Selište i Homoljska potajnica, Žagubica
Selište je van glavnih puteva. Moguće je da je baš zbog toga Homoljska potajnica odlučila da baš tu prepoznaje dobre ljude.
Centar sela Selište
Selište sam posetio u julu 2013. godine.
Selište se nalazi severno od Žagubice. Putem od Žagubice, preko Laznice, do sela je približno 8km. Asfaltni put vodi brežuljkastim terenom, bez značajnih uspona, pa se do sela može stići za petnaestak minuta. Prolazi se vrlo lepim krajem, s livadama i njivama koje su najčešće zasejane kukuruzom i pšenicom. Očigledno je da je u ovom delu Homolja klima povoljna i da zime nisu previše hladne.
Ulazak u Selište
Selište je u dolini, a nadmorska visina je 360 mnv. Centrom protiče Crna reka (Valja Njagra). Na severu je brdo Pojnica, a Đalu mare (595 mvn) istočno je od sela. Po popisu stanovništva iz 2013. godine, Selište ima 355 stanovnika i 124 domaćinstvo.
U Selište sam došao iz dva razloga. Da vidim selo i česme u okolini i da stignem do tajanstvenog vrela: Homoljske potajnice.
Od Selišta do Homoljske potajnice ili Stojanja
U današnjim vremenima, svakojakih čuda tehnike, najveće čudo ostaje „čudo prirode“. Sve tehničke novotarije zasnovane su na pokušajima da se priroda oponaša, njeni zakoni razumeju i, koliko možemo i umemo, iskoriste i primene. Primeri su električna energija, aero-dinamički oblici, gravitacija i sila trenja, pa i atomska energija. U Selište sam došao, između ostalog, da posetim jedno od lepih čuda prirode: Homoljsku potajnicu, među ljudima ovog kraja, poznatu i pod imenom: „Stojanje“.
Bez mnogo objašnjenja, prva tabla ka Potajnici, ne previše uočljiva, nalazi se na seoskoj banderi u centru sela.
Selište, putokaz ka Potajnici
Od centra Selišta do Potajnice približno je 5km. Kada se izađe iz uzanih i krivudavih sokaka Selišta, ka Potajnici nastavlja se nasutim putem. Nema previše raskrsnica, pa se put lako prati. Pomažu i oznake obeležene, planinarske staze. S obe strane puta su brda. Na zapadu, ili s leve strane puta, je Pljagovo brdo (583 mnv). Istočno, desno od puta, je Ograda (622 mnv). Prolazi se pored potoka Valja Muri, koji povremeno promeni stranu, pa pregazi put.
Put za Homoljsku potajnicu
Nakon približno 4km od Selišta, potok se još jednom ispreči, nakon čega put ulazi u omanju livadu na kojoj i ostaje. Dotle se može stići autom. Do Potajnice ostaje još oko 800-1000m staze i letnjih livada. Ne smeta, lepše je tako.
Nastavak puta za Homoljsku potajnicu
Od pomenute livade, ka Potajnici vodi poljski put, s dva jasno uočljiva kolotraga. Lako je, bar je tako izgledalo do mesta, na kome se put grana. Jedan je išao i dalje pravo, drugi je kretao uzbrdo. Imajući u vidu da se do prirodnih čuda ne dolazi baš lako, odabrali smo desni, teži put i njime krenuli uzbrdo. Izašli smo na letnju livadu, koja se i pored svoje nesumnjive lepote, nije mogla proglasiti čudom prirode, koje smo tražili.
Prelepa, letnja livada, na pogrešnom putu za Potajnicu
Bila je to dobra prilika da se iznova zapitam: „Zašto uvek odaberem onaj drugi put?“. Nakon povratka na početak, bilo je lakše doneti odluku. Homoljska potajnica bila je baš blizu, što je potvrdila i velika tabla. Homoljska potajnica nalazi se na 464 mnv.
Tabla kraj Homoljske potajnice
I stvarno, u spletu korenova prastare bukve, hrasta i cera, nalazilo se vrelo Homoljske potajnice.
Homoljsku potajnicu, koliko je poznato, prvi je opisao Jovan Cvijić u Glasniku Srpske kraljevske akademije, 1896. godine. Sistematično, primenom naučnog aparata i merenjima, ustanovio je intermitentnost izvora i njegov satni ritam: otvor vrela prečnika je 70cm, podzemni rezervoar puni se četrdesetak minuta, a nakon toga voda teče dok ne istekne puni sat.
Homoljska potajnica, ili Stojanje
Bilo je i drugih istraživanja, ali na internetu najčešće se navodi Cvijićev tekst, po sistemu „copy-paste“. Ja bih to malo svojim rečima objasnio. Ispod otvora vrela je bazen, koji se puni vodom, pristiglom kraškim, podzemnim pukotinama. U momentu, kada pritisak vode u bazenu postane veći od atmosferskog i pritiska vodenog stuba iznad bazena, vrelo počne da bude vrelo. Posle izvesnog vremena, tih dvadestak minuta, u bazenu nastaje podpritisak, voda prestaje da teče, sve do momenta kada se bazen ponovo ne dopuni.
