Donja Trešnjica, Mali Zvornik

Selo Donja Trešnjica zauzima doline Boranjske i Male reke. Nastala je pre više od 200 godina, kada su zasađene i lipe, koje još uvek cvetaju u centru sela.

Volovska zaprega, selo Donja Trešnjica

Donju Trešnjicu posetio sam u avgustu 2016. godine.

Donja Trešnjica jedino je selo u malozvorničkoj opštini, koje nema svoj deo Drine. Na severu se graniči sa selom Radalj, na istoku sa Velikom Rekom, na jugu je Amajić, a od Drine razdvaja ga atar sela Budišić. Ovih dana u Donjoj Trešnjici živi približno 500 stanovnika u nešto više od 200 domaćinstava. Za pedesetak godina broj stanovnika se prepolovio.

Sa puta Mali Zvornik - Ljubovija odvajanje za Gornju Trešnjicu je u Amajiću. Do centra sela ostaje oko 3 km, puta koji prolazi dolinom Boranjske reke.

U centru Donje Trešnjice

Dešava se da centar sela nije lako odrediti. To je posebno tačno u slučaju rasutih sela, koja najčešće čine zaseoci, nazvani po seoskim familijama. U potrazi za centrom, dobro je potražiti seosku školu, crkvu, seosku kafanu, a od novijih objekata: zgradu mesne zajednice, dom kulture, ili prodavnicu. Tu su baš svi nabrojani objekti. Dodatak je ona stara, stogodišnja lipa, sa početka priče.

Centar Donje Trešnjice

Posetio sam stotine sela u Srbiji. Nikada nisam želeo da ih međubno poredim. Svako je lepo za sebe, a najduže pamtim prve slike nepoznatog mesta. Donja Trešnjica je izuzetno čisto selo. Dvorišta su sređena, kuće su sveže okrečene - selo živi.

Seoska kuća sa vinjagom u dvorištu

U okolini centra, u donjem delu sela, u seoskoj arhitekturi ne prepoznaje se tradicionalni stil gradnje, koji sam očekivao i želeo da vidim. Reč je novijim, ili nešto starijim seoskim kućama, neodređenog stila.

Panorama Donje Trešnjice

Put kroz selo

Međutim, dovoljno je pogledati preko ograde i pronaći kutak, bez koga ne može ni jedno seosko domaćinstvo. To je naša mala, seoska bašta. Bez fontana, veštačkih potoka i egzotičnog bilja. Ali najčešće sa georginima i gladiolama (ili sabljicama). Uvek se i ponovo zapitam koje te jezičke veštine ima srpski jezik, koji jednom rečju može tako slikovito da opiše biljku. Zatim, svesno ili nesvesno, retka je mala, seoska bašta bez šimšira, zdravca i vinjage od nekoliko čokoti vinove loze.

Dvorište sa malom, seoskom baštom

U nekim tužnim vremenima, kad ljudi iz bilo kog razloga napuste kuće, kraj bivših kuća trajno ostaje nekoliko znakova prošlog života: šimšir, zdravac, poneki čokot vinove loze i kameni, kućni prag.

Osnovna škola "Miloš Gajić"

Osnovna škola "Miloš Gajić" je u centru Donje Trešnjice, na zaravni sa pogledom na okolne zaseoke, seoske livade i njive. Na osnovu izgleda škole, zaključujem da đaka još uvek ima.

Osnovna škola u Donjoj Trešnjici

Na ulazu u školsko dvorište su bista Miloša Gaijića, kakvu sam već video u istimenoj školi, ili isturenom odeljenju, u Amajiću. Ipred biste je spomen-ploča sa imenima stradalih stanovnika Donje Trešnjice tokom Drugog svetskog rata. Za malo selo, spisak je suviše dugačak.

Spomen-ploča i bista Miloša Gajića na ulazu u školsko dvorište

Zgrada i dvorište škole su sasvim sređeni. Tu su klupe, negovana trava, dečje igralište, a na ulazu je jedna od starih lipa sa početka priče. Čini mi se da je lipa starija od škole, ali nesumnjivo dugo su već tu zajedno.

Dvorište osnovne škole "Miloš Gajić" sa stogodišnjom lipom

Crkva svete Trojice

U centru sela je i seoska crkva. Ne znam kada je podignuta ali, zajedno sa školom, naznačena je i na starijim topografskim kartama. Porta je sređena, crkva je nedavno okrečena i izdvaja se belinom na panoramama sela, čineći centar sela prepoznatljivim.

Crkva svete Trojice

U crkvenoj porti je nekoliko starih spomenika. Bilo da je reč o sveštenim ili svetovnim licima, nagoveštavaju starost crkve čuvajući sećanja na nekadašnje stanovnike sela.

Stari spomenici u porti crkve

Ulaz u crkvu u centru sela

Privlači me i dopada mi se izuzetno lep, i sa mnogo pažnje i truda, urađen enterijer crkve. Likovnost neobično oslikane kupola asocira me na ilustracije svemira G. Galileja. Ali da ne širim priču.

Neobično oslikavanje crkve i ikonostas

Enterijer crkve

Zatvorene, polumračne prostore fotografišem bez blica. Bilo da je reč o gostinjskim sobama seoskih kuća, ili crkvama, najlepše slike su sa zracima letnjeg sunca, koji ostave trag na nekim delovima tog prostora. Tada ceo prostor istovremeno postaje i tajanstven i svečan. (Posetite Crkvu svete Trojice u Donjoj Teršnjici)

Na putu ka Gornjoj Trešnjici

Gornji deo sela sačuvao je obeležja nekadašnjeg života. U staroj, seoskoj kući, pa početku sokaka ka Gornjoj Trešnjici, još uvek radi kovačka radnja. Verovatno je radno vreme skraćeno, ali dovoljno je dugo da se iskuju motike, sekire i poneka potkovica - za goveda sa početka priče.

Poslednja, stogodišnja kovačnica u selu

Malo iznad nailazi se na staro, tradicionalno seosko domaćinstvo. U dvorištu su kuća, ambar i koš. I sve to sa pogledom na brdovite predele sela.

Stara, narodna arhitektura: koš, ambar i kuća

Sokak u Gornjoj Trešnjici

Ako se pođe dalje makadmskim, seoskim sokakom, stiže se do mesta sa izuzetnim pogledom na centar sela i seoske zaseoke na okolnim brdima.

Panorama sela Donja Trešnjica

Zašto ću ponovo da posetim Donju Trešnjicu

Donja Trešnjica je lepo i čisto selo. Vreme, koje sam proveo u selu, bilo je suviše kratko da bih obišao sve zaseoke i snimio panorame sela sa svih okolnih brda. Siguran sam da je najlepše u junu i julu. Rado bih da osetim mirise onih stogodišnjih lipa ujutru, uz kafu i druženje s novim prijateljima. Ako poželite da posetite Donju Trešnjicu, skrenite kod Amajića, pa krenite putem uz Boranjsku reku. Predeli su lepi i do sela se brzo i lako stiže.

Sela s pogledom na Drinu

 

U Donjoj Trešnjici žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Donjoj Trešnjici;
• prijatelju Borisu Katiću, na vožnji do Donje Trešnjice i po seoskim sokacima i
• prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.