Železnička stanica Bočar
Železnička stanica Bočar nalazi se na pruzi Segedin - Čoka - Novo Miloševo (Karlovo), koja je otvorena 1897. godine. Deo pruge, od Čoke prema Segedinu, zatvoren je za saobraćaj i uklonjen 1978. godine.
Železnička stanica u Bočaru izgrađena je po jednom od tipskih projekata, korišćenih u tadašnjoj Austrougarskoj.
Poslednjih godina stanicom najčešće prolaze kargo vozovi. Zbog smanjenog saobraćaja stanica je napuštena. Zgrada i objekti neobezbeđeni su i izloženi zlonamernom uništenju. (Priča o Bočaru)
Putnički saobraćaj sveden je na nekoliko polazaka za Kikindu i Suboticu. Jesenji vozni red, ispisan rukom, ni malo ne podseća na vremena, kada je železnica opravdano bila najznačajniji vid putničkog saobraćaja i transporta.
Tragove destrukcije jasno ilustruju stanje stanične čekaonice i blagajna. Za razliku od prošlih vremena, vozne karte, umesto na blagajni, kupuju se u vozu.
U ne tako dalekoj prošlosti, rad na železnici bio je cenjen, a železničari i njihove porodice često su i emotivno bili vezani za železnicu. Verovatno zato, neki od njih su, mimo propisa i standarda, napravili i postavili klupu na stanični peron u Bočaru.
Jedno od najlepših obeležja železničkih stanica su table sa nazivom stanice. Postavljane su na sve strane stanične zgrade.
Železnički propisi i standardi nalagali su da svaki objekat bude jednoznačno obeležen. Oznaka stanične zgrade u Bočaru je: 11916-1.
U vremenima intenzivnog korišćenja železnice, na stanicama i kraj pruga građena su industrijska postrojenja i stanični magacini. Značaj stanice moguće je proceniti po broju i veličini okolnih objekata. Kada je železnički transport pretežno zamenjen drumskim, industrijska potrojenja i stanični magacini najčešće su zatvarani. Na stanici u Bočaru još uvek postoji jedan od velikih železničkih magacina.
U banatskoj ravnici, jedan od prepoznatljivih orijentira na putu ka železničkoj stanici su višegodišnji četinari, lipe i kestenovi. Sađeni po propisima, ili ne, upotpunju stanični ambijent. Putokaz ka stanici u Bočaru su stogodišnji borovi.
Poštujući više od sto godina staru zgradu železničke stanice u Bočaru, bilo bi lepo da se, tokom budućih rekonstrukcija pruga, stanična zgrada obnovi i sačuva. Deo je istorije i svedoči o ulozi železnice na prostorima sadašnje Srbije.
Zahvaljujem se:
- Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije, koje je finansijski podržalo projekat "Tehničko i arhitektonsko nasleđe na prugama Banata". Stavovi autora teksta i fotografija nužno ne izražavaju stavove Ministarstva kulture i informisanja RS.
- Muzeju nauke i tehnike na stručnoj pomoći.
- Centru za bezbednost Infrastruktura železnice Srbije, koji je odobrio i obezbedio sigurno izvođenje projekta na svojim objektima.
SEGEDIN - NOVO MILOŠEVO
- od stanice do stanice:
Novi Kneževac
Sanad
Čoka
Ostojićevo
Padej
Bočar
Novo Miloševo (Karlovo)
Pruga Segedin - Novo Miloševo