Brasina, Mali Zvornik
Selo Brasina spušta se sa Gučeva sve do Drine, a svaki deo sela ima svoju priču - deo scenarija za omnibus film.
Prepoznatljivi centar Brasine
Brasinu sam posetio u avgustu 2016. godine.
Brasina je najsevernije selo opštine Mali Zvornik. Nalazi se na putu Banja Koviljača - Mali Zvornik. Od Banje Koviljače udaljena je desetak kilometara, a do Malog Zvornika približno je 14 km. Selo je razbijenog tipa, naseljeno je pre 200-250 godina.
Panorama Brasine sa vrhovima Gučeva
Graniči se Gornjom Koviljačom na severu, istočna granica prati vrhove Gučeva, južno je Donja Borina, a na zapadu izlazi na Drinu, do granice sa Bosnom i Hercegovinom. Ovih dana u Brasini je oko 520 domaćinstava, u kojima živi približno 1300 stanovnika.
Selo je razbijenog tipa. Prve familije doselile su se iz Dalmacije i vladale su rudaskim veštinama. Iz sasvim praktičnih razloga, naselili su brdski deo današnjeg sela, blizu nalazišta rude antimona. Vremenom se naselje spustilo do Drine.
Nove, lepe kuće kraj puta u centru Brasine
U centru sela je osnovna škola "Braća Ribar". Dvorište je uređeno, škola je sveže okrečena. Ako se procenjuje starost škole prema lipi na ulazu u školsko dvorište, sasvim je moguće da su delovi školske zgrade stari stotinak godina.
Škola "Braća Ribar" u Brasini
Panorame sela Brasina
Kada se od centra sela pođe blagim usponom ka brdovitom delu zaleđa Gučeva, panorame polja postepeno zamenjuju slike rasejanih domaćinstava i njiva na okolnim padinama. Na kraju, stiče se utisak da je reč o potpuno različitim naseljima.
Kuće u centru Brasine sa pogledom na vrhove Gučeva
U centru sela smenjuju se urbanizovani delovi i obrađene njive. Izuzetno bi mi prijalo kad bih i ja mogao sa prozora da osetim letnji miris kukuruza, ili pokošenog sena.
Njive i livade u centru sela
U Gornje delove Brasine najbolje je otići nekog sunčanog, letnjeg jutra, dok su okolni predeli prekriveni maglom. Imao sam sreće i stigao sam na vreme.
Jutarnja, letnja magla u Brasini
U ovim delovima sela skoro svako domaćinstvo ima svoje brdo. Neke porodice radije su se nastanile na padini, zaklonjenoj od vetra i vejavica.
Karakteristično seosko domaćinstvo
Pojedina domaćinstva popela su se na vrhove brda, s pogledom na imanje i veći deo sela. Ako bih birao, izabrao bih najviše brdo, sa najviše snega i najširim pogledom.
Panorama Brasine sa livadama, njivama i kućama na vrhu brda
Pojedine kuće gornjeg dela Brasine, koje su napustile, ili ostale bez svoje padine, ili vrha brda, smestile su se pored seoskog puta.
Put kroz gornji deo Brasine
Primećujem da su seoske kuće redovno održavane i sveže okrečene, a u dvorištu su bašta sa povrćem i, naravno, cvećem.
Seosko dvorište sa baštom
Najčešće se deo bašte odvoji za povrće, drugi za cveće.
Cvetni deo bašte
Postoje kuće i dvorišta u koja se ponekad navrati i kuće i dvorišta u kojima se stalno živi. Lako prepoznajem i jedne i druge.
Dvorište i kuća u gornjem delu sela
Starija seoska arhitektura Brasine prilagođena je blagom terenu. Nisam video visoke, planinske kuće, kakve postoje u brdovitim malozvorničkim selima. Međutim, travnata dvorišta sa belom kućom i pomoćnim objektima podjednako su lepa.
Lepo seosko dvorište
Koš i ambar u delu dvorišta s pogledom na susedno brdo
Tri priče, ili omnibus iz Brasine
Tokom boravka u Brasini, čuo sam, kao u omnibus filmu, tri potpuno različite priče.
