Radalj, Mali Zvornik

Geografija sela Radalj kao da je prepisana iz Cvijićevog udžbenika. Tu su mineralni banjski izvori, skupoceni granit, bogati vodotokovi i sasvim magične Viline vode.

Crkva u centru sela

Radalj sam posetio u oktobru 2016. godine.

Po teritoriji na kojoj se prostire, Radalj je najveće naseljeno mesto u malozvorničkoj opštini. Na severu se graniči sa Donjom Borinom, na istoku sa Gornjom Borinom. Na jugoistoku i jugu su Planina, Donja Trešnjica, Budišić i Sakar, a na zapadu je Mali Zvornik. Mali deo sela, prateći reku Radalj, silazi do Drine i regionalnog puta Loznica - Mali Zvornik, deleći zatim reku Drinu sa Bosnom i Hercegovinom. U Radalju, u približno 800 domaćinstava, stalno je nastanjeno oko 4000 stanovnika. Naselja i zaseoci pretežno su u dolinama reka. Najveći zaseoci su: Ševar, Barište, Rogulja, Lipovo Brdo i Žarkovići.

Na teritoriji sela nalazi se nekoliko većih i manjih reka. Najveća je reka Radalj, teče pravcem istok - sever, pritoke su: Dejanovac, Crni i Mali Radalj, Ravnaja, Ostrešnica i Velika Kladnica.

Jedan od radaljskih potoka, Radalj, Mali Zvornik

Teško je odrediti broj potoka. Dešava se da se sasvim iznenada, a najčešće noću, mirni, ponekad presušeni potoci, pretvore u bujičaste reke, koje ponesu sa sobom sve što im je na putu: stabla, kamenje, delove kuća, puteva, mostove.

U centru Radalja

Centar Radalja lako je prepoznati po širokom trgu, u čijoj okolini se nalaze svi objekti značajni za socijalni život sela: Dom kulture, spomenik žrtvama iz Drugog svetskog rata, autobuska stanica, crkva. Moram da pomenem i seosku kafanu, sa letnjom baštom oko novosagrađene fontane.

Spomenik meštanima stradalim u Drugom svetskom ratu

Prvi objekti na putu ka centru sela su osmogodišnja škola "Stevan Filipović" i crkva. Prateći broj novorođene dece čini se da će škola još dugo da radi. Na znam u kakvoj je situacija crkva.

Osmogodišnja škola "Stevan Filipović"

Školske zgrade, dvorišta i sportski tereni su uredni i redovno održavani.

Izdvojeno odeljenje škole "Stevan Filipović" na putu ka Stolicama

Od Radalja prema Malom Zvorniku postoji redovna autobuska linija. Nadam se da je broj polazaka usaglašen sa potrebama đaka i meštana.

Autobuska stanica

Radaljski dom kulture

Posleratna strategija kulturno-socijalnog razvoja zemlje predviđala je da svako selo dobije dom kulture. S tim ciljem urađeno je nekoliko tipskih projekata, koji su realizovani i prepoznatljivi od istoka do zapada Srbije. Domove kulture gradili su meštani. Bilo je tu i "kuluka" i entuzijazma. Ne znam tačan broj, međutim sumnjam da bi, shodno današnoj praksi, današnji predsednik praćen TV ekipama, za vreme trajanja jednog mandata postigao da otvori baš svaki seoski dom kulture.

Dom kulture "Slobodan Jokić" u centru Radalja

U nekim, krajnje nekritičnim vremenima, uloga domova kulture je potcenjivana, često ismevana. Ne slažem se s takvim stavovima. Seoski domovi kulture bili su centar opismenjavanja i druženja. U njima su održavane priredbe, ponekad su organizovane filmske projekcije. Pri domovima kulture radila su kulturno-umetnička društva, u njima se održavala i predivna manifestacija "Znanje-imanje".

Nažalost danas, i pored dovoljnog broja dece, u Radalju KUD ne postoji. Šteta!

Radaljska crkva

U porti Radaljske crkve nalaze se dva verska objekta: crkva i kapela. Radaljska crkva, hram svetih apostola Petra i Pavla, izgrađena je 1969. godine. Po crkvenim izvorima kapela je podignuta 1860. godine.

Panorama crkve svetih apostola Petra i Pavla

Kapela i crkva izgrađeni su u istom stilu i od najskupljeg radaljskog granita.

