Izvarica, Žagubica
Izvaricu okružili su reka Mlava i brdo Taoci. Ostavili su dovoljno prostora da se napravi selo, zaseju kukuruz, pšenica i livade s pogledom na selo.
Izvarica, jedna zidana kapija ispred lepe seoske kuće
Izvaricu sam posetio u julu 2013. godine.
Izvarica je od Žagubice udaljena 9,5km. Nalazi se na 600-700m od regionalnog puta Žagubica - Petrovac. Iz pravca Žagubice, skretanje za Izvaricu je na devetom kilometru. Izvarica se graniči sa Suvim Dolom na jugoistoku, od koga je udaljena 6,4km. Na zapadu je Ribare, do koga se direktno može stići samo poljskim putevima. Nisam probao, ali verujem da je interesantno ići poljem, ili pratiti puteve pored Mlave, pa ću sledećom prilikom proći i tuda. Položaj Izvarice određen je tokom Mlave.
Put Suvi Do - Izvarica
U dogovoru s rekom, Izvarica je zauzela deo leve obale Mlave. Mlava do sela teče pravcem istok-zapad, a zatim na kraju sela, pod pravim uglom, nastavlja pravcem sever-istok. Selo se nalazi na 278 mnv. Na jugu naslonilo se na brdo Taoci (381 mnv). Po popisu stanovništva iz 2011. godine, Izvarica ima 310 stanovnika i 94 domaćinstva.
Iz Suvog Dola za Izvaricu
Za Izvaricu sam pošao iz Suvog Dola. Asfaltni put prolazi izuzetno plodnom ravnicom. S obe strane puta su njive prelepo zelenog kukuruza i dozrevajuće pšenice. Levo od puta, ravnim poljem, prostiru se sve do Taoca. Kad stignu do brda, krenu i uzbrdo. Na drugoj strani, desno, pređu put Žagubica - Petrovac, pa nastave dalje na sever.
Seoske njive
Gledano s puta, na mestu gde očekujem da bude selo, vidi se samo poneki crveni krov, potpuno utonuo u zelenilo. Do pogleda na selo došao sam sasvim slučajno. Privučen prelepim seoskim livadama, omeđenim ogradama od dasaka i kolja, ušao sam u jednu od njih. Pokazalo se da to nije bilo baš slučajno. Iz te livade, kao u nekoj od strateških igrica, otvorio se pogled na deo Izvarice.
Izvarica, pogled na selo
Prvi, doduše prilično naoblačeni, nagoveštaj sela je staja kraj puta, s plastovima starog i ovogodišnjeg sena. Bagremovi stubovi, koji su držali plastove na okupu, prilično hrabro su izazivali letnje gromove, pa sam se nakon par fotografija, za svaki slučaj, brzo udaljio.
Izvarica, i plastovi sena i gromobrani
Glavnom ulicom ka centru Izvarice
Na početku Izvarice smenjuju se staro i novo. U nekim dvorištima su dve kuće: stara i nova. Zatim sledi dvorište s lepom, starom kućom i košem kraj samog puta. Zajedničko je cveće. Ima ga svugde: kraj puta, po dvorištu, po prozorima, pored starih koševa.
Izvarica, seosko dvorište s ružama i starom trešnjom
Putujući Srbijom, u zavisnosti od kraja u kome se nađem, uglavnom preovlađuju način i stil gradnje, prilagođeni podneblju, reljefu i narodnoj tradiciji. Dešava se, međutim, da naiđem na kuće, koje se razlikuju. Najčešće reč je o kućama građenim pred Drugi svetski rat, kod kojih se prepoznaje „građanski“ stil. Smeštene u seosku sredinu, svakako skreću pažnju na sebe. Ne poredim ih, lepe su mi i jedne i druge.
Jedno dvorište u Izvarici
Kada se nađem u nekom od poznatih gradova, ne želim da fotografišem Ajfelov toranj, Katedralu svetog Petra, ili Plavu džamiju, izuzimajući lične fotografije za uspomenu na samog sebe. Za to postoje razglednice - one s razigranim, belim oblacima. Umesto toga, volim da snimam detalje. Pa tako, u Izvarici sam kraj puta i kraj starog plota, nakon mnogo godina, osetio miris i ukus slatka od ruže.
