Žagubica i Vrelo Mlave

Žagubica se nalazi na toboganu Petrovac - Bor, na Vrelu Mlave. Kad isprati Mlavu, širi se prema lipama u porti crkve. U Žagubici još uvek „Albus je odličan“.

Ulica kralja Milana u Žagubici

Žagubica se nalazi na polovini puta Petrovac - Bor. Od Petrovca udaljena je 47km, a isto toliko, preko Crnog vrha, od Bora. Mesto se smestilo po južnom obodu kotline, kojom teče reka Mlava. Na severu je Lozičko brdo (381 mnv), Podkrš (512 mnv) je na istoku. Grabar (566 mnv) i Poljana (645 mnv) su na jugu, a Duga poljana (430 mnv) je na jugozapadu. Žagubica je cela na reci i potocima. U samom mestu je Vrelo Mlave, sa severa dotiču Mala reka i Žabar. Nadmorska visina Žagubice je 315m.
U području Podkrša, zahvaljujući kraškom terenu, nalazi se više pećina. Neke od njih su: Kljanc pećina, Devojačka pećina, pa Krakasta pećina. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, Žagubica ima 2584 stanovnika i 1014 domaćinstava.

Na ulazu u Žagubicu

Žagubicu sam posetio u junu 2013. godine.

Dolazio sam i ranije, često i prolazio, na putu ka Crnom vrhu. Nakon svakog dolaska, bez obzira na promene, koje bi se u međuvremenu dogodile, utisak je ostajao isti: Žagubica je sačuvala svoj duh. Nije reč o savršenim zgradama, starim i novim, niti o nakićenim parkovima. Toga ima i na mnogim drugim mestima, koja se baš zbog toga i na osnovu toga, ne mogu razlikovati jedno od drugog.

Žagubica, Ulica kralja Milana

Ne računajući tablu na ulazu u mesto, znam da sam stigao u Žagubicu kad uđem u ulicu s drvoredom bagrema. Ne verujem da je reč o plemenitoj i skupoj vrsti. Poredeći taj bagrem sa starim i novim platanima u Bulevaru u Beogradu (te školovane sadnice koštale su samo 1.000 € po komadu), mnogo je i plemenit i lep i prepoznatljiv. U Beogradu su bespoleni, a društveno angažovani i poznati, telima branili platane - da bi Beograd ličio na Pariz. Zato, ako ikada neko poželi da žagubički bagrem zameni platanima, trebalo bi braniti bagrem - da Žagubica ne bi ličila na Pariz, dovoljno je da ostane samo svoja.

Žagubica, drvored bagrema s okrugom krošnjom

Slučajno, ili namerno, svi putevi ovog kraja vode kroz Žagubicu. Dokaz je već prva raskrsnica na ulasku u grad. Levo je put, sumnjive prohodnosti, preko Laznice za Majdanpek (46km). Desno se odvaja za Bor (46km) i Zaječar, preko Crnog vrha, a i taj put je delom godine sumnjivo prohodan. Statistički, rečenica: „… za Bor i Zaječar, preko Crnog vrha …“ nejčešće je korišćena fraza u zimskim izveštajima AMSS. Nije važno, krenuo bih tuda u vreme smetova, pa baš da vidim dokle ću stići.

Žagubica, raskrsnica puteva za Majdanpek, Bor i Žaječar

Na samoj, pomenutoj raskrsnici, nalazi se poznata stolarska radnja Milovanović Vuksana iz Šetonje. Trenutno su na vratima rešetke i katanac. Na prozoru je obaveštenje: „Jasno“. Gledajući sa suprotne strane ulice, nije mi baš bila jasna poruka, a ne bih da nagađam.

