Osanica i Osanička klisura, Žagubica
Osanica je autohtono vlaško selo. Ima Osaničku reku i klisuru - Prerast Kasonje. Zbog magije ili lepote, rekom i klisurom prolazi se bez obuće
Osanica, kolevka s najslađim dečjim osmehom
Osanicu sam posetio u junu 2013. godine.
Nalazi se severno od regionalnog puta Žagubica - Petrovac. Iz pravca Žagubice, skretanje za Osanicu je na 19,7km od Žagubice. Neposredno pred uspon i krivine ka Krepoljinu. Iz pravca Petrovca, skretanje je posle spusta, ili na 8,7km od Krepoljina. U bilo kom slučaju, od skretanja (301 mnv) do Osanice (311 mnv) ostaje još 2,5km. Osanica se nalazi na nadmorskoj visini od 311m i provukla se između Kulara (462 mnv) na istoku i Padina mika (469 mnv) na zapadu.
Osanica ima svoju reku, koju čine Vranjski potok i Valja Strnjaku, kad se spoje i krenu zajedno. Nakon toga, Osanička reka prođe 1,5km dugom klisurom Prerast Kasonje, koju je napravila između Đalu mare (631 mnv) i Velike Šetaće (553 mnv). Kad izađe iz klisure, nastavlja centrom Osanice. I tako sve do Mlave. Po popisu stanovnika iz 2011. godine, Osanica ima 1044 stanovnika i 333 domaćinstva.
Osanica u nekoliko slika - centar sela
Obilazak Osanice započeo sam u seoskoj kafani, u centru sela. Kafa i sok s gostoljubivim meštanima trajali su do prestanka letnje kiše. U centru Osanice nalazi se jedan od najlepših, seoskih domova kulture, koje sam video. Reč je o lepoj, velikoj i sređenoj zgradi, s pogledom na centralni seoski trg.
Osanica, dom kulture u centru sela
Na trgu je nova zgrada pošte, pored je spomenik žrtvama Drugog svetskog rata, podignut 7. jula 1951. godine. Stoji već dugo tu, čini mi se da još uvek nikome ne smeta.
Osanica, zgrada pošte i spomenik žrtvama Drugog svetskog rata
Na trgu, ispred lepe stambene grade su dve skulpture, posvećene narodnim instrumentima ovog kraja: realistični frulaš u narodnoj nošnji i stilizovani, vlaški, duvački instrument.
Osanica, skulptura frulaša u narodnoj nošnji
Tu oko centra, ponovo sam sreo moju omiljenu vrstu bagrema, s krošnjom potpuno pravilnog, sferastog oblika. Po njemu, između ostalog, prepoznajem početak Žagubice. Ovom prilikom primetio sam još jednu njegovu osobinu, za koju do tada nisam znao: boja njegove krošnje je fluorescentna!
Osanica, bagrem s fluorescentnom krošnjom
Osanica u nekoliko slika - seoski sokaci
Dve glavne ulice u Osanicu su pored reke. Od njih polaze pretežno kraći sokaci. Najčešće do jednog, ili nekoliko dvorišta, u zavisnosti od porodičnih deoba. Tu se često naiđe na stogodišnju kuću, ambar, ili koš.
Osanica, najkraći osanički sokak
Jedan od najdužih, kreće od glavne ulice, pa se penje uzbrdo. Uz kuće, podignute sredinom XX veka, nalazi se i po neka nova. Očigledno je da su ideje i planovi doneti odnekud iz EU. Uglavnom su lepe i udobne za stanovanje. Za razliku od kuća sličnog porekla, kakve sam video u drugim žagubičkim selima, ove su više prilagođene stvarnim potrebama vlasnika. Ne znam kad će biti trajno useljene. Tu, kraj tih kuća, u momentu sam prekvalifikovan. Pored nekoliko starih kuća, tu je i jedna nova, zelena. U dvorištu, pored automobila austrijske registracije, nalazi se šareni, morski suncobran, čuje se novokomponovana muzika ovog kraja. Privukao sam pažnju mlađeg čoveka: „Kupuješ staro gvožđe?“, pitao je. Malo razočaran činjenicom da ne može da se otarasi svojih dečačkih uspomena, a više postiđen što nisam prihvatio njegovo naknadno gostoprimstvo, vratio se pod suncobran. Tako sam prekvalifikovan u društveno korisno i aktuelno zanimanje, a čovek je, ni kriv ni dužan, zašao u priču o Osanici, koja se vidi čak do Austrije i dalje.
