Arilje - predeli s aromom malina
Ariljskim krajem lepo je putovati što sporije, pa zastati kraj spomenika krajputaša i malinjaka. Ariljske maline najslađe su trećeg dana, a voda iz Rzava pitka je cele godine.
Arilje se poljima ogradilo prema Velikom Rzavu i Moravici, a grad se zaklonio drvoredima i velikim Gradskim parkom - tek da ostane svoj.
Crkva svetog Ilije opstaje već dugo na samom vrhu Gradine. Čisto bela i iskrena, s kamenim krovom i pogledom na sve okolo, jednostavno: prija.
Ariljski malinjaci najlepši su na niskom, jutarnjem suncu, kada se senkama izdvoje od okoline, a ariljske maline najslađe su trećeg dana.
Bjeluša je i prostor i selo. Bjelušu, raširenu po brdima oko Malog Rzava, nije moguće posetiti. Tajnovita Bjeluša otkriva se strpljivo - kao i svaka druga tajna.
Za Brekovo trebalo bi putovati što sporije. Iza svake krivine otvara se pogled na neki od zaseoka, a u Brekovu u kadar ulazi i Crkva svetog Nikole.
Crkva svete Trojice naizgled je sasvim obična. A kad se uđe u portu, u njoj se razvija više neobičnih, omnibus priča: o crkvi i ljudima koje je povezala.
Teško je reći šta je u Dobračama najlepše. Da je priča o više sela, rekao bih: sva su lepa. U ovom slučaju lepi su kanjon Panjice, Dobračko polje i sve ostalo.
Grivska je kao pozorišna bina. Pre podne na sceni je Donje polje, popodne Gornje polje. Izložba Tomosovih mopeda je od 9-11h, ulaz je slobodan.
Kad reka Panjica stigne nekim tajnim putevima do Vodene pećine, svoj dolazak najavljuje spektaklom: kaskadama i vodopadom.
O Kruščici ništa se ne može saznati dok se ne popne na neko od seoskih brda. Možda je najbolje poći kroz šume i preko brda, putem iz Severova.
Manastir Klisura sklonio se u stranu, uz samu ivicu Brusničkog krša. Nije pomoglo. Pljačkan je i paljen. Nakon svega, opet živi i lepo je posetiti ga.
Selo Pogled spušta se s vrhova Klokoč i Pogled na sve strane sveta. Kad stigne do dva Rzava, pa ne može dalje, krene preko rzavskih plaža sve do Arilja.
U Radobuđi su se prošlost i sadašnjost razišli. Prošlo vreme zastalo je jednog oblačnog, jesenjeg dana. Sadašnje je počelo s prvim cvetom šljiva.
U Radoševu ima spomenika krajputaša i malinjaka, novih i starih, obnovljenih kuća. A sa brda, iznad centra sela, jedan je od najlepših pogleda.
U Severovu svaka familija ima svoje brdo: s belom kućom, malinjakom, livadom, šumom. Poslednja vodenica na Derventi radi, a vampire niko ne pominje.
Spomenici krajputaši sada su stogodišnjaci. Nalazim ih u vrzinama i šančevima, ili zaturene, na samom kraju seoskog groblja.
Visočka Banja nalazi se u klisuri Velikog Rzava. Nekada su se tu spuštali i kampovali ribolovci. Danas je ribolov zabranjen, a ljudi i dalje dolaze.
Visoka je selo sećanja. Kad se neko vrati, okreči kuću i uredi baštu. Onima, koji se nikada nisu vratili, podignuti su spomenici i spomen-česma.
Ako bih se ikada selio, odabrao bih neku od padina starog dela sela Vrane. Zbog slobodnih pogleda na sunčana ili maglovita ili snežna polja pored Rzava.