Žagubica, stolarska radnja Milovanović Vuksana iz Šetonje

Primećujem da poznata, frizerska radnja Milančeta B. još uvek radi. Promene su male. Ovog puta vrata su nekoj plavoj boji, čiji ime ne mogu da odredim. Nedostaje mi jedan prilično važan detalj. Sa firme iznad vrata skinut je onaj mesingani tanjir, koji je govorio da dotični berberin ima sva potrebna znanja i veštine da vadi zube. Postoje dve mogućnosti. Prva je da je bronzani, berberski tanjir prenet u neki od nadležnih muzeja i da je tu, nakon pažljive naučno-stručne obrade kustosa, dobio karakter kulturnog dobra. Dopada mi se činjenica da će priča o berberinima biti trajno sačuvana. Druga mogućnost je da je delatnost vađenja zuba izbrisana iz registracije pomenute radnje. U bilo kom slučaju, priče o bivšim berbernicama i iz bivših berbernica dobri su prilozi za istoriju svakog mesta.

Žagubica, frizerska radnja Milančeta B.

Ulicom kralja Milana

Glavna ulica, Ulica kralja Milana, počinje baš od vrata pomenute berbernice. Na samom početku je izuzetno lepa i sređena opštinska zgrada. Ulica nastavlja pravo, sve do crkve. Većina zgrada podignuta je između dva svetska rata. Fasade su sveže okrečene. Po sredini su drvored mladih sadnica javora i niz lampinjona.

Žagubica, Ulica kralja Milana

U vreme moje posete, u Žagubici održavana je manifestacija „Homoljska vrela“. Zato, ili zbog letnjih odmora, na ulici bilo je više sveta, pa su bašte kafića dopunjene dodatnim stolovima.

Žagubica, Ulica kralja Milana

U centru Žagubice je crkva svete Trojice. Okružena je brojnim, starim lipama, zbog čijeg mirisa skoro da je nemoguće celu crkvu smestiti u jedan kadar. Bez dovoljno znanja o kanonskim pravilima, jednostavnost fasade, s tamno crvenim lukovima iznad prozora, deluje mi elegantno. Dopada mi se i mrežasto urađena bakarna kupola. Konačno mogu da vidim crkvu, primerenu mestu i nameni.

Žagubica, Crkva svete Trojice

Ponovo, teško da ne mogu da se ne setim novih i najnovijih crkvi na Novom Beogradu i pored zrenjaninskog puta. Skupe kopije Gračanice deluju nezgrapno i krajnje neprimereno su uklopljene uz trgovinske centre i vulkanizerske radnje. Konačno, shvatio sam zašto su baš tu podignute. Vrhovna crkvena vlast verovatno očekuje da ćemo, nakon vikenda provedenog u šoping centru, s gomilom šarenih kesa, svratiti i u crkvu. Ili možda srećni nakon što smo okrpili gumu kod suseda vulkanizera?

Ne verujem da će se u portama takvih crkava ikada osetiti miris lipa poput mirisa, koji se iz porte žagubičke crkve, širi Ulicom kralja Milana u Žagubici. Pomenutim lipama porta je bila tesna, pa u vreme cveta stižu do pola ulice.

Miris lipa u Ulici kralja Milana

Ispred Doma kulture je fontana sa skulpturom devojke. Devojka je u narodnoj nošnji, mislim da drži pogaču, ili proju. Čini mi se da nije izmišljena, da je prava. Posetiću zato Osanicu i Laznicu, verujem da ću je sresti.

Žagubica, fontana s devojkom u narodnoj nošnji, ispred Doma kulture

Ulica kralja Milana prestaje kad se ispreče trgovačke kuće stare žagubičke čaršije. Sasvim je moguće da postoje priče o njima i vlasnicima. Rado bih da mi neko ispriča.

Žagubica, stare trgovačke kuće u ulici Nikole Pašića

Kuće su sazidane od čvrstog materijala, stara cigla i po, a stogodišnja garancija još traje. Nije potrebno previše da stare radnje prorade. Zgodno je, kraj svake je magacin. Nadam se da se tokom popravke drvene kapije neće ukloniti limena preteča današnjih reklama za sapun: „Albus je odličan“.

