Kanjon reke Panjice, Dobrače, Arilje
Kad reka Panjica stigne nekim tajnim putevima do Vodene pećine, svoj dolazak najavljuje spektaklom: kaskadama i vodopadom.
Vodopad reke Panjice
Kanjonom reke Panjice prošao sam u avgustu 2013.
Kanjon Panjice prolazi kroz selo Dobrače. Do Dobrača stiže se regionalnim putem Arilje - Ivanjica, a skretanje za selo je na 12,7km od Arilje, ili na 15,4km iz Ivanjice. Iako sam bio navikao na brda i klisure po selima oko Arilja, već pri samom skretanju s regionalnog puta Arilje - Ivanjica, videlo se da se kanjon Panjice razlikuje. S leve strane reke litice su strmije, horizontalne i visoke. Na desnoj strani Panjice uglavnom su livade i tako je skoro do ulaska u selo.
Livade na levoj obali reke Panjice
Prvo značajnije račvanje je na raskrsnici, na kojoj se levo odvaja put za Brekovo i Bjelušu, a prema kanjonu Panjice, vodopadima i Vodenoj pećini trebalo bi ići pravo, preko žutog mosta, pa do spomen-česme borcima iz Drugog svetskog rata. Tu se skreće levo, deo puta vodi kroz selo, sve do table od koje počinje obeležena, planinarska staza. Do vodopada Panjice i Vodene pećine je oko 1500m.
Putokaz ka Vodenoj pećini
Stazom kroz kanjon
Prava planinarska staza počinje kod poslednje seoske kuće i prolaska pored poslednjeg seoskog psa. Kolski put prelazi u stazu s koje se pruža široki pogled na kuće, njive i livade pored Panjice.
Pogled na kuće u dolini Panjice
Leva, uska staza u klisuri
Na toj stazi posebno su mi se dopali mostići preko reke, kojima prolazi staza. Postavljena su tri-četiri, a jedan od njih je više brvno, nego li most.
Jedan od mostića
Usput sam naišao na nekoliko, za mene u tom momentu, neprijatnih prepreka: korov, pa dva sipara. Nisam veliki poznavalac, a ni ljubitelj zmija, ali činilo mi se da su tu negde. Pokazalo se da je osećaj bio dobar, samo što sam srećno kasnio četiri meseca. Na pojedinim delovima staze, kojom sam prolazio, naiđe se na šarke, ali u maju, u vreme parenja. U avgustu se, bar na stazi, retko viđaju.
Vodopad i kaskade reke Panjice
Prolazak klisurom je izuzetno lep doživljaj u trajanju od oko pola sata. Nakon toga, stiže se do vodopada Panjice.
Prvi pogled na vodopad
Sliku, na koju sam naišao, nikako ne mogu da smestim u naše krajeve. Čini mi se da je stigla iz nekih tropskih krajeva. U središtu je vodopad, visok desetak metara i sastavljen od približno toliko mlazeva. S leve strane je veliki broj kaskada, obraslih mahovinom, preko kojih se sliva ostatak reke.
Kaskade i vodopad
Zatim se reka ponovo spaja i nastavlja dalje, putem kojim sam prošao.
Sasvim slučajno, došao sam u momentu kada je vodopad najlepši. Sunce je bilo skoro na zapadu i cela scena postavila se nasuprot svetla. Mogao sam da izbrojim sve kapi reke. Loši uslovi za fotografisanje nisu mi pokvarili utisak.
Rečne kapi
Nakon što sam istražio sve kutke vodopada, kaskada i male pećine iza vodopada, krenuo sam stazom pored vodopada, ka Vodenoj pećini. Već nakon desetak metara naišao sam na korov, kroz koji je trebalo proći. Bio sam sâm, pa se u takvu avanturu nisam upuštao. Nisam poznavao teren, nema nikoga u blizini, a i nisam ljubitelj pećina. Obilazak Vodene pećine ostaviću za neki sledeći put.
Vodopad na reci Panjici
Povratak u selo trajao je, kako mi činilo, kraće. Uostalom, taj osećaj uvek se javlja kad se krećemo ka nečem poznatom. Put je isti, ali je svetlost drugačija, što predstavlja pravu priliku da se uradi još fotografija.
Pećina u steni iznad kanjona Panjice
Na kraju
Nisam video velike Nijagarine vodopade, a ni čuvene afričke, ili neke druge tropske. Video sam, međutim, nekada kod nas čuveni Vingrad u Sloveniji. Decenijama ga posećuju turisti i đačke ekskurzije. Bez dvoumljenja zaključujem da je kanjon Panjice lepši. Neopterećen publicitetom, bez prisutnih tragova ljudskog „ulepšavanja“, ostao je nedirnut. Kanjon Panjice ne bi trebalo porediti s Đerdapom, kanjonom Tare i Uvca. Po prirodi se razlikuju. Svaki od njih je svoj. Zato lako mogu da kažem da je ovo jedno od najlepših i najbolje skrivenih mesta, od svih koja sam ikada posetio.
Kaskade pored vodopada
Sigurno ću ponovo da dođem u Dobrače i da odem, tog sledećeg puta, do Vodene pećine. Ali ne sam. Lepše je u društvu, a i bezbednije je. Jer prirodu nikada ne treba potceniti. Lepo vreme se brzo pretvori u nevreme, povrede su uvek moguće, a šumske životinje ne bih ni da pominjem. Preporučujem da i vi prepešačite kanjon Panjice, da zabeležite svoju avanturu i da uživate.
Prođite kanjonom Panjice, lepo je!
Zahvaljujem se:
- Opštini Arilje, koja mi je pomogla da stignem do kanjona reke Panjice.