Izvarica, stari plot s mirisom i ukusom slatka od ruže
U centru Izvarice ne postoji mapa sela, s crvenom tačkom i porukom: „Vi ste ovde“. Centar sam prepoznao po mesnoj kancelarijom, četiri stara bora i staroj seoskoj česmi.
Centar Izvarice s mesnom kancelarijom, borovima i česmom
Kružna tura po Izvarici
Od centra polazi nekoliko ulica. Bez turističkog vodiča i potpuno neupućen, pošao sa uzbrdo. Današnja arhitektonska rešenja farbaju fasade u sve moguće jarke boje, s namerom da ih izdvoje iz okoline. A kad je sve šareno, ništa se više ne izdvaja. Nedaleko od centra, svojom žutom bojom pažnju privlači jedna velika kuća. Građena je prilično davno, majstori su imali osećaj za proporcije i boju.
Izvarica, žuta kuća s komšijskim narandžastim krinom
Pa tako, poredeći žutu fasadu ove kuće s fasadama pomenutih novih, šarenih kuća, ova „žuta“ je baš prava. Privlači, ne zamara oko i ne deluje agresivno. Sasvim slučajno, s njom se slaže i narandžasti krin iz komšijske bašte.
Dalje uzbrdo, kraj nove kuće s novom, kamenom kapijom, srećem prve meštane Izvorice. Idu nekuda svojim poslom. Čini mi se da ne primećuju cvetne detalje kraj kojih prolaze.
Izvarica, jedna od ulica s cvetnim detaljima
Bez izuzetka, u svakom selu želim da vidim školu. Škola je podignuta 1934. godine. U staroj seoskoj školi „službovao“ je i narodni heroj Mitar Trifunović Uča.
Izvarica, seoska škola
U zgradi je nekoliko učionica i učiteljski stan. Sređena bašta govori da škola još uvek radi. Škola je na uzvišenju, s koga se pruža širok pogled na veći deo Izvarice. Okrečena je i sređena, u dvorištu mnogo lepe trave, a manje betona. Ljuljaške i klackalice, za decu svih uzrasta, sveže su ofarbane. Nisu polomljene, što se inače dešava u većini parkova po našim gradovima. Čudna neka deca rastu u Izvarici.
Izvarica, susret u seoskom sokaku
Sasvim nepristojno, a nisam mogao da odolim, zabeležio sam susret u jednom malom sokaku. Privukli su me cicana bluza i tkana torba, koju se sve ređe viđam u Homolju.
Na momenat mi se učinilo da je u Izvarici zavladala epidemija narandžastog krina. Svugde ga ima. Inače, krin je od juna u punom cvetu. To znam jer sam uvek na kraju školske godine, na poslednji roditeljski sastanak odlazio s buketom belog krina za učiteljicu. Sećam se i svog žutog nosa, s koga se danima polen nije skidao.
Izvarica, narandžasti krin i seoska raskrsnica
Nakon šetnje selom, zaključujem da Izvarica nastavlja da živi. Doduše, manje je ljudi, manje je dece. Međutim, nove kuće pokazuju da meštani i dalje svoje planove vezuju za Izvaricu. Znaci promena, na ovu ili onu stranu, vidljivi su ponekad i na običnoj, seoskoj kapiji. Ta kapija ima svoju priču. Početak je jednog letnjeg dana, kada su se skupili majstori i za dan-dva sazidali kapiju sa svodovima. Kad je sve završeno, majstore je domaćin počastio u hladu, s pogledom na novu kapiju. Ne znam šta se otada, pa do danas dešavalo.
Izvarica, jedna zidana kapija ispred lepe seoske kuće
Zašto posetiti Izvaricu
Put od Žagubice ka Petrovcu, prolazi kraj Izvarice, a retko se svrati. Od puta do sela može se stići za par minuta, a može se putovati i duže. Kad ponovo dođem, putovaću duže. Rado bih peške da prođem jednim od najplodnijih delova Homolja. Između polja kukuruza, pšenice, pa da zađem u neku od livada, iz koje se širi pogled na Izvaricu. Rado bih ponovo da prođem seoskim sokacima i da proverim da li imaju miris i ukus slatkog od ruža.
Magija homoljskih sela
U Izvarici žive dobri ljudi, dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Žagubica, koja mi je omogućila da posetim Izvaricu;
- Aranđelu Miletiću na gostoprimstvu, priči o Izvarici i ljudima koji tu žive i
- Iliji Mihajloviću, na vožnji, strpljenju, druženju i nadahnutim pričama o Homolju.