U Žagubici još uvek "Albus je odličan"

Vrelo Mlave

Vrelo Mlave kraški je izvor i nalazi se na 314 mnv. Po podacima s informativne table, prečnik bazena je 25m, dubina vode je 30m, a temperatura se menja od 3,4°C do 11,5°C. Bazen je istražen do dubine od 74m. Voda izvire u mlazeva, sa dna i sa strana bazena.

Žagubica, Vrelo Mlave

Kad god se dođe, nezavisno od doba dana, slika vrela je slična. Kružna površina bazena je tamno plavo-zelena. Korito Mlave je kamenito, pa odmah nakon izvora, boja reke je braonkasta, a kroz bistru vodu zelene se alge. S koje god strane da se pogleda, u vodi se ogleda okolno drveće, koje je praktično nemoguće izbaciti iz kadra. Obale reke u tom delu su učvršćene kamenim bedemom. Nedaleko od vrela, pored i iznad reke, nalazi se motel „Vrelo“.

Žagubica, motel „Vrelo“

Odatle, već zelena, sada sa senkama i natkrivena vrbama, Mlava nastavlja dalje. Tok Mlave pratio sam na putu do Žagubice, pa po selima žagubičke opštine. Lepa je celim tokom, zanimljivi su mi meandri u Ribarima.

Žagubica, Vrelo Mlave

Izvori, vrela i česme tajanstvena su mesta, na kojima se ponekad sreće onozemaljsko. Neko veruje, poneko je doživeo susret, a neko i ne veruje. U svakom slučaju i za svaki slučaj, ta mesta su poštovana. Jednom prilikom, nakon povratka iz Bora, a nakon prelaska preko tobogana Crnog vrha, svratio sam na Vrelo Mlave. Da se osvežim u motelu i odmorim kraj reke. Kraj one klupe, pored vrela, vidim nekoliko žena i muškaraca. U tišini pale sveće, a po peškiru ređaju hranu i piće. Tu je i venčić od trave, s upaljenom svećom u sredini. Spustili su venčić, koji je s upaljenom svećom krenuo niz Mlavu. Zajedno s njima, poverovao sam da će sveća pomoći pokojnikovoj duši da ne luta nekim mračnim i nepoznatim prostranstvima.

Žagubica, ispraćaj duše pokojnika na Vrelu Mlave

Od Vrela Mlave ka centru

Deo Žagubice, od centra prema Vrelu Mlave, mešavina je novog i starijeg. Mislim i na običaje i na kuće. Ima novih kuća, ima kuća na kojima piše da su sazidane 1924.

Žagubica, uskoro će napuniti 90 godina

Na nekim kućama ne piše ništa. Stogodišnje su i još starije. Na ćeramidi je čuvarkuća. Ispred ograda od taraba su klupe, na kojima se i danas sedi.

Žagubica, letnje popodne

U dvorištima novih kuća trava je pokošena, na travnjaku su plastični bazeni, pored suncobrani. Ograde su često od kovanog gvožđa. Ispred ograda, na trotoaru nema klupa. Povukle su se u dvorišta.

Zašto se često vraćam u Žagubicu

Ponekad mi je Žagubica usput, između pomenutih tobogana prema Petrovcu i Crnom vrhu. Verovatno zato, neko je Žagubicu postavio baš na sredinu tog puta. Pa još dodao Vrelo Mlave, a iznad reke terasu motela. I previše razloga da se baš tu napravi duga pauza. U Žagubicu rado dolazim i zbog bagremova, koje sam pomenuo. Tek da se uverim da nisu zamenjeni pariskim platanima, kojima tu nikako nije mesto.

Magija homoljskih sela

 

U Žagubici žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Žagubica, koja mi je obezbedila boravak u Žagubici i žagubičkim selima.