Krepoljin, Žagubica

Krepoljin je bio opštinska varoš. Opštine više nema, tu su krepoljinske kafane. A put Petrovac - Žagubica podseća na jedno od vrtoglavih čuda bečkog Pratera.

Centar Krepoljina

Krepoljin sam posetio u junu 2013. godine. Tuda sam prolazio i ranije, na putu za Žagubicu i dalje za Crni vrh i Bor. Nisam se zaustavljao, samo se spustim u mesto, prođem kroz nekoliko krivina u centru sela, pa nastavim uzbrdo prema Žagubici.

Dolinom Krepoljinske reke, Krepoljin ka severu ide sve do Belog brega. Ostali delovi mesta pružaju se putem ka Jasenovcu i uz put Petrovac - Žagubica. Na istoku su Ćirovačka glava (336 mnv), trigonometrijska kota (506 mnv) i Krš (456 mnv). Prema jugu, je Polje. Na jugozapadu je Radonjin vrh (468 mnv). Krepoljin se nalazi na regionalnom putu Petrovac - Žagubica. Od Petrovca (133 mnv) udaljen je 25km, a do Žagubice je 22km.

Na ulazu u Krepoljin iz pravca Petrovca

Od Petrovca ka Krepoljinu, put prolazi Gornjačkom klisurom. Kod manastira Gornjak, počinje uspon, na kome je najveća visina 357 mnv, na 2km od Krepoljina. Odatle prolazi se jednim od najlepših delova Homolja. Problem je što je put uzan i pun krivina, pa je neophodna vrlo pažljiva vožnja. Slično je i iz pravca Žagubice. Prolazi se Žagubičkom kotlinom, a zatim se, na 5-6km pre Krepoljina, put se penje do 447 mnv. S tog dela puta pružaju se široki pogledi na žagubički kraj.

Na ulazu Krepoljin iz pravca Žagubice

Međutim, i taj deo puta je uzan i pun krivina, pa se mora voziti vrlo pažljivo. Nadmorska visina Kreopoljina je 236m. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, Krepoljin ima 1496 stanovnika i 609 domaćinstava.

Dnevni ritam u centru Krepoljina

Krepoljin ima svoj dnevni, ili višednevni ritam. Zato, da bi se upoznali mesto i ljudi, u Krepoljinu potrebno je provesti dva-tri dana. Za razliku od drugih mesta u žagubičkoj opštini, u centru mesta uvek se dešava nešto drugo.

Krepoljin, glavna ulica

Centar oživi već ujutru, kad dođe autobus da preveze prvu smenu rudara u rudnik mrkog uglja, koji se nalazi u obližnjem Jasenovcu. Nakon toga, dolaze autobusi da prevezu meštane, koji rade u Žagubici. Autobuska stanica je u centru mesta, naspram svih krepoljinskih kafana. Kad se raziđu izduvni gasovi pomenutih autobusa, sunce uđe u jednoredne bašte kafana, počinje radni dan u Krepoljinu. Na kafu i poslovne razgovore okupljaju se, čini mi se, svi meštani i oni, koji samo kratko borave u mestu. Sasvim slučajno, baš u jednoj od krepoljinskih kafana sreo sam poznate ljude, koje nisam video trideset godina. Tih dana tu su boravile i različite TV ekipe, koje su snimale homoljska vrela i sela žagubičke opštine.

Kafane u centru Krepoljina

Ne znam tačno šta se dešava između jutarnje kafe i popodneva, jer sam u tom periodu obilazio žagubička sela. Verovatno se prepodnevne smene vraćaju kući, a u kafane svrate ljudi iz susednih sela, koji su ovde došli na pijacu i u prodavnice.

Pijačni dan u Krepoljinu

Predveče i uveče, centar sa kafanama ponovo se napuni. To je vreme i za neobavezno druženje, ali i za nastavka poslovnih razgovora, započetih ujutru. Sve to traje do dolaska smene iz rudnika Jasenovac. Skupe se domine, pa ujutru sve ispočetka.