Osanica, sokak s novim EU osaničkim kućama
Nedaleko, naišao sam na jednu od najzanimljivih fasada. Ne mogu da procenim kada je kuća sazidana. Međutim, već u fazi izrade projekta, majstori su dobili zadatak da obezbede zaštitnike doma. Na osnovu mašte, a moguće je i nakon boravka u Venciji, Francuskoj, ili Engleskoj, na fasadu kuće smestili su se: paunovi i petlovi; orlovi (belograli sup?) i jeleni, pa jedan lav. Za svaki slučaj, centralno mesto zauzeo je sveti Đorđe, koji između ostalih, može i aždaju da ubije.
Osanica, fasada s venecijansko-galskim motivima
U zaraslom dvorištu, pored već navedenih bića, a iz ličnog iskustva, zaključio sam da će kuću najduže čuvati stari šimšir. Čuda se dešavaju. Telepatski, ili metodom teleportovanja, jedno od osaničkih dvorišta ulepšao je deo evropskog, dvorskog vrta. Siguran sam da je ideja domaća. Jer, za razliku od sasušenog cveća i travnjaka parkova u Belvedereu, koji sam posetio tih dana i koji su samo na razglednicama zeleni i cvetni, travnjak u Osanici bio je potpuno zelen i u cvetu.
Osanica, seoska bašta u stilu evropskog vrta
U jednom od osaničkih sokaka još uvek je pod garancijom stara seoska kuća. Moguće je da će proslaviti i stopedeset godina. Nakon malo, samo malo sređivanja, garancija na izvedene radove može se produžiti do kraja ovog veka, a današnji energetski pasoš biće izdat po automatizmu. Nepoznati majstori majstorski su uradili trem s lukovima i plastične ukrase oko prozora i po fasadi. Pitam se gde su u to vreme studirali arhitekturu i ko je skinuo onu ploču s fasade, s imenima autora i izvođača radova. Nedostaje.
Osanica, osanička kuća, lep primer narodnog graditeljstva
Sećam se „Vizantijskog plavog“. Tajanstvena priča filma podjednako je lepa kao i vizantijska plava. Da li je, možda, vizantijska plava pronađena u Osanici? Sasvim je moguće. Našao sam je na fasadi stare osaničke kuće. Čuva je isto toliko stara čokot vinove loze.
Osanica, vizantijsko plavo
U istom sokaku, na malom prostoru, nailazim na znake današnjih privrednih aktivnosti meštana. Pretežno se bave poljoprivredom i eksploatacijom drveta. Tu su tek isečena stogodišnja stabla (nisam brojao godove). Na osnovu preseka, očigledno je da se ne seče baš redom. Pored je i zeleni „tamić“, koji će istrugane i umetrene trupce preneti do Petrovca i Požarevca. A za obilazak šuma, tamo gde još postoje šumski putevi, ili bar staze, nezamenljiv je Tomosov crveni moped.
Osanica, primer privrednih aktivnosti stanovnika Osanice
Ne bih da izostavim ni jednu od ograda. Liveni, betonski stubovi, s floralnim motivima, dopunjeni su predstavom transformacije lava u labuda, ili obratno. Ispod njih je prilično verodostojna Afrodita (ili Venera). Ne znam kojim povodom i kako je s one šljunkovite, kiparske plaže stigla do Osanice.
Osanica, jedna ograda
Seoski sokaci u Osanici i neobični su i na svoj način su lepi. Da bi se svakim prošlo i zastalo, malo je jedan dan.
Osanica u nekoliko slika - seoska škola i crkva
Osanica je autohtono vlaško selo. Stanovnici Osanice, zaklonjena prirodnim okruženjem i jezikom, vekovima bili su upućeni jedni na druge. Jezik, s dosta primera starolatinskih korenova, opstajao je i bez pisma. Preokret se dogodio pre stotinak godina, nakon Prvog svetskog rata. Tih godina, Osanica je dobila crkvu i osnovnu školu. Crkva je izgrađena u blizini Osaničke reke, a prvi sveštenik došao je u Osanicu 1920. godine.