Prva priča - Rudnik antimona "Brasina"
Ne znam ko je, kada i kako pronašao rudu antimona u gornjem delu današnje Brasine. Vest je, međutim, stigla do Dalmacije, što je bio dovoljan povod da se cela, mnogobrojna familija, početkom XIX veka doseli u današnji zaseok Veselinovići. Smestili su domaćinstvo na kilometar-dva od nalazišta. Tako se, zahvaljujući rudniku, Brasina širila i sačekala današnje vreme.
Tokom prethodnih 200 godina, bilo je dosta uspešnih i neuspešnih pokušaja da rudnik opstane. Ovih dana rudnik antimona "Brasina" ponovo ne radi. Ulaz u rudarsku jamu nije zaštićen betonskim zidom, kako već sigurnost nalaže: ili je neko zaboravio da to uradi, ili se očekuje da će rudnik uskoro da proradi.
Ulaz u rudarsko okno, rudnik antimona Brasina, Mali Zvornik
Na malom platou, u blizini rudarske jame, ostalo je samo nekoliko polusrušenih baraka. Čuvara preostalog nema.
Polusrušene barake u blizini rudarske jame
Kad se neki industrijski pogon napusti, ostatke različitih metalnih predmeta i konstrukcija brzo pokupe i odnesu sakupljači sekundarnih sirovina. Čini se da jalovina iz rudnika "Brasina" nikoga ne interesuje.
Jalovina ispred rudarske jame, rudnik Brasina, Mali Zvornik
Izvesno vreme, nakon poslednjeg zatvaranja rudnika, deo rudarskih objekata nestao je u požaru. Sudeći po nagorelim čeličnim točkovima, delovima rudarske žičare, požar je bio veliki. Sticajem okolnosti, požar se ograničio samo na deo rudnika, pa susedna, bujna vegetacija nije zahvaćena.
Delovi rudarske žičare nakon požara, rudnik Brasina, Mali Zvornik
Pored puta za rudnik još uvek se nailazi na delove rudarske žičare: poneki stub i preostala užad.
Delovi rudarske žičare, rudnik Brasina, Mali Zvornik
Poznato je da se rudnik i okolina nikada i nigde nisu skladno uklapali. Kad uspeva rudnik, ne uspeva nešto drugo. Važi i suprotno.
Druga priča - Kratak, pokazni kurs o rečnim rakovima
Kraj puta od rudnika ka centru Brasine, još uvek se nalazi mala vodenica, potpuno uklopljena u okolno zelenilo. Vodeničnoj mimikriji doprinose mahovina i lišaj na krovu i bršljan po zidovima. Vrata su zaključana, očigledno je da ne radi, mada je u izuzetno dobrom stanju.
Jedna od preostalih vodenica u Brasini
Vodenica je izgrađena od čvrstog materijala, temelj i otvor za vodu su od kamena, zidovi od cigala, učvršćenih drvenim gredama. Čini mi se da lepšu nisam video. BIlo bi izuzetno lepo da se sačuva i formalno, kao primer narodnog graditeljstva, zaštiti!
Vodenica u Brasini, lep primer narodnog graditeljstva
Kao što je već poznato, vodenice se grade na potocima. Tokom zimskih i prolećnih dana, snaga vode dovoljna je da pokrene vodenički kamen, a višak vode da se sačuva u zagatu za sušnije periode. Ova brasinska vodenica podignuta je na zaklonjenom mestu, pa je onako maskirana potpuno neuočljiva. Takav ambijent savršeno odgovara pričama o zlim bićima, koja noću posećuju usnule vodeničare. Zato sam zamolio našeg prijatelja, Jovana Antonića, da kaže nešto o sličnim iskustvima u Brasini. Da bi izbegao pomenutu temu, otkrio je tajne, koje čuva od detinjstva.
U periodima, u kojima rudnik ne radi, u potoku kraj vodenice, žive rečni rakovi! Pokušavao sam da vidim bar jednog. Međutim, i pored činjenice da je potok plitak, čist i bistar - čini se da rakova nema. Da ih stvarno baš tu ima, Jovan je praktično pokazao: ispod prvog kamena, koji je podigao, bio je mladi, rečni rak. Još kao dečak, naučio je da se rakovi skrivaju ispod ravnih, kamenih ploča, prema ivici potoka. Da smo bili uporniji, moguće je da bismo videli i starijeg, dužine i do 10 cm, kakve je Jovan u detinjstvu pronalazio.