Između crkve i fudbalskog igrališta podignuti su spomenik i česma, posvećeni meštanima stradalim tokom Prvog svetskog rata. Spomenik je od mermera, česma je od najfinijeg radaljskog granita. Zaslužili su!

Spomenik meštanima stradalim u Prvom svetskom ratu

U centru Radalja nalazi se i fudbalsko igralište, kakvo bi veliki broj prvoligaških klubova samo poželeo. Golovi su odgovarajućih dimenzija, redovno negovana trava je propisane gustine i visine. Svlačionice su sveže okrečene. Pored terena su tribine, propisno odvojene od terena. Sve u svemu, i komesar UEFA teško bi mogao nešto da zameri. Međutim, opstanak seoskog fudbalskog kluba u lokalnoj ligi krajnje je neizvestan. I pored sasvim dovoljnog broja mladih u selu, fudbalski klub nema jedanaestoricu igrača, koji bi na prvoj sledećoj utakmici izašli na teren!

Fudbalsko igralište u centru sela

Radaljski granit

Trgovi i palate u velikim evropskim gradovima često su građeni od kvalitetnog granita. Sa namerom da traju i javno pokažu bogatstvo države. Teško bi se moglo reći da je Radalj evropski centar. I pored toga, trg, crkva, kapela i spomen-česma, pa poneka seoska kuća i ograda, izgrađeni su od najfinijeg granita. Tajne, međutim, nema. Radalj se nalazi na širokoj, granitnoj ploči. Granitno bogatstvo najviše je eksploatisano sredinom XX veka. U pogonu "Ravnaje" radilo je oko 400 radnika. Tako je prvoklasan radaljski granit, preko Beograda, stigao do Beča. Ovih dana "Ravnaja" ne radi. Vađenjem i obradom granita bavi se manji broj meštana.

Fontana i bašta seoske kafane u centru Radalja, izgrađeni od radaljskog granita

Radalj je nemoguće upoznati ukoliko se ne posete Radaljska Banja i ne dođe do Radaljskog jezera. Do Radaljske Banje i jezera stiže se putem Radalj - Stolice, koji prolazi dolinom Radaljske reke.

Putem kroz Radalj

Radalj je planinsko selo, razbijenog tipa. Zaseoci i domaćinstva grupisani su oko rečnih tokova i po manje-više, strmim padinama. Zato je teško u jednom danu obići svaki deo sela. Srećom, sredinom sela prolazi put Radalj - Stolice, koji prati tok reke Radalj. Sasvim logično, najveći deo sela se smestio baš pored puta.

Put kroz selo

Tokom obilazaka planinskih sela u Srbiji, najčešće sam nailazio na lepe, ali napuštene kuće. U relativno kratkom periodu, u selima sa po više od hiljadu nekadašnjih stanovnika, ostao je još mali broj starijih stanovnika. Čini se da je to u Radalju malo drugačije. Podignute su nove kuće, put je asfaltiran, uspostavljen je redovan gradski prevoz.

Nova, lepa kuća kraj puta Radalj - Stolice

Dešava se i da se nekadašnji stanovnici, ili njihovi potomci, vrate u Radalj, ili bar povremeno navrate. Lep krajolik i mir dovoljan su razlog da se na porodičnom imanju izgradi mala, ali izuzetno privlačna i udobna kućica za privremeni boravak.

Kuća u kojoj bih rado proveo nekoliko dana

Dalje putem nailazim na lepo seosko domaćinstvo. Siguran sam da je bar stotinak godina na istom mestu i da se ništa nije previše menjalo. Tu su: taraba, vinjaga od vinove loze, belo okrečena kuća i plast ovogodišnjeg sena. U pozadini, na susednom brdu je neko drugo domaćinstvo. Želja mi se ispunila: baš to sam hteo da vidim!

Lepo, tradicionalno seosko domaćinstvo

Već sam pogled na koš i ambar, u gornjem delu dvorišta, bio je dovoljan da se setim mirisa iz detinjstva. Ne mogu da zaboravim miris tek obranog kukuruza, miris julskog žita u ambaru. Još uvek osetim i opor miris konoplje iz seoskih bašti kraj potoka. Nažalost, bio sam prilično daleko od koša, pa je sve ostalo na sećanju.

