Breznica, Žagubica

Selo Breznica produžilo se duž Brezničke reke, pa dok je reke, dotle je i sela. Na kraju dvorišta, kraj same šume su kuće sa stogodišnjom garancijom.

Breznica, kuća sa stogodišnjom garancijom

Breznicu sam posetio u junu 2013. godine.

Selo se nalazi na krajnjem severozapadu žagubičke opštine. Do Breznice dolazi se magistralnim putem Žagubica - Petrovac. Breznica je od Krapoljina udaljena 7,5km, pa se laganom vožnjom stiže za 10-15 minuta. Put od Krepoljina počinje usponom, najviša tačka na putu je 361 mnv, na 2km od Krepoljina. Skretanje za Breznicu udaljeno je 4,9km od Krepoljina, a znak za selo pojavljuje se sasvim iznenada, nakon jedne od krivina na tom delu puta.

Skretanje za Breznicu na putu Žagubica - Petrovac

Do centra sela nastavlja se uzanim, asfaltnim putem, dužine 2,5km. Senovit put prolazi pored korita Brezničke reke, a reka između stena, koje je preoblikovala u velike oblutke. S obe strane reke je rastinje, koje u potpunosti ograničava pogled, ali i zaustavlja smetove.

Put za Breznicu

Dve Breznice - reka i selo

Teško je reći ko je po kome dobio ime. Da li reka, koja protiče selom Breznica, ili selo, koje se smeštalo uz Brezničku reku?

Breznica se nalazi na 255 mnv i jedno je od nižih žagubičkih sela. Visinom se posebno ne izdvajaju ni okolni vrhovi: Kraku lang (425 mnv), Kraku stenje (421 mnv) i Lazina glava (542 mnv) su na severu, Veliki Komnen (542 mnv), Crni vrh (544 mnv) su na istoku, Jarčevo (372 mnv) i Glavica (382 mnv) su na jugoistoku, a Kraku statul (364 mnv) je na zapadu. Najveći deo seoskih kuća grupisan je u centru sela, koji u prečniku nije veći od 250m. Ostali delovi Breznice nalaze se na porodičnim imanjima, koja se u nizu, kao rep komete, pružaju severno uz reku. Neke od poslednjih kuća udaljene su i više od 2km od centra sela. Po popisu stanovništva iz 2011. godina, Breznica ima 149 stanovnika i 61 domaćinstvo.

U centru Breznice

Pri polasku u Breznicu znao sam da neću zateći monumentalne građevine, a ni stare kuće neprocenjive vrednosti. Nakon kraće vožnje od skretanja za Breznicu, stiže se u centar sela. Dolazak u centar samo je potvrdio početnu pretpostavku. Nalazi se na malo većoj raskrsnici. Lako se prepoznaje po seoskoj trafo stanici i školi.

Breznica, osnovna škola

Prvo gde svratim, kad dođem u nepoznato selo, su seoska kafana, ili prodavnica. U Breznici nema ni prodavnice, niti kafane, a nema ni ljudi u centru sela. Ne ostaje mi ništa drugo, osim da potpuno nepoznat i nepozvan, uđem u prvo dvorište i upoznam nekog od meštana. Iz iskustva znam da će me domaćini dočekati srdačno i prijateljski. Takođe znam da će me domaći psi dočekati s podozrenjem i s iskeženim zubima. Svestan realnog rizika, ušao sam u jedno od dvorišta u centru sela. Susret sa psima bio je baš onakav kako sam i pretpostavljao: izrazito režeći. Međutim, susret s domaćinom prevazišao je očekivanja. S obzirom da ne mogu reći da sam previše hrabar, u mom slučaju poznata izreka malo je proširena, pa „sreća prati i manje hrabre“.

Breznica, dvorište porodice Trujić

Moj domaćin bio je Danilo Trujić, geolog, koji je, posle inženjerskog posla, odlučio da se vrati u Breznicu. U ovom momentu njegova priča o budućnosti Breznice nema previše optimizma. Reč je pretežno o staračkim domaćinstvima, šume i dece je sve manje, a od poljoprivrede teško se živi.
Međutim, desilo se nešto neočekivano. Predložio mi je da me kroz selo provede njegov unuk, budući srednjoškolac Ilija Trujić.

Breznica, Danilo Trujić, geolog u penziji

Deca su danas napredna, pa je za glavu viši od mene. Voli konje i papagaje! Verovatno zato, rado bi da studira veterinu. A posao veterinara, ukoliko se ne zaposli u ministarstvu pravosuđa, vezan je za selo.

Kroz selo, putem uz reku

Škola u Breznici nalazi se u centru sela. Reč je o zgradi, podignutoj u posleratnim godinama. Ima nekoliko učionica, pa procenjujem da je nekada tu bilo više od stotinu đaka. U delu zgrade su učiteljski stanovi. Ne znam da li sadašnji učitelji i dalje stanuju u Breznici. Liči na većinu seoskih škola. Okrečena je u belo, u dvorištu je više trave i cveća, a manje betona. Naspram ulaza, u hladu stare jabuke domaće sorte, nalaze se klupa i sto. Vrlo prijatan kutak, u kome bih rado proveo letnje podne.

Breznica, osnovna škola

Dalje sokakom, a nedaleko od škole, nalazi se lepa, seoska kuća s prepoznatljivim tremom. Obnovljena je, što nagoveštava nečiji povratak u selo.

Breznica, obnovljena seoska kuća

Ako se pođe uskim, seoskim putem dalje, nailazi se na domaćinstvo Žuržićevih. Porodica je na okupu. Kuća je nova. Razišla se s narodnim stilom graditeljstva, ali je izuzetno doterana. U dvorištu je i paviljon, u kome sam s domaćinima i uz priču popio obaveznu kafu i domaći sok.