Homoljska potajnica, otvor vrela
Moje „naučno“ objašnjenje i prisećanje na davne lekcije iz fizike, ozbiljno su uzdrmane pričama i iskustvima meštana ovog kraja. Ceo prostor oko vrela sveto je mesto. To nagoveštava i trougao, u čijim su temenima tri prastara drveta, a otvor vrela, koji se probija između isto prastarih žila, smestio se baš u težište takvog trougla. Znači, jedna potpuno uravnotežena priča.
Dušan Devišević iz Laznica, jedan od najboljih tumača tajni Homoljske potajnice
U prilog ovakvim tvrdnjama ide i činjenica da je voda lekovita, da leči bolesti kože, očiju, a ponekad desi se da kraj vrela nepokretni prohodaju. Najubedljiviji dokaz tajanstvenosti i moći vrela je činjenica da prepoznaje dobre ljude. Pa kad dođu, voda poteče. Kad dođe ne baš dobra osoba, izvor ućuti. U vreme dok sam bio kraj Stojanja, ni kap nije potekla. Postoji, međutim, još jedan momenat, kad voda poteče. Dešava se u vreme kad lupaju crkvena zvona. Zvuči logično, čak i kada se zna da je najbliža crkva udaljena desetak kilometara.
Homoljska potajnica, ili Stojanje
Istim putem, ali bez lutanja, vratio sam se u Selište.
Neobavezna šetnja Selištem
Selište je malo selo, stalo bi u bilo koji soliter. Obilazak sela počeo sam od centra. U centru su zgrada mesne zajednice, prodavnica, nekoliko stubova javne rasvete i seoska trafo-stanica.
Selište, centar sela
Letnje podne u centru Selišta potpuno je mirno. Nema saobraćaja, nema ni previše meštana. Na lepom mestu, kraj same Crne reke, je neobična letnja bašta. Nije prevelika, pa verujem da opštinska uprava nije tražila previše novca za korišćenje javne površine u ugostiteljske svrhe.
Letnja bašta u centru Selišta
Centar sela podelila je Crna reka (Valja njagra). U delu preko žutog mostića nalazi se nekoliko potpuno novih kuća.
Selište, centar sela
Pravi utisak o mestu stičem prolaskom seoskim sokacima. Uski su i krivudavi. Retko srećem meštane. Najveći deo kuća zidan je šezdesetih-sedamdesetih godina prošlog veka.
Selište, seoski sokak
Ima, naravno i novih kuća. Zidane su po projektima, karakterističnim za današnje vreme i žagubički kraj, bez seoskih obeležja, pa bi mogle biti bilo gde. Očigledno je uloženo mnogo truda i novca.
Selište, seoska raskrsnica
U svakom mestu, koje posetim, postoji neki susret, koji dugo pamtim. U jednom od najmanjih seoskih sokaka sreo sam izuzetno prijatnu i savršeno obučenu meštanku. Reč je bakici, rekao bih po štapu, u beloj, pamučnoj košulji, cicanoj suknji i kecelji, s cicanom maramom. Nosila je tkanu torbu, karakterističnu za Homolje. Ne znam stilistu, ali odeća na bakici bila uklopljena po svim TV pravilima današnje mode.
Bakica iz Selišta
Negde u blizini centra, na stubu kamene ograde, prošao sam pored potpuno nezainteresovanog lava. Čini mi se da većeg nisam video.
Česma “Šerban” i izvor ispod stare bukve
Kada se krene putem severno od Selišta, putem pored Crne reke, a između Krasoljina i Pađina lunge, dolazi se do jednog predivnog izvora i stare česme. Izvor se nalazi pri dnu brda, a upleten je u korenje beskrajno stare bukve.
Selište, izvor nedaleko od sela, u korenju stare bukve
Kraj izvora je klupa, na bukvi su umrlice, na zemlji, pored bukve je veštačko cveće. Simboli i običaji, i bez posebnog tumačenja, potpuno su jasni. Bliže selu, nalazi se spomen-česma „Šerban“. Česma je podignuta 1933. godine. Posvećena je Petru Šerbanoviću, koji se otišao u Ameriku. Iz tog vremena ostala je i izbledela fotografija teško prepoznatljivih osoba. Nakon skoro jednog veka, 2002. godine, deca Šerbanović J. Bogosava: Petar Ilić, Meri Ilić i Irena-Ilić Henru, iz Kanade, sećajući se oca, renovirali su česmu. Radovalo bi me ako su tada par dana proveli ovde, u Selištu.
Selište, spomen-česma „Šerban“, porodica Šerbanović i Ilić
Zašto ću ponovo posetiti Selište
Sledeći put kad dođem u Selište, izdvojiću ceo letnji dan. Hoću ponovo da prođem selom, da ne propustim ni jedan seoski sokak i da ponovo sretnem onu bakicu. Otićiću do „Šerban“ česme, možda ću zateći Iliće. Na kraju, peške bih čak do Homoljske potajnice. Putem preko potoka, pa do vrela. Nadam se da će ovog puta voda poteći. Ako prolazite putem Žagubica - Petrovac, pođite ka Laznici, pa produžite za Selište.
Magija homoljskih sela
Posetite Homoljsku potajnicu i sačekajte da poteče voda. U Selištu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Selište i Homoljsku potajnicu;
- Dušanu Deviševiću iz Laznice, na priči o Stajanju i pravilima vladanja na ovom mestu i
- Iliji Mihajloviću, na vožnji, strpljenju i stazi kojom se ne stiže do Homoljske potajnice.