Amajić, Mali Zvornik
Amajić sam posetio u avgustu 2016.
Ovih dana u Amajiću u pedesetak domaćinstava živi približno 150 stanovnika. Selo je pronašlo sebi mesto severno od masiva Zbir i vrha Kut (590 mnv). Potpuno pravilno pruža se uskim pojasom, pravcem zapad - istok. Bez obzira na veličinu teritorije, graniči se sa polovinom malozvorničkih sela. Na severu su: Budišić i Donja Trešnjica. Na jugu su: Čitluk, Culine i Voljevci. I kao da to nije bilo dovoljno, na zapadu su Drina i granica sa Bosnom i Hercegovinom.
Amajić kraj Drine
Drinski, ili Donji Amajić, smestio se oko ušća Boranjske reke u Drinu. U tom delu su pretežno kuće u kojima se najčešće spava do pred zoru. Iz priča znam da se je dan ribolovaca malo pomeren.
Centar sela nalazi se kraj drevnog puta Loznica - Ljubovija i dalje. Odredio sam ga po lokaciji škole. Do škole sam došao u vreme školskog raspusta, đake nisam sreo, pa ne mogu sasvim sigurno da kažem koliko je dece u selu i okolnim zaseocima. Škola je sveže okrečena, u dvorištu su tereni za košarku, rukomet i mali fudbal - dobar znak da dece ima i da im je verovatno lepo.
Ispred ulaza u školu je bista Miloša Gajić, heroja iz ovih krajeva, koji je poginuo 1944, gotovo na kraju Drugog svetskog rata. Ne znam da li će se menjati dan škole i da li će đaci učiti i pisati literarne sastave o nekim drugim ličnostima. Ako je moguće, nek ostane ovako.
Pravcem istok - zapad, ka Gornjem Amajiću
Senovit put za Gornji Amajić ide pored korita Boranjske reke. Za razliku od nekih drugih naših krajeva, reka je čista i bistra. Da sam skupljao stare bojlere, šporete, dušeke i slično, bio bi to izgubljen dan. Tako je, uostalom, i u celoj malozvorničkoj opštini.
Čini mi se da su meštani zadržali neke od starih, a dobrih običaja. U ovom vremenu, kada pokušavaju da nas zaplaše svim mogućim alergijama i otrovima, pa nam nude različita vlakna, minerale, vitamine i svakojaku organsku hranu, u ovom kraju još uvek je moguće doneti džak pšenice, ili kukuruza u vodenicu. Ne znam koji se tip brašna koristi za proju, ili pogaču, ali ovaj vodeničarski (i bez deklaracije: "organsko") sigurno odgovara.
Poslednjih godina mali potoci u ovom kraju postajali su preko noći velike reke. Pa ponesu i odnesu sve sa sobom: i mostove, i puteve, pa celu kuću. Ne znam da li je to slučaj i sa Boranjskom rekom, međutim, stogodišnja vodenica na Boranjskoj reci, u zaleđu amajićkih vrhova, ostala je na svom mestu i čitava.
Kada se vidokrug malo proširi, nailazi se na lepe amajićke livade. U avgustu, i nakon prosečno visokih temperatura ovog leta, livade će dočekati novu kosidbu.
Nove kuće u domaćinstvima pored puta verovatan su znak da selo neće opusteti. Bar narednih pedestak godina, koliko traje garancija na građevinske radove.
Put na Zbir i pogledi sa vrha Zbira
Tokom obilska sela malozvorničke opštine, najviše vremena proveli smo, uz povremena skretanja ka brdovitim delovima sêla, prolazeći napred-nazad obalom Drine, putem Mali Zvornik - Ljubovija. Severoistočni deo puta, od Amajića do Čitluka, prati visok greben Zbir.
Put do najviše zapadne stene Zbira, nakon malo lutanja, nedavno je pronašao Miodrag Ćirić, večiti zaljubljenik u Drinu i ove krajeve. Baš rado nas je poveo do stene, koju nikako ne bismo sami pronašli.
Pošli smo pravcem iz Culina (175 mnv), pa dokle god je bilo moguće, preko Gornjeg Čitluka (529 mnv), ladom nivom. Dalje se mora peške. Na početku seoskim putem, pa kad je i on postao neprepoznatljiv, nastavili smo malo šumom, pa preko livada, pa opet šumom. Usporavale su me samo zrele, preslatke i potpuno "organske" divlje kupine.
Od Gornjeg Čitluka do stene na Zbiru, ako se poznaje put, potrebno je približno petnaest minuta. Odavde su sigurno najlepši pogledi na ovaj deo Drine, Zvorničkog jezera i jezerskih ada.
Izmerio sam visinu. Zapadna stena Zbira nalazi se na 562 mnv, skoro 300 m iznad nivoa Drine. Od skretanja sa puta Mali Zvornik - Ljubovija do vrha prešli smo približno 3 km, pešačenjem 1200 m.
Konačno, ako poželite da snimite najlepše fotografije ovog kraja, popnite se na Zbir. Najbolji su jutarnje svetlo i sunčan dan. Ostatak dana može se provesti kraj Drine, prijaće.
Zahvaljujem se:
- Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Amajiću;
- poznaniku Miodragu Ćiriću - Ćiri, koji nas je odveo na Zbir, a za čije se ribolovačke veštine zna od Drine, pa do Sibira i Mongolije;
- prijatelju Borisu Katiću, na vožnji i hrabrom pešačenju do najviših vrhova Zbira i
- prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.