Crkva svetog Ilije na Gradini, Arilje
Crkva svetog Ilije opstaje već dugo na samom vrhu Gradine. Jednostvna, bela, s krovom od šindre i pogledom na sve okolo.
Crkva svetog Ilije na Gradini
Crkvu svetog Ilije na Gradini posetio sam u junu 2014. godine.
Pred polazak na Gradinu činilo mi se da oblačan, kišovit i sumoran letnji dan nije pogodno vreme za posetu. Do Gradine se dolazi putem Arilje - Ivanjica. Skretanje za Gradinu je na osmom kilometru od Arilja.
Informativna tabla na skretanju za Gradinu
Nakon 2,5 kilometra vožnje poljskim putem i prolaskom kroz Čeperce stiže se u podnožje Gradine, koje se nalazi na 550 mnv. Poslednjih 500m ka vrhu vodi uska staza, kojom je potrebno savladati visinsku razliku od 100m do vrha i crkve. Prosečan nagib je 12 stepeni, pa ako nije kišovito i klizavo, laganim hodom do vrha se stiže za 15-20 minuta. Crkva se nalazi na izdvojenoj, strmoj steni, na visini od oko 660 mnv.
Pogled na Gradinu i crkvu
Pred uspon ka vrhu, bilo je nekoliko razloga da odustanem. Počela je kiša, staza je strma i klizava, a dan nije za fotografisanje.
Na vrhu sve je izgledalo još lošije. Pored jakog pljuska, počela je i snažna grmljavina. Na skučenom prostoru kraj crkve bilo je previše metalnih predmeta, koje gromovi baš vole. Uzdiže se metalna konstrukcija pričvršćena čeličnim užadima za okolne stene. Na nju su postavljeni visok, metalni krst, nekoliko antena i jedno zvono. Mislim da je jedino zvono bilo bezopasno. Nekoliko metara dalje od stuba s krstom, nalazi se crkva, pa celoj priči dodaje se i metalni krst na krovu crkve.
Na vrhu Gradine
Nije me previše utešio gromobran, postavljen na onaj veći krst. Bilo je dovoljno razloga da sumnjam u njegovu efikasnost: zbog problematične ispravnosti i male udaljenosti crkvenog trema, pod koji smo se zaklonili od pljuska. Kada su grmljavina i oblaci otišli dalje uz Moravicu, utisci o Gradini potpuno su se promenili. Počeću od crkve.
Crkva svetog Ilije na vrhu Gradine
Obilazeći teritoriju opštine Arilje, prijatno su me iznenadile dvojezične informativne table, postavljene u svakom naselju, na raskrsnicama i mestima koja bi trebalo videti. Jedna od njih je na skretanju za Gradinu, sa fotografijom i sažetim tekstom o istoriji crkve. Da ne bih prepričavao mogući istorijat crkve, citiraću tekst s informativne table: „Crkva svetog Ilije nalazi se u klisuri reke Moravice, na nadmorskoj visini od 660m. Sa leve strane Gradine su Prilike i Divljajka, a sa desne strane Obla glava i Majdani. Prema beleškama Feliksa Kanica crkva je verovatno podignuta na ruševinama rimske kuće. U više navrata Turci su je spaljivali, ali ju je narod iznova obnavljao. U njoj se tri puta godišnje odražava služba Božija na Bele poklade, Ilindan i Uskrsavanje kralja Krstitelja. U nekim izvorima ona se naziva i Hajdučka crkva, a to isto ime drugi pripisuju crkvi manastira Klisura, jer su za vreme turskog ropstva kaluđeri bili jataci i borci. Narodna verovanja vezana za ovu crkvicu kažu da onaj ko dođe na bogosluženje, a da nije grešan može slobodno da obiđe oko crkva, a da ne padne u ponor. Ako se neko odluči na takav korak trebalo bi da je obiđe tri puta. Ukoliko je grešan, a uspe da obiđe oko crkve, to treba shvatiti kao oprost greha. Prema jednom narodnom verovanju crkvica je prenešena iz Grivske na vrh Gradine, kada su Turci pokušali da je obesvete.“.
Mali plato na vrhu Gradine na kome je podignuta crkva
Video sam veliki broj crkava i manastira. Mnoge od njih, gledano iz crkvenog dvorišta, porte ili obližnjeg parka, nisu mogle da stanu ni u kadar širokougaonog objektiva. Za neke mi i danas, ne pitajući i ne poštujući moju volju i opredeljenje, naplaćuju doplatne, poštanske markice. Upravo zato, nisam im ni malo naklonjen, naprotiv! Međutim i na sreću, postoje crkve i crkvice, koje su se združile s okolinom. Menjaju se prateći godišnja doba, a njihov sklad i jednostavna lepota vekovima opstaju, čuvajući tako smisao svog postojanja. Jedna od njih je i Crkva svetog Ilije na Gradini.
