Ribare, Žagubica
Ribare se zapetljalo s Mlavom. Gornja i Donja Mala izdelile se na manje mahale, tek da se niko ne snađe. Mir se može naći tek na Šupljaji.
Ribare, seoski sokak
Ribare sam posetio u junu 2013. godine.
Selo se nalazi na levoj i desnoj obali reke Mlave, 1500m južno od puta Žagubica - Petrovac. Osim pojedinih, otvorenih delova prema Žagubičkom polju, selo su okružila brda. Na severu je Zlatovo (439 mnv), na severoistoku trigonometrijska kota 338, Stražanj (404 mnv) je na istoku. Jugozapadno je trigonometrijska kota 435, Venac (501 mnv) je na zapadu, a Sokolske stene (473 mnv) su na severozapadu.
Skretanje za Ribare
Južno od Stražnja, Mlava prolazi Klisurom. Pre ulaska u Ribare, Mlava pravi veliki luk. Kad dođe u selo, Mlava pravi dve petlje u obliku slova S, taman koliko je potrebno da napravi mesto Gornjoj i Donjoj Mali, sa svim ribarskim zaseocima. Mlava zatim nastavlja dalje Ribarskom klisurom, probijajući se između Venca i Sokolskih stena, a severozapadno od Ribara, u Mlavu uliva se Osanička reka. Po popisu stanovnika iz 2011. godine, Ribare imaju 365 stanovnika i 141 domaćinstvo.
Male i mahale Ribara
Skretanje za Ribare nalazi se na desetom kilometru od Žagubice, na putu prema Petrovcu. Poslednjih godina deo meštana izmestio se iz sela, pa seoske kuće počinju već od skretanja. Zanemariću tu činjenicu, s obzirom da je selo, kakvo sam želeo da posetim, 1500m dalje.
Ribare, stara seoska kuća
Konfiguracija Ribara vrlo je čudna, pa samim tim, za nekoga ko prvi put dolazi, i vrlo složena.
Od svog nastanka, Ribari se prepliću s rekom Mlavom. Selo se smešta u krivine i trbuhe pomenutog slova S, pa kao da to nije dovoljno, širi se još i po okolnim brdima. Godinama unazad, a da bi znali gde žive i kako da stignu do svojih kuća, meštani su Ribare podelili na Donju i Gornju Malu. Međutim, kako ni to nije bilo dovoljno, uvedene su dodatne, seoske odrednice. Probaću da ih nabrojim, rizikujući da neku od njih pomerim bar 100m u vis i nekuda u stranu. Tako, Gornja Mala dodatno se izdelila na: Bugarsku i Ribarsku. Donjoj Mali preostali su Kulješ, Konopište, Bratoš i Ključ. Negde između nalazila se i Ciganska Mala. Priča o ribarskim malama ni tu se završava. Često su međusobno razdvojene, pa prelazak iz jedne u drugu ponekad moguć je samo uskim i strmim stazama. Nakon cele priče, s malo više pakosti zamišljam kako će snimatelji Gugla zalutati u Ribaru, posebno kada se zna da su već lutali Kaluđericom i smederevskim putem?!
Ribare, seoski sokak
Na putu za Ribare, plan mi je bio da stignem do centra. Iz dva razloga. Prvo, centar je prilično visoko (320 mnv) u odnosu na ostale delove sela (251 mnv), pa može se steći kakav-takav utisak o seoskim putevima i sokacima. Osim toga, a što je malo važnije, u centru ću sresti gospođu Ružicu Vučković, iskusnog hroničara Ribara i iskusnog vodiča po ribarskim malama.
Ribare, gospođa Ružica Vučković našom domaćicom
Na 1km od skretanja s glavnog puta, stiže se do prve ribarske raskrsnice. Ako se krene pravo, put se spušta u Donju Malu. Da bi se stiglo do centra Ribara i Gornje Male, potrebno je skrenuti levo. Nakon 500m stiže se u centar Ribara.
U centru Ribara
Centar Ribara nalazi se na uzvišenju, na manjem platou. Osim nekoliko domaćinstava, na trgu su zgrada doma kulture, s mesnom kancelarijom i prodavnicom.
