Spomenici krajputaši, Arilje

Spomenike krajputaše potražio sam u avgustu 2013, po selima i brdima oko Arilja. Obišao sam Bjelušu, Brekovo, pa Dobrače, Kruščicu, Radoševo i Visoko. I našao sam ih. Spomenici krajputaši sada su stogodišnjaci. Podizani su kraj nekada prometnih puteva i raskrnica. Danas se tim putevima ređe prolazi, ili uopšte se ne prolazi. Našao sam ih u vrzinama i šančevima, ili zaturene, na samom kraju seoskog groblja.

Spomenici krajputaši na groblju u Radoševu

Spomenici krajputaši iz daljine deluju isto: po obliku i veličini, najčešće su bez krsta. Kada se priđe bliže, detalji ih još više čine sličnim. Najčešće je to reljefna figura vojnika s puškom, uklesana u kamen peščar. Pa kad bi se skupili i poređali na neku od seoskih livada, bio bi to pravi, doduše kameni, vojnički stroj s puškom „k nozi“.

Pre stotinak godina, sa nekih od tih livada, srpski vojnici krenuli su u Balkanske ratove i u Prvi svetski rat. Samo deo njih stigao je do Bregalnice, Velesa, Krfa, Vida, Bizerte. Još manji broj vratio se nazad. Spomenike krajputaše podigla je rodbina vojnika, koji se nisu vratili.

Deus ex machina - ili rasplet

Posle ratova, često je vest o junačkoj pogibiji zamenila povratak vojnika. Dešavalo se da se ne zna mesto pogibije, niti gde je sahranjen. I ne znajući rešenja nemogućih situacija, iz poslednjih slika grčkih tragedija, rodbina poginulog vojnika je, poput grčkog „Deus ex machina“, rasplet rešavala na svoj način. Podizala je spomenik krajputaš, a lično sročenim epitafom učinila da svaki, iz daljine gledano potpuno isto uklesani vojnik, iskorači iz stroja i postane prepoznatljiv. (Detaljnije: Soldiers' roadside monuments in the Community of Arilje).

Bjeluša, u porti Crkve svete Trojice

U porti Crkve svete Trojice u Bjeluši, našao sam dva spomenika krajputaša. Podignuti su Sretenu Đorđeviću i Budimiru Vukotiću.

Porta Crkve svete Trojice u Bjeluši, spomenici Budimiru Vukotiću (levo) i Sretenu Đorđeviću (desno)

Epitaf na spomeniku Budimiru Vukotiću:

Daleko blizu Niša trunu kosti div junaka Budimira Vukotića iz Bjeluše koi pogibe branećiotadžbinu od neprijatelja Bugara u okt. 1915 g. kao podnar. Dobrovolj. odreda u svoji 24 g. stara mu. Spomen podigoše otac Avram i stric Vlade.

Epitaf na spomeniku Sretenu Đorđeviću:

Stani malo čitatelju mio. U ratu sam život sagubio. Oba rata ja sam posetio, i Kosovo tužno osvetio. Kosti moje kazaću vi gde su. Ostale su u gradu Velesu.Sreten Đorđević vojnik 7. čete 4. batalj. 4. puka 1. poziva u 29 g. svog života"

Od Bjeluše ka Brekovu

Na livadama kraj puta Bjeluša - Brekovo našao sam nekoliko spomenika. Neki od njih nisu izdržali proteklo vreme, ležali su na livadi.

Bjeluša, na putu za Brekovo, spomenici Veselinović Petku (levo) i kaplaru Ivku Nikoliću (desno)

Epitaf na spomeniku kaplaru Ivku Nikoliću:

Živeo 25 g. Slavno pao u borbi s Bugarima na Štipu 21 juna 1913 g.Ovaj pomenik podigoše mu ožalošćeni otac Dragutin sin Jezdimir i brat Rajko narednik.Ovaoj spomenik obnoviše sin Jezdimir trg. iz Užica i brat Rajko.

