Vlasinsko jezero
Na Vlasini još uvek rastu neke mnogo stare i čudne biljčice, a jezerom, najčešće noću, šetaju tresetna ostrva.
Vlasinsko jezero - jutarnja panorama
Vlasinsko jezero je veštačka akumulacija na jugoistoku Srbije. Jezero je formirano na Vlasinskoj visoravni u periodu 1949-54. godine za potrebe hidroenergetskog sistema "Vrla".
Vlasinsko jezero - panorama jezera
Vlasinsko jezero - breze na obali deo su panorame jezera
Vlasinska visoravan
Vlasinska visoravan nalazi se u jugoistočnoj Srbiji, u blizini jugoslovensko-bugarske granice. Veliki deo obale jezera zauzele su četinarske i brezove šume.
Vlasinsko jezero - letnja panorama jezera
Vlasinsko jezero - deo obale obrastao je četinarima
Vlasinsko jezero - na delu obale rastu breze
Najveći deo Vlasinske visoravni nalazi se na oko 1200 mnv i oivičen je planinskim okruženjem.
Na severu su vrhovi Plane: Mali vrh (1678 mnv) i Vrtop (1721 mnv). Na severoistoku visoravan prati reku Jermu i spušta se u Znepolje, koje manjim delom pripada teritoriji Surdulice, a većim bugarskom Trnu.
Vlasinsko jezero - jutarnja panorama jezera
Na istoku je Bukova glava (1472 mnv). Na jugoistoku visoravan se spušta Božičkom rekom ka Ćustendilskom polju.
Panorama Vlasinskog jezera
Vlasinsko jezero - letnje jutro na jezeru
Južna strana visoravni ograničena je vrhovima Vardenika: Veliki Strešer (1875 mnv), Mali Strešer (1756 mnv) i Pandžin grob (1664 mnv). Na jugozapadu rekom Vrlom visoravan, između Vardenika i Čemernika prati reku Vrlu ka Grdeličkoj klisuri i Južnoj Moravi.
Vlasinsko jezero - izlazak sunca na jezeru
Sa zapada je ograničena Čemernikom, između čijih najviših vrhova Velikog Čemernika (1638 m), Kule (1622 m), Cvejinog Čukara (1542 m) i Preslapa (1583 m) zalazi jedan krak visoravni sa veoma bujnom izvorskom i tresavskom vegetacijom. Na severozapadu postepeno silazi između Plane i Čemernika rekom Vlasinom u Leskovačko polje.
Vlasinsko jezero - letnja magličasta panorama jezera
Pre formiranja Vlasinskog jezera, Vlasinsku visoravan i tresavu Vlasinsko blato, između ostalih, istraživali su naši naučunici i akademici Josif Pančić (1814-1888), Jovan Cvijić (1865-1927), Nedeljko Košanin (1874-1934). Zabeležili su da se na Vlasinsku visoravan sa planinskih visova sliva veliki broj manjih i većih reka. Najveće pritoke su Bratašnica, Jarčeva, Murina i Dejanova reka. Osim njih, postoji i mnogo izvora na samoj visoravni.
Vlasinsko jezero - letnja panorama
Vlasinsko jezero
Vlasinsko jezero formirano je na visoravni, na nadmorskoj visini od oko 1210 m. Dužina jezera je 9 km, širina je 3,5 km. Akumulacija se napaja direktno, ili kanalima vodom Vlasine, Jerme, Strvne, Čemernice, Lisinske i Ljubatske reke. Najveća dubina jezera je oko 35 m i nalazi se u blizini brane. Na osnovu merenja i procena, prosečna dubina jezera je oko 25 m.
Vlasinsko jezero - mapa jezera
U zavisnosti od doba godine i režima rada hidroelektrana sistema Vrla površina jezera je između 6 km2 i 16 km2.
Vlasinsko jezero - letnja, jutarnja izmaglica na jezeru
Za razliku od Kopaonika i Zlatibora, poznatih po stihijskoj i nasilničkoj izgradnji, područje i obala Vlasinskog jezera još uvek čuva svoje prirodno okruženje, a i pored izgrađenih objekata u blizini jezera, voda je izuzetno čista.
Vlasinsko jezero - letnje jutro na jezeru
Hidroenergetski sistem Vlasinske hidroelektrane
Hidroenergetski sistem Vlasinske hidroelektrane izgrađen je u periodu 1954-1958. godina, a revitalizovan 1975. godine. Glavni deo sistema su akumulacione hidroelektrane Vrla 1 - Vrla 4.
Reč je o elektranama, koje se angažuju u periodima vršnih opterećenja. Ukupna nominalna snaga generatora je 128 MW:
- HE Vrla 1 (50 MW, 1955/1975;
- HE Vrla 2 (24 MW, 1954/1975);
- HE Vrla 3 (29 MW, 1957/1975) i
- HE Vrla 4 (25 MW, 1958/1975).