Ribare, dom kulture, prodavnica i mesna kancelarija
Ribarski sokaci i dvorišta
Nedaleko od centra, na uzvišenju s pogledom, nalazi se seoska škola. Nema previše đaka, broj se menja iz godine u godinu. Bude ih manje, pa nekoliko novih stigne za školu. Slično drugim seoskim sredinama, ribarski učitelji oduvek su voleli svoj posao i svoju školu. Upravo zato, bez obzira šta ribarski đaci završe, gde se i na kom poslu nađu, pamte i školu i svoje učitelje. A učitelji ostaju učitelji i posle penzionisanja, osim dnevnika, ostave i poneki stih.
Ribare, Osnovna škola „Moša Pijade“
U svakom selu postoje domaćinstva u kojima se živi i dvorišta, u koja se povremeno navrati. Tako je i u Ribarima. Čini mi se, međutim, da se i kuće, u kojima se ne živi, redovno kreče i redovno održavane. Znak povremenog boravka najčešće je nepokošena, letnja trava.
Ribare, seosko dvorište
Delovi sela u Gornjoj Mali podignuti su na brežuljkastom terenu. Samim tim, kuće prate teren, pa je najčešće deo s podrumom ukopan i izgrađen od kamena. Starije kuće po pravilu su okrečene belo, ispred je mala bašta, malo dalje orah. U tim dvorištima preovlađuju stare sorte cveća i biljaka, uključujući obavezan zdravac i šimšir.
Ribare, seoska kuća s baštom
Utisak o selu, nekadašnjem i sadašnjem, upotpunjuju detalji. Pronalazim ih na fasadama kuća, na kapijama i u pomenutim baštama, uz prag i ulaz u kuću. Dekoracija i simboli, poput gipsanih lavova i labudova, na kapijama i u dvorištima novijeg su datuma i poznatog porekla. Dekorativnih elemenata ima i na starijim kućama. Prepoznaju se primenjeni radovi seoskih umetnika.
Ribare, seoska kuća s baštom i orahom
S visine Gornje Male pruža se široki pogled na donje delove sela. Teren je ravan i ide sve do Mlave.
Ribare, pogled na Donju Malu
Obilazak Ribara podrazumeva prolazak seoskim sokacima kraj Mlave. Neki od njih su uz samu reku, često su od nekadašnjih domaćinstava ostali samo tragovi. Put je sužen, seoski, prepoznaje se po dva kolotraga.
Ribare, seoski put kraj Mlave
Očigledno je da Mlava i taj put smatra svojim, posebno u vreme visokog vodostaja. Leti se povuče u senku brda, ka levoj obali, a po korenju vrba vidi se dokle ume da dođe.
Ribare, reka Mlava
Malo dalje niz Mlavu, nalazi se jedna od bivših vodenica. Godinama unazad ne radi, a verovatno neće ni proraditi ponovo. Ostaće samo zgrada, koja je dovoljno čvrsta da još godinama deli isti prostor s Mlavom.
Ribare, stara vodenica
U Donjoj Mali, nedaleko od Mlave, dvorišta su ravna. Često se kraj najstarije kuće, s vinjagom preko celog zida, sazida nova.
Ribare, seosko dvorište s vinjagom
Po nekim delovima Donje Male, kada se pogledaju iz određenih uglova, nemoguće je zaključiti u kom se vremenu nalazimo. Teško je pogoditi i vek.
Ribare, kukuruz s pogledom na seosko dvorište
Prilozi za turistički vodič Ribara
Prolazeći selom, iznenađen sam brojem ljudi koje viđam po dvorištima. Posebno ako se uzme u obzir relativno mali broj stanovnika koji se, osim toga, razdelio na veliki broj mala. Ljudi su prijatni, rado razgovaraju i pozivaju da se uđe i popije kafa, rakija, ili da se proba homoljski med, zaštićenog porekla. Usput razmišljam o turističkim vodičima. Reč je o šarenim knjigama, punim fotografija znamenitosti, snimljenih obavezno naspram nerealno plavog neba, s veštačkim, letnjim oblacima. Posebni delovi posvećeni su ljudima, pa su tu i režirane fotografije našminkanih devojaka. Sve to skupa deluje prilično kič. Međutim, ako se ikada bude pravio turistički vodič Ribara, predlažem da se uvrsti sasvim obična, nenameštena fotografija, s najlepšim osmehom.
