Žagubica - magija homoljskih sela
U Bliznaku ljudi su podeljeni. Polovina dugo je već u Evropskoj uniji, pretežno u Austriji. Druga polovina ostala je u selu. I jedni i drugi najviše vole Bliznak.
Selo Breznica produžilo se duž Brezničke reke, pa dok je reke, dotle je i sela. Na kraju dvorišta, kraj same šume su kuće sa stogodišnjom garancijom.
Izvaricu okružili su reka Mlava i brdo Taoci. Ostavili su dovoljno prostora da se napravi selo, zaseju kukuruz, pšenica i livade s pogledom na selo.
Jošanica se pomerila s glavnog puta. Kuće s malim, seoskim baštama i vinjagama izmestila je iz centra. A kraj ograda mirišu ruže na slatko.
Krepoljin je bio opštinska varoš. Opštine više nema, tu su krepoljinske kafane. A put Petrovac - Žagubica podseća na jedno od vrtoglavih čuda bečkog Pratera.
U Krupaji smenjuju se kuće s davno izlivenim, betonskim ogradama i kuće dospele iz cele EU. A u centru sela je najiskrenija priča o dedi i unuku.
Laznica jedno je od većih homoljskih sela. Nove kuće su u sokacima s pogledom na centar. Laznička polja idu sve do Valja kum Peštera.
Na mestu, na kome je nastalo selo Lipa, bile su lipe i reka Lipa. Sela više nema. Ostale su lipe i reka Lipa - da se selo ne zaboravi.
Medveđica je čarobno mesto s livadama, potocima i vodenicom. Možda baš zato, ispod stogodišnjih vinjaga vise bosiljak i neke vrlo čudne travke.
Milanovac se naselio kraj reke Krupaje, prisvojivši čarobno Krupajsko vrelo. Namerno, reka baš kraj Milanovca pravi luk i ostavlja prostor za kuće i njive.
Prateći reku, Milatovac se povukao s puta na kraj kotline, a reka je dobila ime. Moguće je da se jedno strašilo nađe u njujorškom muzeju MOMA.
Osanica je autohtono vlaško selo. Ima Osaničku reku i klisuru - Prerast Kasonje. Zbog magije ili lepote, rekom i klisurom prolazi se bez obuće.
Ribare se zapetljalo s Mlavom. Gornja i Donja Mala izdelile se na manje mahale, tek da se niko ne snađe. Mir se može naći tek na Šupljaji.
Selište je van glavnih puteva. Moguće je da je baš zbog toga Homoljska potajnica odlučila da baš tu prepoznaje dobre ljude.
Deo Siga smestio se kraj korita Krupaje. Za neke nije bilo mesta, pa je Krupaja napravila adu. Ni to nije dovoljno, pa se deo sela širi po brdu s pogledom.
Suvi Do čine akvarelne slike: nijanse zelene. Akcenti su bele kuće. Ljudi, rođeni u selu, žele da Suvi Do sačuvaju od zaborava.
Vukovac se često selio. Malo gore, malo dole, pa je zastao kraj Vukovačke reke. A kuće, sokaci i obala reke su birani akvarel motivi.
Žagubica se nalazi na toboganu Petrovac - Bor, na Vrelu Mlave. Kad isprati Mlavu, širi se prema lipama u porti crkve. U Žagubici još uvek „Albus je odličan“.