Voljevci, Mali Zvornik
Voljevce sam posetio u avgustu 2016, nakon nekoliko poznih i kišnih jesenjih dana, a usred leta.
Zbog brdovite konfiguracije terena, najveći deo sela je, po Jovanu Cvijiću, razbijenog tipa. Po jednom od novijih popisa stanovništva, Voljevci imaju oko 240 domaćinstava i približno 700 stanovnika.
Voljevci na Drini
Kraj Voljevaca Drina teče prilično precizno pravcem jug - sever. Međutim, nakon obilnih, više jesenjih nego li letnjih kiša, koje su padale tih dana, metafori: „kriva Drina“, više odgovara: „mutna Drina“.
Selo Voljevci od nastanka, a i još uvek, traži prostor za sebe. Na severu i severoistoku su visovi Jagodnje, na istoku se spaja sa Velikom Rekom. Pokušava da ih razmeđi Rebelj (541mnv). Na jugu i jugozapadu su Drina i početak Zvorničkog jezera. Do tog dela sela stižu i dve najveće voljevačke reke: Ivanovački potok i Babina reka, ili Babnjak.
Voljevce od Drine odvaja usko Voljevačko polje. Tu je zbog plodnih njiva, ali i da, koliko-toliko, odbrani selo kad Drina naraste.
Preko Drine je Bosna i Hercegovina. Zapadnu granicu sela, prema Culinama, nije lako odrediti, osim u području Oštrelja, koji se uzdiže u odnosu na okolni teren (673 mnv), pa se livade i kuće Culina i Voljevaca malo teže i ređe mešaju.
Tokom poslednjih 250-300 godina granice sela često su se menjale. U zavisnosti od države, kojoj je pripadao ovaj prostor, stanovnici su se sa obale Drine penjali uz planinu, pa su se spuštali nazad. Tako se i centar sela selio za ljudima. Ovih dana centar Voljevaca je na obali Drine, kraj regionalnog puta Mali Zvornik - Ljubovija, na približno 185 mnv.
Voljevci u planini
Sudeći po lokaciji škole i crkve, nekadašnji, stariji centar sela bio je u planini, kraj zaseoka Ivanovići, na približno na 495 mnv i oko 3-4 km od puta Mali Zvornik - Ljubovija. Imajući u vidu put, kojim se stiže do gornjeg dela Voljevaca, a i prosečan nagib od oko 9%, koji bi trebalo savladati, najbolji izbor je, naravno, lada niva.
Verovatno postoji više razloga zbog kojih je baš taj deo naseljen. Dovoljno je daleko od puteva kraj Drine, kojima su večito prolazile različite vojske. Osim toga, reč je o relativno širokom platou, dovoljnom da se smeste domaćinstva i važni objekti: škola i crkva.
Ne znam kada je crkva posvećena svetoj Tojici podignuta, ali nedavno je sređena, pa pretpostavljam da je meštani posećuju.
Mesto na kome se nalazi i belina zidova ističu je u planinskom zelenilu, pa ceo predeo deluje rustično.
Malo dalje, na uzvišenju, je voljevačka škola. Reč je o jednostavnoj, beloj zgradi, kakve često viđam u selima po Srbiji.
Sasvim je moguće da je škola ostala bez đaka. U svakom slučaju, bilo bi lepo da se u njoj, a bilo kojim povodom, i nadalje sreću deca.
U neposrednoj blizini škole i crkve nema mnogo domaćinstava, a retke su i novije kuće. Imam utisak da je ovaj deo sela relativno prazan, mada su stariji objekti, koševi i ambari, još uvek dobro očuvani. Siguran sam da bi mi prijao boravak u jednom od ovih dvorišta - sa širokim pogledom na Drinu i još dalje.
Rado bih ponovo došao u ovaj deo Voljevaca. Nekog sunčanog, junskog dana, kada procvetaju livade. Zatim opet, jednog zimskog, mnogo sunčanog dana, kada seoske padine do neprepoznatljivosti dobiju sasvim drugačije oblike.
Nasuprot padini, prema zapadu, jedna je od najlepših slika u ovom kraju. U prvom planu su seoska domaćinstva, dalje su Drina i bosanske planine. Čini mi se da je nemoguće zamisliti isti pogled po sunčanom, zimskom danu - može se samo doživeti.
Na početku, ili na kraju sela, je nova EU tabla: Voljevci - Podrebelj. Nakon svega, nisam siguran da li znam gde je tačno centar Voljevaca. Uostalom nije ni važno. Voljevci su lepi i kraj Drine i gore, u planini.
Ukoliko prolazite drinskim delom sela Voljevci, putem Loznica - Ljubovija, pođite uzbrdo, do starog centra sela. Odatle se pruža jedan od najlepših pogleda na Drinu - prijaće svakako.
Zahvaljujem se:
- Opštini Mali Zvornik, koja je organizovala posetu Voljevcima;
- Branku Iliću, predsedniku MZ, koji nas je odveo do voljevačke škole i crkve;
- prijatelju Borisu Katiću, na vožnji strmim voljevačkim sokacima i vremenu koje mi je posvetio i
- prijatelju Daliboru Krstiću, uredniku Malozvorničkog informativnog portala na medijskoj podršci.