Koš u kome sasvim sigurno miriše ovogodišnji kukuruz

Nekada je u Radalju bilo dvadesetak vodenica. Trenutno rade dve: jedna stara i druga nedavno sagrađena. Stara vodenica podignuta je u vreme u kome se nije pominjala delotvornost biljnih vlakana i organske hrane. I pored toga što sam bio uskraćen za tako važne marketinške činjenice, proju sam voleo i ranije, a volim je i danas. Nažalost, moj boravak u Radalju bio je kratak da bih probao proju od radaljskog, potpuno organskog, kukuruznog brašna.

Zagat vodenice kraj puta Radalj - Stolice

I pored činjenice da se vodenica nalazi neposredno kraj puta, lepo je što nije zasmetala i što će, nadam se, još dugo biti na tom mestu.

Stara vodenica kraj puta Radalj - Stolice

Radaljska Banja

Priče o izvorima lekovitih, mineralnih voda i blagotvornim mestima na našim prostorima prenose se još od Rimljana. Pominju ih i stari putopsci Evlija Čelebija i Feliks Kanic. Osim priča, arheolozi su otkrili i dovoljno materijalnih dokaza o ulozi banja u životu tadašnjih stanovnika na teritoriji današnje Srbije. Prva stručna istraživanja i analize pojedinih mineralnih i toplih voda iz Srbije urađene su 1834. godine u Beču. Shvatajući značaj banjskih mesta, prvi srpski zakon o banjama donet je 1914. godine. Nakon Prvog svetskog rata osnovan je Balneološki institut, a u okviru Srpskog lekarskog društva i Sekcija za balneoklimatologiju. Time su stvoreni preduslovi za planski razvoj banjskih mesta: uređenje izvora, izgradnju reprezentativnih vila, ali i kuća za smeštaj manje imućnih gostiju. Banje su preživele Drugi svetski rat i nastavile banjski život pod malo izmenjenim okolnostima, saglasno nekim novim zakonima i arhitektonskim rešenjima. Stotinak godina kasnije, početkom XXI veka, devastacija svega postojećeg nije mimoišla ni banje. Ponekad, kad pogledam razglednice koje sam skupljao, s obaveznim natpisom: "Uspomena iz ...", ne mogu a da se ne zapitam: da li je reč o istoj banji, koju sam na nekoj od đačkih ekskurzija posetio?

Jesenja panorama Radaljske Banje

Radaljska Banja deo je sela Radalj. Nalazi se oko osam kilometara od puta Loznica - Mali Zvornik, u podnožju planine Boranja, na približno 350 mnv, na putu prema Stolicama i Krupnju.

Hotel "Izvor" u Radaljskoj Banji

Priče o lekovitim svojstvima radaljskih mineralnih voda potvrđene su već prvom analizom, koja je urađena 1890. godine. Navedeno je da pomaže pri lečenju različitih vrsta reumatizma, artroza, spondiloza i da povoljno utiče na ublažavanje očnih bolesti.

Prvi hotel sagrađen u Radaljskoj Banji

U ovom našem vremenu Radaljska Banja jedna je od banja koje se ne daju. Bori se da opstane i krene dalje.

Jesenja panorama Radaljske Banje

U Banji sam napravio dovoljno fotografija, koje ću da sačuvam za neko sledeće vreme. Zameram domaćinima što nigde nisam pronašao bar jednu razglednicu sa meni dragom rečenicom: "Uspomena iz Radaljske Banje".

Radaljsko jezero

Kada se od Radaljske Banje produži putem pored Velikog Radalja na istok, posle 4 km, stiže se do Radaljskog jezera. Reč je o veštačkom jezeru, akumulaciji nastaloj pregrađivanjem rečice Crni Radalj. Zemljana brana završena je 1988, a hidroelektrana počela je sa radom 1995. godine.

Akumulacija "Radaljsko jezero" sa pregradnom branom

Instalisana snaga je 0,214 MW, verovatno dovoljno da napaja trećinu Radalja električnom energijom. Poređenja radi, HE Zvornik ima četiri agregata sa po 22 MW instalisane snage. Bez obzira na relativno malu snagu, hidroelektrana ima ekonomski značaj, a pored toga, može da inicira izgradnju novih mini hidroelektrana na vodotokovima u slivu reke Radalj.

Rečica Crni Radalj, koja puni akumulaciju jezera

Podizanje brane i formiranje akumulacije Radaljsko jezero primer je uspešnog, planskog uređenja zemljišta. U periodu jakih kiša i velikih dotoka, pokazalo se da je brana sposobna da amortizuje i veće vodene talase, štiteći tako nizvodno područje.