Brasinski potok u kome žive rečni rakovi
Iznenadila me je činjenica da je malozvornička opština čista, bez smeća i otpadaka bilo koje vrste. Kada se tome doda kvalitet vodotokova, s pravom se Mali Zvornik može navesti kao primer uspešno sprovednih aktivnosti na zaštiti prirodne okoline. A to je već preduslov za učešće na konkursima za sredstva, namenjenih za izvođenje društveno i socijalno vrednih projekata. U Malom Zvorniku ima i dovoljno stručnjaka i iskustva na realizaciji sličnih projekata.
Priče iz Čiča Glišinog "Ševara"
Na ulasku u Brasinu, sa desne strane puta Banja Koviljača - Mali Zvornik, nalazi se mala, lepa brvnara s natpisom: Čiča Glišin "Ševar". To je letnji stan divnog čoveka, Gligorija Purtića, koji se novinarima, TV reporterima, nepoznatim posetiocima i gomili đaka, koji ga redovno posećuju, predstavlja kao: Čiča Gliša. Brvnaru izgradio u bagremaru. Nisam pitao, pa ne znam, zašto se zove baš: "Ševar".
Čiča Glišina jednosobna brvnara
Gligorije Purtić rođen je u Crnči, gde je živeo sve dok jednog dana nije napravio splav i otisnuo se niz Drinu, ka Lipolistu. Mađutim, splav se nasukao kod Zorkine kuće u Brasini. Shvativiši taj događaj kao poseban znak, odlučio je da ostane u Brasini. Radio je u Banji Koviljači, a nakon penzionisanja, najveći deo godine provodi u svom Ševaru. Dočekuje goste, kuva pasulj, a kada se održavaju drinske regate, učesnike pozdravlja pogačom i zdravicom.
Stari predmeti, koje Čiča Gliša sakuplja i čuva
Iako je po zanimanju stolar, nakon penzionisanja, svoj alat koristio je samo jednom. Napravio je stolicu na rasklapanje, kaže: "... na kakvoj je sedeo Kutuzov, za vreme bitke sa Napoleonom.". Povod je bila najavljena poseta više od sto đaka malozvorničkih škola. A namera: da organizuje đački bingo sa glavnom i jedinom robnom nagradom u obliku stolice na rasklapanje. Nama dobro poznate, i kako tvrde, savršene lutrijske bubnjeve, koji samo ponekad pogreše, zamenio je majčinom peglom na žar. Regularnost izvlačenja ceduljica, sa ručno ispisanim brojevima, potvrdile su prisutne učiteljice, a ni đaci nisu uložili prigovore. Epilog je lep. Jednog dana, u jednom autobusu, prišao mu je dečak, srećan dobitnik stolice, i ponovo se zahvalio. To je sasvim dovoljan povod da stolarski alat ponovo upotrebi - ima još dosta dece.
Zdravica Gligorija Purtića, narodnog pripovedača i narodnog humaniste iz Brasine
Zato, kada od Banje Koviljače putujete prema Malom Zvorniku, na ulasku u Brasinu pogledajte desno i pozdravite dobrog čoveka Gligorija Purtića - Čiča Glišu. Obradovaćete ga!
Gligorije Purtić zdravicom dočekuje i ispraća poznate i nepoznate goste
Zašto ću ponovo da posetim Brasinu
Jedan dan je malo da se vide svi delovi sela, pođe ka vrhovima Gučeva, ili da se proprati trasa rudarske žičare ka Zajači. Ne mogu se pronaći ni vodenice, koje su radile, ili još uvek melju. Kratak je i za susrete sa predusretljivim meštanima, koji će ostaviti dnevne poslove da bi vas poveli ka skrivenim delovima sela. I da ne zaboravim: vlasnici kafane u centru sela obećali su da će me odvesti do svog imanja, odakle su najlepši pogledi na selo i Drinu.
Ako prolazite putem Banja Koviljača ka Malom Zvorniku, svratite u Brasinu.
Sela s pogledom na Drinu
U Brasini žive dobri ljudi, dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Amajiću;
- prijatelju Jovanu Antoniću, odborniku SO Mali Zvornik, koji je prekinuo berbu kupina, da bi nas naučio gde i kako da pronađemo rečnog raka;
- dobrom čoveku Gligoriju Purtiću - Čiča Gliši, na gostoprimstvu i zdravici, kojom dočekuje goste;
- prijatelju Borisu Katiću, na vožnji i hrabrom pešačenju do najviših vrhova Zbira i
- prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.