Vlasinsko jezero - Izgradnja brane u periodu 1952-1954. godine
(Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/5/5c/Brana_Vlasine1.JPG)
Sa ciljem da se poveća proizvodnja elektrana, 1978. godine pušteno je u rad pumpno-akumulaciono postrojenje Lisina. PAP Lisina namenjena je da u određenim periodima pumpa vodu iz Lisinskog u Vlasinsko jezero. Akumulacija Lisina formirana je na ušću reka Božica i Lisina. Nominalna snaga PAP Lisina je 29 MW.
Vlasinsko jezero - pogled na branu
Dubina jezera menja se u zavisnosti od godišnjeg doba i režima rada akumulacionih hidroelektrana Vrla 1 - Vrla 4.
Vlasinsko jezero - letnji nivo jezera i pogled na branu
Čudesna flora Vlasinske visoravni
Na osnovu istraživanja procenjeno je da flora i mikroflora Vlasinske visoravni i Vlasinskog jezera obuhvata preko 800 biljnih vrsta. Među njima su endemske vrste, neke vrste su ugrožene, a deo je upisan u “Crvenu knjigu flore Srbije”: Juncus capitatus, Polemonium coeruleum, Utricularia minor, Carex limosa, Cirsium helenioides i Betula pubescens, kao i pojedine vrste mahovina: Orthotrichum patens, Drepanocladus sendtneri i Pseudoleskea saviana.
Vlasinsko jezero - letnje popodne pred zalazak sunca
Jedna od neobičnih i čudnih biljaka je rosulja, ili mesožderka (lat. Drosera rotundifolia) iz roda karnivornih biljaka. Na staništima, na kojima se nalaze, nema potrebnih mineralnih materija, pa taj nedostatak nadoknađuju hraneći se sitnim insektima. Na listovima rosulja razvijene su žlezde, koje luče lepljivu tečnost. Kad sleti, insekt ostaje zalepljen. Biljka tada prepoznaje insekta i luči enzime za njegovo razlaganje. Razložene materije biljka preuzima posredstvom prilagođenih ćelija.
Rosulje, ili mesožderke (lat. Drosera rotundifolia)
foto: https://sr.wikipedia.org/wiki/Rosulja
Tresetna zemljišta i plivajuća ostrva
Posebna odlika Vlasinske visoravni je tresetno zemljište. Nastaje nepotpunim razlaganjem delova biljaka u stajaćoj vodi i usled niskih temperatura. Početkom XX veka površina tresave bila je oko 500 ha. Nakon podizanja brana, površina tresave svedena je na samo 150 ha. Debljina treseta je 0,5-3,5 m.
Vlasinsko jezero - jedno od tresetnih ostrva
U zavisnosti od porekla, na Vlasini postoje četiri različita tipa treseta.
Prva vrsta treseta nastala je nepotpunim razlaganjem trske - Phragmitetum. Debljina ovog retkog tresetnog sloja je do 50 cm.
Druga vrsta treseta (Equisetetum-treset) znatno je zastupljenija. Nastao je nepotpunim razlaganjem rastavića u anaerobnim uslovima i usled stagnacije podzemnih voda. Inače, rastavić je vrlo neobična biljka. Stara je više od 100 miliona godina i potiče iz doba jure. Postoji priča da je Džonu Napijeru (John Napier, 1550-1617) posmatranje rastavića, kod koga se rastojanje između članaka stabla smanjuje idući ka vrhu biljke, pomoglo da definiše logaritamsku funkciju. Naknadno, na ovoj vrsti treseta razvija se mahovinski treset.
Vlasinsko jezero - nasukano tresetno ostrvo
Treća vrsta treseta je Caricetum-treset, koga ima najviše na Vlasinskoj visoravni. Nastaje nepotpunim razlaganjem endemske biljke oštrice (Caricetum). Debljina ovog treseta je do 1 m. Čine ga korenovi i nerazloženi delovi oštrice i osnova je za kasniji mahovinski treset.
Četvrta vrsta treseta na Vlasinskoj visoravni je mahovinski treset. Nastaje nepotpunim razlaganjem mahovina, na horizontu na kome podzemna voda osciluje i pri čemu se smenjuju redukcioni i oksidacioni procesi. Debljina ovog treseta može da bude i veća od 1 m.
Vremenom delovi potopljenog, najčešće mahovinskog treseta, isplivali su sa dna jezera na površinu, čineći tresetna ostrva. Zbog promenljivog nivoa jezera i delovanjem struja, neka od tresetnih ostrva nasukala su se na obalu. Ostala se, u zavisnosti od vetrova, šetaju jezerom.
Zbog bezbednosti i očuvanja prirodne retkosti, pristup na tresetna ostrva strogo je zabranjen.
Vlasinsko jezero - pristup na tresetna ostrva strogo je zabranjen
Korisna literatura i posebno zanimljiva literatura:
Izuzetno detaljan i celovit pregled flore Vlasinske visoravni
objavljen je u monografji "Flora
i vegetacija Vlasinske visoravni". Ovu jedinstvenu
studiju Vlasinskog jezera napisali su Vladimir N.
Ranđelović i Bojan K. Zlatković. Napisana je stručnim
jezikom, ali na način da i neko, ko se ne bavi
botanikom, može da prati i razume naučni pogled na
Vlasinsku visoravan i Vlasinsko jezero.