Ribare, lep osmeh - prilog za turistički vodič Ribara
Nikada se ne zna šta će se pojaviti na uzbrdici, iza krivine nekog od seoskih sokaka. Iza jedne od tih krivina, nalazi se vrlo zanimljiva kombinacija koša i kapije.
Ribare, koš s dvorišnom kapijom
Samo malo dalje, ponavlja se varijacija na temu ulaza u dvorište. Ovog puta, po principu 3 u 1, dvorišna kapija, koš i deo kuće postavljeni su pod isti krov. Priču dopunjava i čokot vinove loze, koji se širi delom fasade kuće.
Ribare, kapija s košem i delom kuće
Prolazeći dalje seoskim malama, čini se da je krivina sve više. Kada mi se učini da više ne znam gde se nalazim, a u situacijama u kojima ni GPS ne zna gde je, pogled iza naredne krivine proširi se i privremeno reši nedoumicu.
Ribare, pogled na Donju Malu s baštama, Mlavom i mostom
Ne mogu nikako da izostavim lep trenutak domaćice s ćurkama. Svesne značaja momenta, strpljivo su pozirale, tim pre što se u Srbiji ne slavi Dan zahvalnosti.
Ribare, portret domaćice iz Ribara s ćurkama
Mlava se i dalje upliće s ribarskim zaseocima, pa se po ko zna koji put, ukrstila sa seoskim sokakom u Donjoj Mali.
Ribare, Donja Mala s mostom preko Mlave
Crkva svetog velikomučenika Georgija u Šupljaji
Seoska crkva podignuta je na ulazu u Ribarsku klisuru. Posvećena je svetom velikomučeniku Georgiju. Izgradnja je započeta 1928. godine, na mestu Šupljaja, koje je 2km udaljeno od sela. Prolazeći između seoskih njiva, do crkve stiže se poljskim putem.
Ribare, crkva u Šupljaji
Crkva se nalazi na malom, zaklonjenom prostoru, iznad same Mlave. Po starim pričama, na istom mestu postojala je srednjevekovna crkva, koju su srušili Turci. Crkva i prostor oko crkve primereno su sređeni. Po rečima lokalnog sveštenika, meštani rado dolaze. Nekada na službu, nekada do čudotvornih kladenaca pored korita Mlave. Poljske klupe i stolovi, na livadi pri kraju puta kojim se stiže, govore da se ovde svrati i na izlet. Čudotvorni kladenci svetog Georgija nalaze se kraj Mlave. Od crkve do njih stiže se uređenom, betonskom stazom.
Ribare, kladenci svetog Georgija
S obzirom da ne poznajem crkvene kanone, ne bih da tumačim spoljašnju i unutrašnju arhitekturu crkve, pa bih izdvojio jedan isključivo likovni detalj. Iz mog ugla, najlepši pogled na crkvu je iz pravca zvonare.
Jedan drugačiji pogled na crkvu u Šupljaji
Ribare bih ponovo da posetim
Nakon posete Ribaru i manje-više uspešnog lutanja seoskim malama, sokacima i dvorištima, rado bih došao ponovo u selo. Da opet, ali iz nekih drugih uglova, vidim sokake, kojima sam već prošao. Rado bih da prođem i stazama, kojima nisam prošao. Ostalo je mnogo dvorišta u koja nisam zavirio. Probao bih, ako je to uopšte moguće, da prođem selom prateći isključivo korito Mlave. Ako može Mlava, zašto ja ne bih mogao? Zato, ako i vi poželite da raspetljavate ribarske male i sokake, dočekaće vas zaštićeni homoljski med uz nezaštićenu ribarsku šljivovicu od ranke.
Magija homoljskih sela
U Ribarima žive dobri ljudi, dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Ribare;
- Dragiši Vučkoviću, na priči o Ribaru i
- Ružici Vučković, na strpljenju i želji da me provede svim zaseocima, sokacima i strmim stazama Ribara.