Kao što je poznato, područje Homolja bogato je rudama - od uglja i uranijuma, do bakra, srebra i zlata. A gde ima bakra i sličnih metala, ima i kristala. Da li zato, ili iz nekih sasvim drugih razloga, Dragiša Žuržić je posvećeni kolekcionar kristala. Pa kada je zbirku popunio domaćim kristalima, nabavljao je i neke druge, skuplje, poreklom iz udaljenih rudnika. Pojedine primerke čuva u prirodnom obliku, bez naknadne obrade. Dešava se da ih, povučen njihovom formom, bojom i strukturom, obrađuje na svoj način, stvarajući nove oblike.

Breznica, porodica Žuržić

Priča o Breznici nastavlja se putem uz reku. Dvorišta se najčešće prostiru od puta i reke, do ivice šume. Kuće su povučene uz šumu, zimi je tako toplije. Gradnja je prilagođena podneblju i raspoloživom materijalu. Prizemlje i podrum zidani su u kamenu, sprat i deo za stanovanje rađen je od greda, dasaka i letava, a ispuna je od zemlje i pleve. Građene su u vreme kada sertifikacija materijala nije bila zakonom propisana, ali to nije smetalo samoukim građevincima da daju stogodišnju garanciju na ugrađeni materijal i izvedene radove.

Breznica, seosko dvorište između reke i šume

Pogledi, po evropskim gradovima zvučnih imena, teško mogu mimoići kitnjaste i visoke kupole crkava. U Istambulu ne postoji deo grada iz koga ne niču visoki minareti - jedan, dva, pa do šest. Osećaj divljenja potisnut je saznanjem o motivima ktitora. Građeni su isključivo s ciljem da se istakne nečija moć nad ostalima. S tom mišlju, izuzetno mi prijaju posete zaklonjenim selima po Srbiji. Prvi utisak o selu, poput centra Breznice, može da bude potpuno pogrešan. To se već, nakon obilaska nekoliko sokaka i ulaska u par dvorišta, pokazalo sasvim tačnim. Evo i zašto. U Breznici nije bilo bogatih ktitora, ljudi su sve sagrađeno gradili sebe radi. A to se uočava po detaljima.

Breznica, detalj fasade sasvim obične kuće

Uvažavajući proteklo vreme od gradnje i poslednjeg krečenja, na primeru fasade samo jedne, sasvim obične kuće u Breznici, uočavaju se svi elementi, primereni arhitektonskim udžbenicima. Fasadu krase: izrezbarena streha, plastika ispod krova i prozora. Krila dvokrilnih prozora očvrsnuta su gvozdenim okovima i podeljena su na po dva manja okna, skladnih i nejednakih dimenzija. Plastika iznad prozora, s kružnim, floralnim elementom u sredini, mogla bi da bude i zastava kraljevine, ali i zastava obične, seoske familije. Priča se završava rešetkama od kovanog gvožđa, koje se nalaze s unutrašnje strane prozora. Gledano u celini, uz manju stilizaciju, prozor bi se lako transformisao u porodični grb. Ne znam kada je kuća sagrađena, ali procvetali ladolež i vinjaga s vinovom lozom pokazuju da nije napuštena.

Dalje uz reku, put prolazi i pored novih i pored starih, naizgled napuštenih kuća. Na omanjem platou, preko reke, nalazi se domaćinstvo s potpuno novim zgradama. Očigledno je da vlasnici ne nameravaju da menjaju prebivalište.

Breznica, nove kuće - pouzdan znak nastavka života u Breznici

U Breznicu se ne ide da bi se gledao zalazak sunca. Brdo prema zapadu, na koje se veći deo sela naslanja, skraćuje popodne, pa se veče spušta ranije i odjednom. Imajući tu činjenicu u vidu, ako bih birao kuću u Breznici za sebe, odabrao bih kuću na padini, s pogledom na istok i jug. Nalazi se pri kraju dvorišta, uz samu šumu. Izgrađena je pre stotinak godina, ali garancija, uz manje popravke, mogla bi da se produži. Građena je poput ostalih, starih kuća u Breznici. Temelji i podrum su od kamena, zidovi sprata su od drvene građe, s ispunom od zemlje i pleve. Krov je pokriven stogodišnjom ćeramidom. Dominira nadkriveni trem koji, zajedno s prozorima, obezbeđuje skoro celodnevno sunce i širok pogled na ostatke sela.

Breznica, prelepa stara kuća, poželeo sam da je moja

Zašto posetiti Breznicu

Breznica nije selo koje će se svakome dopasti. Nema reklamiranih etno-kafana s potočnom pastrmkom, ili homoljskim jagnjetom. Nema ni samoproglašenih etno-kuća. Breznica i ljudi u Breznici nenametljivi su i sačuvali su svoj, sasvim lični život.

Breznica, pogled na seosko dvorište

Da bi neko upoznao selo, potrebno je da pređe 2-3km putem pored Brezničke reke. Nema saobraćaja, a moguće je da na tom putu ne sretnete nikoga. Usput, kad god na kraju dvorišta vidite neku od starih kuća, ne propustite priliku da uđete. Sačekaće vas srdačni domaćini, a možda i poneki pas. Hrabrost će se isplatiti. Izbliza, na svakoj od tih kuća nalazi se poneki detalj, primeren tadašnjim, a i sadašnjim estetskim, arhitektonskim pravilima. Breznicu bih rado ponovo posetio.

Magija homoljskih sela

 

U Breznici žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Breznicu;
• Danilu i Iliji Trujić na gostoprimstvu, priči o selu i društvu koje su mi pravili i
• porodici Žuržić, na gostoprimstvu i priči o tajnama kristala i selu.