Do jezera se lako stiže. Od puta Loznica - Mali Zvornik udaljeno je samo 8 km, ili petnaestak minuta vožnje. Uostalom, može se doći i peške. Duže traje, ali je mnogo lepše. Putem do jezera smenjuju se slikovita radaljska domaćinstva, njive, livade i šume. A to je izuzetno dobra prilika da se snimi dosta živopisnih fotografija.

Put prema Krupnju prolazi obalom jezera

Već pri formiranju, jezero je poribljeno. Ribolovci navode da ima štuke, klena, bele ribe. Pominju se još šaran i som. Jezero se nalazi u mirnoj, usamljenoj kotlini. Voda, okolne šume i proplanci sasvim su dobar razlog da se bar pola dana provede na Radaljskom jezeru.

Livade na obali Radaljskog jezera

Na put prema jezeru pošao sam jednog oblačnog, oktobarskog dana, nadajući se da neće biti kiše. Inače, više volim sunčan dan, kada se okolina odražava jarkim, konstrasnim bojama, koje bi slikari predstavili uljanim bojama. Umesto sunca, zatekao sam vrhove okolnih brda i šuma kako postepeno nestaju u magli, i umirene boje jesenjeg lišća - nežne slike predela, naslikane akvarelom. Konačno, rado ću prvom prilikom, ne birajući godišnje doba i vremenske prilike, ponovo da dođem do jezera.

Čarobni lokalitet i etno kuća "Viline vode"

Ne čekajući zakon o banjama, niti bečke analize, meštani Radalja, a i šire, već više od 200 godina znaju za lekovita svojstva mineralnog izvora, poetično i slikovito nazvanog: "Viline vode". Izvor se nalazi se na oko 220 mnv, na imanju Branka Jovića iz Radalja. Voda je žućkaste boje i sumporastog ukusa. Ne baveći se tačnošću hemijskog sastava, nazvana je: gvozdena voda. Drugi naziv, očna voda, dobila je na osnovu pretpostavljenog svojstva, koje ublažava očne tegobe.

Tokom boravka i obilaska Radalja imao sam sreće da me selom provede baš Branko Jović. Nakon posete Radaljskom jezeru i Radaljskoj Banji, otišli smo do lokaliteta Viline vode. Izvor se nalazi duboko u šumi, a u prečniku od 1-2 km nema kuća.

Etno kuća "Viline vode"

Baš na tom mestu, a saglasno nazivu, Branko je sagradio jednu od najlepših i najčarobnijih etno kuća, koje sam ikada video. Ako ne grešim, autor ideje, arhitekta, autor građevinskog projekta, majstor, nadzorni organ i investitor bio je Branko lično. Kuća je podignuta na kraju stenovite padine, pored je mali bazen - ribnjak, koji se puni "gvozdenom vodom". Dokaz posebnog hemijskog sastava vode je uočljiva metalna skrama na površini bazena.

Bazen kraj kuće

Ambijent upotpunjuje drveni mostić, kojim se dolazi do još jednog, manjeg objekta, pretpostavljam bungalova. Konačno, kuća, bazen, mostić i i mala kuća savršeno su uklopljeni u okolinu koju, sasvim očigledno, obimni građevinski radovi nisu ni na koji način narušili.

Mostić preko bazena

Planova ima još. Sledeći korak je da se u šumama, u okolini Vilinih voda, uredi i označi pešačka "staza zdravlja". Bilo bi lepo da uloženi trud donese dovoljno novca, koji bi pomogao da ovo skriveno i magično mesto ostane lepo kao i do sada.

Boravak u Radalju završio sam u centru, u seoskoj kafani iz koje su me radaljski prijatelji poveli u obilazak sela. Sasvim sam siguran da ću da se vratim, da jednog sunčanog dana prođem istim putevima, da vidim i delove sela, koje ovom prilikom nisam posetio. Sasvim je moguće da ću prisustvovati i fudbalskoj utakmici, na kojoj će zaigrati kompletan radaljski fudbalski tim.

Sela s pogledom na Drinu

 

U Radalju žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Radalju;
• prijatelju Branku Joviću, vlasniku etno kuće "Viline vode";
• autorima monografije "Šest decenija opštine Mali Zvornik" (decembar 2015), na lepim tekstovima, koji su mi pomogli tokom pisanja ove reportaže;
• prijatelju Borisu Katiću, na vožnji i strpljenju i
• prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.