Osanica, osanička crkva
Nedaleko od centra sela je škola. Ima još uvek dovoljno dece, da popune nekoliko učionica. Ispred škole je niz borova, čini mi se starih koliko i škola.
Osanica, zgrada osnovne škole
Reka Osanica i Prerast Kasonje
Osanička reka nastaje spajanjem Vranjskog potoka i potoka Valja Strnjaku. Na kraškom terenu, a na putu ka Mlavi, Osanica je napravila prolaz između Đalu mare (631 mnv) i Velike Šetaće (553 mnv). Klisura je na vlaškom nazvana Prerast Kasonje. Klisura je relativno uska i oivičena strmim terenom. Na početku je ustava, ne znam kad je podignuta. Tu je i vodozhavat za seoski vodovod. Iznad brane je visoka stena s petokrakom i natpisom: „JNA“. Da li zbog visine, ili ravnodušnosti stanovnika Osanice prema današnjim političkim i istorijskim trendovima i istinama, petokraku i JNA još uvek niko nije prefarbao.
Početak klisure s branom, petokrakom i JNA na strmoj steni
Iznad brane, klisura počinje manjim proširenjem, na koje su se smestili lovočuvarska kućica i preko reke, dugačak sto s klupama. Sasvim lepo mesto za nedeljni izlet. Korito reke je usko, po dnu su krupni, elipsoidni obluci.
Prerast Kasonje, mesto za izlet
Kad se krene dalje uz reku, okolni prostor se sužava i prestaju svi tragovi boravka i prolaska ljudi. Ostaje samo potpuno čista reka, koja u letnjim mesecima pravi neverovatno lepe ade, od onih, pomenutih oblutaka.
Prerast Kasonje, letnje korito reke
U tom delu klisure može se još uvek ići obalom, mada je na pojedinim mestima trava visoka i do 2m. S obzirom na činjenicu da sunce ovde vrlo retko navrati, postoji bar jedna dobra vest: ovde zmije nemaju ništa da traže, pa se po travi hoda sasvim bezbedno.
Prerast Kasonje, najuži deo, na putu za pećinu
Dolazi, zatim, deo gde više nema obale. Ostaje samo reka s visokim i vertikalnim zidovima. Potpuno nepripremljen, u Prerast Kasonje zašao sam bez čizama. Tačno je da reka nije bila visoka, ne viša od 50-60cm. Tačno je i da, bez obzira na topao, letnji dan, temperatura vode nije prelazila 15°C. Nisam ljubitelj ekstremnih sportova pa, za razliku od takvih osoba, adrenalin me nedovoljno inspiriše da se bavim vratolomijama. Ali, ovo je bila sasvim fina prilika da doživim njihovo adrenalinsko zadovoljstvo. Malo zbog ledene vode, kojom sam gacao sasvim bos, više zbog straha od okruženja u kome sam se našao. Kad više nisam osećao noge, hladnoća je prestala. Nestao je i strah, kad sam naišao na neograničene količine predivnih oblutaka, s tragovima svetlucavog pirita. U neznanju stigao sam i do pećine, ka kojoj smo krenuli.
Prerast Kasonje, pećina iz koje ističe reka Osanica
Vredelo je i hladnoće i straha videti uživo malu pećinu, iz koje Osanička reka definitivno kreće ka Mlavi. Povratak je već predstavljao zadovoljstvo, dovoljno da poželim ponovo da dođem.
Zašto ću ponovo da posetim Osanicu
U Osanici sam proveo suviše malo vremena da bih stigao da obiđem sve sokake, a želim. Nisam upoznao ni sve ljude, koje bih rado sreo. Probao bih da naučim i poneku vlašku reč, bar osnovno, tim pre što se u Osanici govori izvorni i čist vlaški jezik. Proći ću, naravno, ponovo Osaničkom klisurom, sve do pećine. Nisam u dilemi, ponovo ću bos, voda je suviše čista. Ako poželite i vi da zađete u Prerast Kasonje, ne plašite se, bezbedno je.
Magija homoljskih sela
U Osanici žive dobri ljudi, dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Osanicu;
- Dušanu Stojanoviću, na priči o Osanici i druženju u seoskoj kafani;
- Radivoju Novakoviću, na usmenoj prezentaciji hronike sela Osanica i
- Iliji Mihajloviću, na bosonogom prolasku kroz Osaničku klisuru.