Krepoljin, spomenik krepoljinskom rudaru, ispred upravne zgrade rudnika Jasenovac

Najveći deo Krepoljina pruža se u tri pravca. Jedan je uz Krepoljinsku reku, drugi je pored puta Petrovac - Žagubica i treći je putem prema rudniku Jasenovac i jugozapadnim selima: Sige, Milanovac, Krupaja, Medveđica i Bliznak.

Raskrsnica u centru Krepoljina

Krepoljinom uz Krepoljinsku reku

Deo Krepoljina, izgrađen uz Krepoljinsku reku, počinje u blizini centra. U ovom delu ima i novih, ali i određeni broj starijih kuća. Poredeći s ostalim delovima mesta, rekao bih da je ovaj deo mesta prvi naseljavan. Bez konkretnih dokaza, to zaključujem po najvećem broju stogodišnjih kuća. Osim toga, deluje logično, s obzirom da je malo sklonjeno s glavnog puta. Jedna od njih je s ljubavlju sređena, pa doživeće i dvesta godina.

Krepoljin, sređena stogodišnja kuća

U istom delu, u travnatom dvorištu, još jedna slična kuća. Na isturenom tremu, s tri strane urađeni su svodovi, delimično obloženi rezbarenom daskom. Očigledno je da se u njoj ne živi stalno, ali često se navrati.

Sređena stogodišnja kuća

Poseban primer narodnog graditeljstva je velika kuća na sprat. U prizemlju su pomoćne prostorije, na spratu je prostor za stanovanje. Ponovo srećem istureni trem, sa svodovima, okrenut prema jugoistoku, osunčan skoro celog dana. I pored nesumnjivo mnogo godina od izgradnje, čini se da se, uz manje popravke, stogodišnja garancija može produžiti.

Krepoljin, lep primer narodnog graditeljstva

U nekom od sledećih dvorišta, veliku kuću zaklonio je koš. Bez sumnje, stočarstvo je bilo jedno od pretežnih zanimanja u prethodnim vremenima. Kuća je delimično ukopana, temelji su urađeni od kamena, a sprat od greda, dasaka i blata pomešanog s plevom. Mislim da bi kuća, i bez stiropora debljine pola metra, dobila današnji energetski pasoš.

Krepoljin, stara kuća, davno pripremljena za dobijanje energetskog pasoša

Pored Krepoljinske reke ima i novih kuća. Zidane su u dvorištu, pored starih, koje nisu porušene, već su i one doterane. Osim kuće, pažnju mi je privukla i detelina. Davno je nisam video.

Krepoljin, nova i stara kuća u dvorištu s detelinom

U ulici, kraj Krepoljinske reke, još uvek ima klupa ispred dvorišta. Tu se provodi deo popodneva, u čekanju da prođe neko od suseda. U ovim krajevima: „Dobar dan!“, još uvek je znak dobrog, kućnog vaspitanja. Možda zato što sokak nije previše širok, pa kad neko prođe tako blizu, ružno je ne javiti se? Ako je tako, zašto onda po beogradskim liftovima, dok se četvoro gura na jednom kvadratnom metru i diše jedno drugom u nos, niko od njih ne izusti ni reč?

Krepoljin, na klupi ispred dvorišta

Rekao sam već da nerado snimam i objavljujem fotografije ljudi. Iz poznatih razloga. Ipak, putujući Srbijom, često to pravilo moram da prekršim. Prekršiću i u ovom slučaju - zbog jedne mnogo namrštene devojčice, koju sam sreo u sokaku kraj Krepoljinske reke.

Krepoljin, jedna sasvim porodična fotografija

Krepoljin na putu prema rudniku Jasenovac

Drugi pravac, u kome se širi Krepoljin, je prema rudniku mrkog uglja Jasenovac, i dalje prema jugozapadnim selima: Sige, Milanovac, Krupaja, Medveđica i Bliznak. Rekao bih da taj deo počinje od zadružnog doma i crkve, pa ide putem dva-tri kilometra prema Jasenovcu.

