Mali Zvornik
Mali Zvornik posetio sam u avgustu 2016.
Obale reka oduvek su bila mesta na kojima su ljudi pokušavali da se nastane. Bilo da je reč o plodnoj dolini, ili reci - izvoru hrane. Dešavalo se da je uska obala, između litica klisure i reke zaklonjena, pa rekom dolaze topliji vetrovi, koji ublaže balkanske zime. Na samoj obali Dunava, na lokalitetu Lepenski vir, otkrivena je potpuno autohtona praistorijska kultura. Na oko 150 km uzvodno u Vinči, još jedna osobena civilizacija. Obale Drine u tom pogledu nisu izuzetak. Uz manje, ili više, materijalnih dokaza i istorijskih izvora, obe obale Drine, u području Malog Zvornika i Zvornika, naseljavane su daleko u prošlosti. Ivicom korita oduvek su prolazili daleki putevi. Bez obzira na vreme i istorijske promene, ukoliko nisu bili vojnici, stanovnici ovog kraja bavili su se pretežno rudarstvom i poljoprivredom.
Manje ili više slučajna otkrića
Često se u ovim krajevima u zaleđu reke Drine, i uzvodno i nizvodno, pominju rudarstvo, pronalaze stare i otvaraju nove rudarske jame. Uvek sam se pitao kako su stari stanovnici ovih krajeva pronalazili vredne minerale i metale bez preciznih geodetskih mapa, satelitskih snimaka, spektralnih analiza i sličnih sredstava. Moguće je da su ozbiljna ležišta pronađena i slučajno. Poznata je priča da je živu u Idriji (Slovenija) pronašao pinter (majstor za izradu buradi). Uveče je potopio bure u potok da "zabrekne". Ujutru je u buretu zatekao težak, srebrnasti metal. Bila je to živa, a Idrija je do pre nekog vremena bila najveći rudnik žive u Evropi.
Kao potpuni laik za arheologiju, uvek se zapitam kako je moguće da arheolozi na nekim, sasvim običnim mestima, otkriju vredne arheološke nalaze. Neki od nalaza otkriveni su manje-više slučajno. Postojale su beleške o arheološkim ostacima na Orlovinama, brdu, ili kosi, iznad Malog Zvornika. Međutim, povod za prvo sistematsko iskopavanje bio je prilično neočekivan i neuobičajen. Poznato je da saksijsko cveće najlepše cveta u šumskom humusu. Iz nekog razloga, profesor istorije Dejan Pavić skupljao je humus baš na Orlovinama. Ispod slojeva lišća, osim humusa, našli su se fragmenti stare keramike. Profesor je zapostavio humus, a svoja istorijska znanja iskoristio je da proba da osveži i razazna tragove bivših stanovnika Orlovine.
Već prvi istražni radovi 2013. godine pokazali su da je reč o naseobinama koje datiraju počev od rimskog perioda, ka vizantijskim i kasnijim periodima.
Kako je Mali Zvornik postao grad
Istoriju Malog Zvornika i okoline karakterišu skokovite promene, koje su se dešavale u bližoj i daljoj prošlosti. Prva značajnija promena kraja dogodila se u prvoj polovini XV veka, kada je na levoj obali Drine izgrađeno utvrđenje Đurđev grad, ili Kula Grad.
Druga velika promena dogodila se pet vekova kasnije, podizanjem brane na Drini i formiranjem Zvorničkog jezera. Hidroelektrana "Zvornik" počela je sa radom 1955. godine, a selo Mali Zvornik postalo je grad i opštinsko mesto.
Završetkom hidroelektrane promenjena je struktura stanovništva. Inženjeri, monteri i iskusni majstori svih struka odlaze na nova gradilišta. Sasvim je moguće da su krenuli uz Drinu, prema Bajinoj Bašti. Mali Zvornik, sada grad, naseljavaju novi stanovnici: lekari, profesori, državni činovnici.
Dobro poznate tipske, radničke barake planski smenjuju društveni objekti i socijal-realistička arhitektura.
Pomenuti stil gradnje često prate negativne konotacije. Istina je, međutim, malo drugačija, što se lepo vidi na primeru arhitekture Malog Zvornika. Stare zgrade su okrečene, fasade ne otpadaju, okolni prostor je sređen. Ni jednu od njih ne bih menjao za zdanja sadašnjih "neimara", koja su se poput infekcije raširili od Beograda pa do najmanjeg grada u Srbiji. Tako smo umesto zgrada dobili "stambene kulise", s obzirom da su njihov glavni materijal gipsane ploče i nezamenljiva "pur pena".
U centru grada, osim državnih i stambenih objekata, izgrađeni su izuzetno lepi stadioni za male sportove: za odbojku, rukomet, mali fudbal i košarku.
Na platou iznad centra grada, sa pogledom na oba Zvornika, Kulu Grad i Drinu, 2002. godine završena je crkva Sabor svih Srba svetitelja.
