Budišić, Mali Zvornik
Selo Budišić pruža se u pravcu sever - jug. Na severu se prostire do atara sela Radalj, od koga ga dele Vrh Bobije (662 mnv) i planina Boranja. Na istoku je Donja Trešnjica, a na jugu je selo Amajić. Zapadna granica sela je na Drini, prema Bosni i Hercegovini, a drugim delom, uz reku Piještanicu, graniči se atarom sela Sakar.
Najveći deo sela je brdovit, a posebno južni i jugoistočni. Niži delovi sela pružaju se pravcem jugozapad - severoistok, pa su zbog obradivog zemljišta gušće naseljeni. U manje od 100 domaćinstava, rasutih po brdima Budišića, živi malo više od 200 stanovnika.
Selo je staro više od 200 godina. Nastajalo je u mirnim, ali i u nemirnim vremenima. Kada se ratovalo, odlazilo se sa ovih prostora, pa kada dođu mirnije godine, dolazilo se iznova. Osim poljoprivrede, važna aktivnost stanovništva u istočnom zaleđu Drine, posebno u ranijim vremenima, bilo je rudarstvo, što je bio još jedan razlog za naseljavanje Budišića. Ostatke starih rudarskih okana nije teško pronaći po okolnim brdima. Ovih godina poneko staro okno oživi, ili se otvori novo. Istraživanja su u toku, uz povremeno objavljivanje dobrih prognoza i nalaza jedinstvenih minerala.
Jedno letnje popodne u Budišiću kraj Drine
Tog letnjeg popodneva u Budišić smo doputovali putem Mali Zvornik - Ljubovija. Početak sela je na osmom kilometru od Malog Zvornika, a put je potpuno nov i sveže obeležen horizontalnom, saobraćajnom signalizacijom.
Kod skretanja za Gornji Budišić zatekli smo malo neočekivani prizor: spakovane domaće kupine, pripremljene za dalji transport, s pogledom na Drinu. Bili su to sasvim dovoljni razlozi da se stane - i zbog kupina i zbog Drine.
Imajući u vidu prostor, koji selo zauzima, posebno godnji deo Budišića, nemoguće je i probati kupine, i sačekati zalazak sunca kraj Drine i posetiti zaseoke. Odlučili smo da ostanemo kraj Drine.
Sunčano poslepodne, neposredno pred zalazak sunca, činilo je Drinu fotogeničnom u svim pravcima. Uzvodno su brda već nestajala u difuznom svetlu. Nizvodno je sunce, pred zalazak, rasvetljavalo svaki detalj desne obale.
Ima fotogeničnih ljudi, koji su na svim fotografijama lepi. Postoji, međutim, i vrlo fotogenično drveće. Prednjači vrba. Oblik krošnje i teksture listova učine da je vrba na svim fotografijama lepa. Rustičnost pejzaža višestruko se uvećava kada je stablo malo na obali, više nad vodom. Baš takve vrbe pronašao sam u Budišiću. Sećate li se Vilerovih goblena? Možda je ovo jedan od motiva?
Obala Drine u Budišiću pristupačna je i sređena. S posebnom pažnjom urađen je višenamenski, drveni dok. Pogodan je za snimanje fotografija sa vode, a čamci lako pristaju. Ograđen je ribarskim mrežama - tek da neko, zanesen fotografisanjem, ili posmatranjem zalaska sunca, ne završi u vodi.
Fotogeničnu panoramu Drine upotpunjuju sveže i lepo obojeni čamci. Ako bih morao da biram, izabrao bih oba.
Zalazak sunca u Budišiću - kao sa postera
Nekada su bili popularni posteri, dovoljno veliki da pokriju ceo zid. Najčešći motivi bile su montirane panorame svih godišnjih doba, planina, jezera, pa onih tropskih palmi, koje se nadviljaju nad bekrajno peskovitom, pustom plažom. S obzirom da nije bilo programa za obradu (radije bih rekao: mučenje) fotografija, do izražaju su dolazili majstori, koji su umeli da zadovolje zahteve kupaca. Najšarenije najbolje se prodaje.
I pored činjenice da sam svestan sîla, kojima se kič lepi za oko, zalazak sunca na obalama Drine idealno je mesto da se, sada sasvim nesvesno, snime prave kič fotografije. Jedina olakšavajuća okolnost je, koje mogu da setim, činjenica da fotografije nisam dodatno obrađivao. A za zaključak: zalazak sunca nad Drinom mnogo je lep.
Vreme je za povratak u Mali Zvornik, pa ponovo na Drinu. U kafić u kome su se svi DVD nosači zvuka, sa našim VIP silikonskim umetnicama, više namerno nego li slučajno, odavno pokvarili.
Zašto ću ponovo da posetim Budišić
Moj prvi boravak u Budišiću počeo je i završio se, sasvim neočekivano, u donjem delu sela. Zato, moraću ponovo da dođem. Verujem da će biti dovoljno vremena, da u društvu prijatelja iz Budišića, posetim i one skrivene, gornje delove sela.
Verujem da ću saznati odakle stižu tek sveže obrane, domaće kupine. Siguran sam da u tim delovima sela još uvek ima bodljikavih vrzina, sa najslađim šumskim kupinama.
Ako prolazite putem Mali Zvornik - Ljubovija, Budišić ćete prepoznati po tek obranim kupinama kraj puta. Sigurno su slatke.
Zahvaljujem se:
- Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Budišiću;
- prijatelju Borisu Katiću, na vožnji i strpljenju i
- prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.