Podignuta je na vrhu izuzetno strme stene. Zauzima deo uskog platoa, oslanjajući se na stene, tek da ostane tu gde jeste. Mala je, približnih dimenzija 3x5m, uključujući i trem ispred ulaza. Zidovi su okrečeni belo, krov je od tesanog kamena, obrastao mahovinom. Malo nakrivljeni krst i dalje ostaje na tom mestu, uprkos svim vetrovima, gromovima, snegu i ledu.
Prostor ispred crkve
Izdvojio bih jednostavnu fasadu na ulazu u crkvu, s
jednostavnim detaljima, koje do tada nisam video. Tu su
masivna, uska, drvena vrata, verovatno izrađena od hrasta,
koji je naknadno obojen. Na vratima su uklesani ornamenti,
koji mi liče na pahuljice i masivna, stara brava.
Iznad vrata su dva „slepa prozora, treći nedostaje. Moguće
je da je naknadno zazidan, a možda nije ni postojao.
Međutim, „nedovršeni“ posao nepoznatog uopšte mi ne smeta.
Cela slika deluje spontano i autentično. Uostalom, zašto bi
sve moralo da se ravna po pravilima simetrije kanoniziranih
arhitekata?
Ulaz u crkvu s neobičnim "slepim" prozorima
Ispod stene, naspram vrata, nalaze se dva žrtvenika. Jedan je pričvršćen za stenu, drugi je pokretan i urađen je od kovanog gvožđa. Očigledno je da se dugo koriste. Tog dana crkva je bila zaključana, pa unutrašnjost nisam video. Pretpostavljam da je jednostavno opremljena.
Pogledi s Gradine
Gradina dominira okolinom, pa doživljaj upotpunjuju široki, panoramski pogledi. Na severozapadu dolina reke Moravice, koja kruži oko Gradine, pa nastavlja ka Priličkom polju. Obla glava (803m) je na zapadu, na jugozapadu je Malič sa svoja dva vrha: 999m i 1100m. Na severozapadu je manastir svetog Arhangela, koji se, doduše, ne vidi. Gledano odatle, a 300m niže, kraj puta Arilje - Ivanjica, u području sela Trešnjevice i Stupčevića, malinjaci su se raširili celim poljem: od Moravice do puta, pa ka brdu.
Malinjaci ispod Gradine
Malinjaci pored puta Arilje - Ivanjica
Malo bliže, u podnožju ispod crkve, cela padina je takođe pod malinjacima. Lep pogled jedino kvari visoki, crveno-beli repetitor mobilne telefonije. Nikako se ne uklapa u okolinu, a nije ni od koristi - nemam signal.
Spomenik srpskim ustanicima
Srbiju, pa ni prostore ariljske opštine, nisu zaobilazili ratovi i osvajači. Uzvišeni položaj Gradine i šumovit predeo pogodno su mesto sa koga se moglo suprotstaviti neprijatelju, a i tačka s koje se pružaju široki pogledi na okolinu. Verovatno zato, u vreme Prvog srpskog ustanka, na Cveti 1806. godine, tu se dogodila, i za današnje vreme, velika bitka. 500 srpskih ustanika borilo se protiv 5000 Turaka. Poginulo je preko 70 ustanika. Sećajući ih se, u podnožju Gradine je 2010. godine podignut spomenik poginulim srpskim junacima.
Spomenik srpskim ustanicima iz Prvog srpskog ustanka
Na povratku
Ovogodišnju berbu pratile su i usporavale kiše. A malina je vrlo osetljivo voće. Međutim, i pored tih problema, kad god sam prošao kraj nekog od ariljskih malinjaka, berači nakratko prekinu posao, popričamo, posluže me malinama. Ponekad je teško odbiti kafu i čašicu rakije. Tokom povratka s Gradine kiša malo prestane da pada, a nakon pauze naiđe još jači pljusak. Naspram informativne table, a na početku puta za Gradinu, u toku je berba malina. Berači su zastali - da malo popričamo i da nas posluže malinama.
Berba malina ispod Gradine, Arilje
Verujem da ću crkvu na Gradini ponovo da posetim. Izabraću sunčano vreme, tek da već viđenu okolinu zateknem u drugim bojama. Ukoliko se i vi nađete u blizini, putujući od Arilja ka Ivanjici i Sjenici, svratite.
Put za Gradinu po maglovitom, kišnom danu
Zahvaljujem se:
- Opštini Arilje, koja mi je omogućila da posetim Gradinu i
- Ljiljani i Momčilu Dimitrijević, koji su me raznim seoskim putevima i uskom, klizavom stazom, po kiši i grmljavini, doveli do vrha Gradine.
