Donja Vapa - život u minskim poljima
Putujući Pešterom, Donju Vapu posetio sam u junu 2015. Selo se nalazi severoistočno od Sjenice i do sela stiže se nakon 4km vožnje lokalnim putem.
Pešterska leta najčešće su vrlo topla, pa se već početkom jula akvarel zeleni pejzaži oboje tamnijim tonovima. Međutim, kada sam 2015. godine putovao Pešterom, kišoviti julski dani sačuvali su svežinu i boje seoskih livada.
Zato, prva slika Donje Vape su seoske kuće, na blago zatalasanom terenu, okružene zelenim i procvetalim livadama.
Međutim, da bi priča bila priča, potreban je zaplet. U slučaju Donje Vape, zaplet su obezbedili NATO i njegov "Milosrdni anđeo".
Kako je "Milosrdni anđeo" posetio Donju Vapu
Zahvaljujući geografskom položaju i konfiguraciji terena, JNA izgradila je jedan od vojnih aerodroma na Pešteru. Vojni aerodrom "Dubinje", sa pistom od 2.5km, nalazi se na 4-5km istočno od Sjenice. Tokom NATO agresije 1999. godine, aerodrom i prateća infrastruktura više puta su bombardovani. Pista je onesposobljena, a u oštećenim, podzemnim hangarima ostalo je nekoliko aviona sa naoružanjem.
Slučajno, ili namerno (da akcija bude do kraja uspešna?), hrabri i iskusni NATO piloti napali su meandre reke Vape i livade u selu Donja Vapa.
Slučajno, ili namerno (da akcija bude do kraja uspešna?), hrabri i iskusni NATO piloti napali su meandre reke Vape i livade u selu Donja Vapa.
Na putu ka selu otkrivam da su one lepe, julske livade, zapravo minska polja.
Minska polja su s obe strane puta, a jedini znak životne opasnosti su zategnute, žute trake, s natpisom: "MINE!".
Sredinom leta 1999. svaka od zaraćenih strana proglasila je veliku pobedu. Čini se da su rat izgubile samo reka Vapa, seoske livade i stanovnici Donje Vape.
Desetak godina kasnije, različite, ponovo "milosrdne" i "humanitarne" organizacije, setile su se Kuršumlije, Niša, aerodroma Dubinje i sela Donja Vapa. Počelo je obeležavanje lokacija sa neeksplodiranim bombama i "neotpakovanim" kontejnerima.
I kao što se može očekivati, u minska polja ulazili su i stradali naši demineri. Mine, rasute po poljima i okolnim šumarcima, obrasle su godinama travom i šibljem, neuočljive su, pa su zato još ubojitije. Tako je eksplozija kasetne bombe, na aerodromu Dubinje 2000. godine, nanela demineru Branislavu Kapetanoviću najteže, po život opasne povrede. Preživeo je, ali ostao je invalid bez ruku i nogu. Zatim vest: "4. Maja 2017, u eksploziji kasetne bombe oko 11 sati, prilikom čišćenja vojnog aerodroma Dubinje blizu Sjenice, teško je povređen deminer Milorad Babić (61)".
Kada je počeo letnji pljusak, timovi deminera, članova obezbeđenja i dežurnih lekara, koje sam zatekao u Donjoj Vapi, vratili su se u Sjenicu.
Konačno, mogao sam da snimim nekoliko fotografija, svedočanstvo za neko buduće vreme.
A život se nastavlja
I tako, već 10-20 godina, jedini sigurni putevi kroz minirana polja Donje Vape je asfaltni put prema Sjenici.
I pored najlepše livadske trave, čini se da je i stado krava naučilo da se iza žute trake ne ide.
Kiša je prestala, pa sam pošao putem kroz selo.
Na kraju sela otvaraju se nestvarno lepe panorame pešterskih polja.
Nakon posete Donjoj Vapi ostale su pomešane uspomene. Rado se sećam neponovljivo lepih pešterskih polja. Istovremeno, ne bih da zaboravim nedužne žrtve "koleteralne" demokratije.
Kada budete putovali Pešterom i dođete u Sjenicu, krenite nekoliko kilometara istočno, prema Donjoj Vapi. Najlepša je uproleće, po sunčanom danu.
U Donjoj Vapi žive dobri ljudi, dobrodošli ste!