Bjeluša, na putu za Brekovo, spomenik Boju Mićoviću i delovi dva obrušena spomenika

Epitaf na spomeniku Boju Mićoviću:

Svoje dične mladosti slavno pade na bojnom polju za versnos otadžbine i ostavi malog sina Radiča od 3 g.Slavu mu iz velikog poštovanja i žalosti spomenik podigoše ožalošćena braća Adam Avram Momirmati Jelka i sin Radič

Brekovo, spomenik učitelju

U Brekovu sam naišao na spomenik posvećen učitelju Aleksi Marinkoviću. Nalazi se na jedinom logičnom mestu: u dvorištu seoske škole.

Brekovo, spomenik učitelju Aleksi Marinkoviću u školskom dvorištu, kao krajputaš

Epitaf na spomeniku:

Spomen. Evo groba neizbežna dvora. Đes' odmara tjelo od umora, Alekse Marinkovića učitelja škole mirosaljačke. Rođen 30. avgustom 1872 g. a umro 22. februara …

Na livadi u Dobračama

Na livadi, kraj seoskog puta koji vodi Dobračkim poljem, našao sam još jedan spomenik krajputaš. Manji je od ostalih koje sam video. Nažalost, nekadašnji epitaf i posveta delimično su se okrunuli, a deo spomenika prekrio je lišaj. Nadam se da će još dugo, pa i tako bezimen, ostati na toj livadi, tog letnjeg dana neverovatno obasjanoj suncem.

Spomenik u Dobračkom polju sa nečitkim natpisom

Kruščica, na groblju, kraj puta

Jedno od grobalja Kruščice nalazi se na vrhu brda, kraj poljskog puta od Severova preko Biljege, pa za donji deo Kruščice. Bilo je kasno letnje popodne, okolne doline su već u senci, samo se bêle kuće rasute po zaseocima Kruščice. Na vrhu brda groblje je delovalo sasvim nadrealno. Narandžasta boja svetla pred zalazak sunca potpuno je istakla spomenik krajputaš, podignut Mikailu Paunoviću.
Nisam se pokajao što sam pošao ovuda. Uz malo sreće, nervni sistem kompjutera alfe, koju sam vozio, nije odreagovao na prašinu i rupe na putu, preko kojih sam prolazio. Da sam odustao, ne bih video jednu od načudnijih slika sa mojih putovanja po Srbiji

Spomenik Mikailu Paunoviću u Kruščici

Radoševo, na groblju

Na ulazu u Radoševo, na seoskom groblju, pronašao sam najviše spomenika krajputaša, podignutih na jednom mestu.

Spomenici krajputaši na groblju u Radoševu

Od ostalih spomenika izdvaja se spomenik Vilotiju V. Stevanoviću. Pokriven je kamenim pločama i ograđen je rezbarenom ogradom, a boje su još uvek sačuvane.

Radoševo, spomenik Vilotiju V. Stevanoviću, dičnom vojniku i hrabrom borcu iz Čičkove

Zatim, izdvaja se grupa od tri spomenika. Podignuti su Jokiću Đ. Jovanoviću, Dragoljubu R. Jovanoviću i Joviši Markoviću.

Spomenici Jokiću Đ. Jovanoviću, Dragoljubu R. Jovanoviću i Joviši Markoviću iz Čičkove

Epitaf na spomeniku Jokiću Đ. Jovanoviću:

Ovaj spomenik pokazuje ime našeg milog radnog i čuvenoga; Jokića Đ. Jovanovića iz Čičkove koi je rođen 1894 a umro u ratu kao vojnik 3će čete 4tog bataljona 7og p: i u umro 21 januara 1915...

Epitaf na spomeniku Dragoljubu R. Jovanoviću:

Spomenik ovaj pokazuje mesto gde je telo hrabrog vojnika I poziva Dragoljuba R. Jovanovića koi je...

Epitaf na spomeniku Joviši Markoviću

Ovaj spomenik pokazuje hrabrog vojnika Jovišu Markovića a iz Čičkove. Poživi 21g. a umru u ...