Položaj i okolina Malog Zvornika svaki deo grada čine izuzetno fotogeničnim. Teško je reći u kom je godišnjem dobu najlepši. Lepih panoram uvek ima. Jedino je potrebno da se, u zavisnosti od doba dana i položaja sunca, odabere pravi vidikovac.
Mali Zvornik voli da se slika
Najširi pogledi na Mali Zvornik su iz susedne države, Republike Srpske, sa Đurđevog grada. U istom kadru nađu se Zvornik (Republika Srpska), deo Malog Zvornika sa putem prema Loznici i Drina sa Starim mostom.
Ako se pogleda uzvodno, naslikaju se panorama grada, a malo južnije hidroelektrana i Zvorničko jezero. Svi pomenuti motivi su lepi i dobro poznati. Međutim, manje poznatu fotogeničnost Malog Zvornika otkrio sam tokom naplaniranih, besciljnih šetnji gradom. I pored činjenice da grad nije veliki, izdvojio bih tri celine: pored puta od Loznice do Malog Zvornika i dalje prema Ljuboviji, deo pored Drine i sâm centar.
Kao što sam već rekao, fasade zgrada su redovno održavane i sa ukusom okrečene.
Monotinija gradskih četvrti, karakteristična za mnogo veće gradove od Malog Zvornika, ovde je razbijena izborom privlačnih, pastelih boja.
Novi objekti projektovani su da čine celinu sa već postojećim. Ritam daju lepa arhitektonska rešenja, a izbor materijala za fasade obećava da će zgrade ostati u dobrom stanju i nakon pedesetak godina.
I pored činjenice da raspoloživi prostor za gradnju u centru grada nije veliki, urbanisti su ostavili dovoljno prostora između zgrada za parkić. Skoro sasvim dovoljno da se sačuva privatnost suseda.
Posebna celina je centar grada, u kome su državne ustanove, hotel i autobuska stanica. Bez obzira na veličinu autobuske stanice, čini mi se da autobuski saobraćaj zadovoljava potrebe đaka i ostalih, bilo da putuju ka Loznici, ili Ljuboviji.
Na prethodni period istorije grada Malog Zvornika podseća industrijski kolosek. Ne znam da li se pruga još uvek koristi, ali centar je podelila na dva dela: deo prema Drini i deo prema okolnim brdima u zaleđu grada.
Poštujući logiku i suživot, što se inače u praksi retko dešava, pruga je uzdignuta na vijadukt i ne ometa saobraćaj u gradu.
Okoline mostova retko su privlačne. Međutim, vijadukt u Malom Zvorniku ima dva slikovita lica. Jedno je okrenuto centru, sa tipski izgrađenim lokalima. Drugo lice okrenuto je periferiji, a uz sam vijadukt stiskaju se različite zanatske radionice, prilagođene ukusima i potrebama vlasnika.
Sasvim drugačije slike Malog Zvornika su na obali Drine. Između reke i grada su šetalište i lepo osmišljen i negovan park.
I na kraju obala Drine. Dešava se da se reka podigne, pa priđe gradu. Lepša je u vreme manjih vodostaja, kada je obala čista i šljunkovita, a na površini vode ogleda se susedni Zvornik.
Tajni grad
Skoro svaki grad ima svoje tajne tunele, lagume, podrume i neka druga zaklonjena, tajanstvena mesta, zaostala iz prethodnih vremena. Za razliku od njih, Mali Zvornik ima čitav jedan Tajni grad. Od spoljnog sveta dele ga uska, ali debela čelična vrata, teško uočljiva na dnu strme litice.
Iza vrata, pod zemljom i duboko ukopani u stenu, nalaze se dugi, razgranati hodnici, prostorije za smeštaj vojske, oružja i konja. Kao i sva druga skloništa, obezbeđeni su izvori pitke vode i ventilacioni otvori, vešto zamaskirani na litici i okruženi prirodnom vegetacijom. Reč je o "Podzemnom gradu Karađorđevića", komandnom centru i skloništu državnog vrha predratne Jugoslavije. Upravo zato, u "luksuznijem" delu skloništa su dvorana za sastanke i crkva. Sticajem okolnosti, sklonište je korišćeno samo nekoliko dana nakon aprilskog napada Nemačke na Jugoslaviju.
I pored činjenice da je Mali Zvornik relativno mali grad, siguran sam da nisam sve video i da postoji mnogo kutaka, koje bi bilo lepo zabeležiti - u pravo godišnje doba i kada je sunce na najboljem mestu. Ili, možda, kad su vrhovi okolnih brda u magli?
Zahvaljujem se:
- Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Malom Zvorniku;
- gospođi Slobodanki Pavić, profesorki istorije, na istinitoj i neobičnoj priči o arheološkom lokalitetu Orlovine i metodologiji koja je doprinela ovom značajnom otkriću;
- prijatelju Borisu Katiću, na hrabrosti da me provede mračnim lavirintom Tajnog grada i
- prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.