta svadba dođe u crkvu, na venčanje. Prilika da konačno vidim i mladu. Svečanost je slična ostalim svadbama u Srbiji. Dok se u crkvi obavlja svečani običaj venčanja, ispred su ostali svatovi. U prvim redovima su devojke za udaju - čekaju „bidermajer“.
Nažalost, ne znam srpski izraz za taj dragoceni buket, urađen od prirodnog i veštačkog cveća. Upamtiću mladence, ali i dvojicu sveštanika, koji su služili obred venčanja. Prvi je mlad, uglađen, verovatno je skoro završio potrebnu školu i dobio deo parohije. Drugi je stariji, iskusan i neposredan. Srdačno me je ponudio polovinom ražnjića, do koga je u opštoj gužvi spretno došao.
Sunce počinje da se spušta iza bosanskih planina, a Drinu prekriva senka. Novembarska nedelja u Uzovnici bila je i sunčana i svečana.
Zašto doći u Uzovnicu
U Uzovnicu se lako stiže. Iz pravca Ljubovije, Malog Zvornika, ili Krupnja. Selo i zaseoci Uzovnice nude lepu prirodu, mir i široke poglede na polja pored Drine i azbukovačka brda. Posebno su lepi šljunkoviti sprudovi, na koje bih, ipak, išao leti. Ko voli čuveni ribolov na Drini, bolje je da dođe kad prođu letnje vrućine, a bučna i šarena Drinska regata pomeri se nizvodno od Uzovnice. U Uzovnici i okolini može se provesti nekoliko prijatnih dana. Zaseoke je moguće obilaziti terenskim vozilom, ili i biciklom. U bliža zaseoke može se stići i peške. U bilo kom slučaju, prijaće.
Zahvaljujem se:
- Opštini Ljubovija, koja je organizovala posetu Uzovnici i
- mom prijatelju i kolegi, inženjeru Radoslavu Poliću, na vožnji, priči i vremenu koje mi je posvetio.