Radoševo, u centru sela

U centru Radoševa, pronašao sam spomenik podignut Antoniju Marijanoviću iz Čičkova. Nakrivio se, a deo spomenika se okrunio. Iako se nalazi na seoskoj raskrsnici, čini se da su ga svi zaboravili i da ga u prolazu i ne primete.

Spomenik Antoniju Marijanoviću iz Čičkova

Epitaf na spomeniku je:

Spomenik ovaj pokazuje vojnika stalnog kadra Antonija Marijanovića iz Čičkova koi služeći svoju otadžbinu pri kralju Petru I u 22 g. svog života umre 25 avgusta 1918 g...

Kraj škole i na ulazu u Visoku

U selu Visoka, kraj škole, u malinjaku, našao sam dva spomenika. U vreme kada su podignuti, između njih je zasađen bor. Zajedno su stotinak godina.

Spomenici Vidoju Sariću (levi) i Živku Radosavljeviću-Aleksandriću (desni) iz Visoke

Epitaf na spomeniku Vidoju Šariću:

... u rat sveti krećem u ratu sam dobar vojnik bijo i slavno sam život položijo Vidoje + Sarić iz Visoke vojnik 4 čete I bat 4 puk. I poz, a znri z 22 g, u Stublinama 15 feb. 1915 g.

Ovaj spomenik podigoše mu brat Aleksije ći Borka Dragana i Rajka tetka Cmiljka i ostala rodbina

Epitaf na spomeniku Živku Radosavljeviću-Aleksandriću:

U ratu sam dobar junak bijo otadžbinu junački sam branio Živko Radosavljević-Aleksandrić vojnik 4 čete 7 bat. 23 pe. puka poginuo 16. oktobra 1916 g na položaju Ve. Pesega kod Bitolja u 27 g. svog veka.

Nije duže poživela ni Živkova žena. Na bočnoj strani spomenika naknadno je uklesano: Živana žena Živka Radosavljeivća iz Visoke požive 26 god. a ume 3. januara 1919 g. Bog da im dušu prosti.

Na ulazu u Visoku, na putu iz pravca Kruščice, našao sam spomenik krajputaš, podignut Dobrosavu Boškoviću.

Spomenik Dobrosavu Boškoviću

Epitaf na spomeniku:

Ovaj spomenik pokazuje hrabroga vojnika Dobrosava Boškovića iz Visoke, kao vojnik 4. čete I bataljona 4og puka I-poziva u 23 g. života svoga, boreći se sa Bugarima, pogibe na Bregalnici 17og juna 1913. god. gde je i sahranjen.
Bog da mu dušu oprosti u večnom domu. Ovaj spomenik podigoše mu otac Rade braća Živojin Jovan i ...

Epilog

Sasvim je moguće da moja priča o spomenicima krajputašima deluje patetično. Međutim, nije mi to bio cilj. Želeo sam samo da ih vidim izbliza, na mestima na kojima stoje već stotinak godina. S obzirom da je to suviše godina za trošni peščar, dosta spomenika krajputaša je pri kraju svog kamenog veka. Natpisi i boja blede do neprepoznatljivosti, neki su se obrušili, pa su poput vojnika zalegli po livadama. Razmišljam šta je manje loše. Da li ih prikupiti i kameni stroj premestiti u neki muzej, ili ih ostaviti tamo gde pripadaju? Rešenje ne znam, a Deus ex machina postoji samo u grčkim tragedijama. Ja sam uradio jedino što sam mogao. Neke od njih sam fotografisao i za te, koje sam pronašao, zabeležio sam tačne GPS koordinate i prepisao preostale, čitljive epitafe i natpise. Mislim da to nije dovoljno. Vratiću se ponovo.

Zastanimo kraj spomenika krajputaša i na trenutak setimo se običnih ljudi, ali pravih junaka!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Arilje, koja mi je pomogla da pronađem spomenike krajputaše.