Krepoljin, pogled na zadružni dom

Čim se malo odmakne od centra, kuće su sve ređe, put je prometan, nema trotoara, pa šetnja tim delom ne može previše da prija.

Krepoljin na putu Petrovac - Žagubica

Deo puta Petrovac - Žagubica, na prolazu kroz Krepoljin, podseća na neku od skalamerija bečkog Pratera. Strmo i krivudavo spušta se iz pravca Petrovca. Na trenutak uspori, tek da se snimi panorama Krepoljina, pa zatim projuri kraj prvih krepoljinskih kuća i preko mosta na Krupajskoj reci.

Ulazak u Krepoljin iz pravca Petrovca

Kad se približi centru, put pod pravim uglom skreće desno. Predlažem da se tu, u nekoj od krepoljinskih kafana, malo odmori i popije najjeftinija, domaća kafa na celom Balkanu, pa još s ratlukom i kiselom vodom. Meštani, koji se tu zateknu, napraviće mesto i primiće svakog putnika za svoj sto. Uzgred, ukoliko vam zatreba čuveni krepoljinski ugalj, moj prijatelj M. prevešće ga tačno do vaše kuće.

Krepoljin, glavna ulica

Nakon prolaska kraj pomenutih kafana (i centra) Krepoljina, put za Žagubicu skreće pod oštrim uglom, strmo uzbrdo. Već prvi pravac, do sledeće oštre krivine, kratak je i ostavlja samo toliko vremena da se napravi par fotografija Crkve svetog Stefana. (Pročitajte i priču o Crkvi svetog Stefana)

Krepoljin, Crkva svetog Stefana

Nakon sledeće krivine, izlazi se ponovo na kratki pravac, odakle se šire pogledi na Krepoljinsku kotlinu. Svakako je pogled lepši po suncu, međutim u Krepoljinu ne sija večito sunce. Dešava se da se naoblači, ili navuče magla. Tada se dimenzije kotline promene, pa se brda pri kraju kotline još više udalje.

Krepoljin, magla nad Krepoljinskom kotlinom

Jedna od najlepših kuća u Krepoljinu je na ulasku u mesto, iz pravca Žagubice. Nalazi se na ivici brda, ima svoju malu baštu, verandu i klupe ispod starih oraha. I što je najlepše ima samo svoj pogled na ceo kraj. Sasvim sebično, voleo bih da je moja.

Krepoljin, kuća s pogledom na ceo Krepoljin

Tu prestaje Krepoljin, a put levo-desno i gore-dole nastavlja sve dok se, nakon poslednje krivine, ne pokažu dolina Mlave i Žagubica u daljini.

Zašto ću opet posetiti Krepoljin

Bez proverenih podataka, samo na osnovu sopstvenog utiska, čini mi se da je Krepoljin privredni centar žagubičke opštine. Uostalom, do pre pola veka bio je opštinsko mesto. Opština se izmestila, ali Krepoljin je definitivno ostao opštinsko mesto. Danas, u krepoljinskim kafanama može se naručiti sertifikovani, homoljski med, ili sertifikovani krepoljinski, mrki ugalj. U istim kafanama može se sresti i moj davnašnji prijatelj Zoran, iskusan i dobar električar, kakvog u Beogradu ne mogu da nađem.
Krepoljin sam upamtio po dnevnom ciklusu mesta, po druženju u jednorednim baštama kafana u centru i po maglovitim pogledima na kotlinu. Krepoljin je najzgodnije mesto, odakle se može lako i brzo stići do polovine sela žagubičke opštine.

Magija homoljskih sela

 

U Krepoljinu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Žagubica, koja mi je omogućila boravak u Krepoljinu;
• novim prijateljima, meštanima Krepoljina na gostoprimstvu i pozitivnim osećanjima i
• dragim prijateljima, osoblju jedne krepoljinske kafane, koje mi je, bez znanja gazde, služilo duple porcije homoljskih specijaliteta.