Pogled, Arilje
Pogled sam posetio u avgustu 2013. godine.
Kad se iz Arilja krene putem uz Veliki Rzav, prema Radobuđi i dalje, ništa ne ukazuje da se napušta grad, a ulazi u Pogled. Već na nekoliko stotina metara od centra Arilja počinju da se smenjuju njive i nove, velike kuće, i to je tako sve do hotela „Mlinarev san“. Teško je reći da li je Pogled zašao u Arilje, ili se Arilje širi po Pogledu.
S namerom da razrešim nedoumice, obilazak sam započeo s vrha, s najviše trigonometrijske tačke Pogled, koja se nalazi na 741 mnv. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, Pogled ima 199 domaćinstava i 627 stanovnika.
O nazivu sela
Ukoliko je moja pretpostavka tačna, selo Pogled, ili mesto Pogled, dobilo je ime zahvaljujući svom položaju. Počev od najviše tačke (741 mnv), domaćinstva sela zaposela su okolne visove i padine. Sa svakog od tih vrhova pruža se potpuno različit pogled na padine, koje se sa njega spuštaju ka nekom od potoka, ili do samog korita Velikog Rzava. Koristeći i nadalje početnu pretpostavku, sasvim logično bilo bi da se selo nazove „Pogledi“. Iz ugla putnika, zatečenog lepotom ovih pogleda, moglo bi i: „Lepi Pogledi“. Italijani i Francuzi za ovu frazu iskovali su jednosložne reči: itlijansko belvedere, pa francusko belvédère i bellevue. Ne znam kako bi to moglo na srpskom, a da ne bude nezgrapno, pa za sada nek ostane samo: Lepi Pogledi (ne bih: vidikovac, ne kaže dovoljno).
Kroz Pogled, ka Klokoču
Asfaltni put za brdo Klokoč i vrh Pogled počinje na 1,5km od
centra Arilja, prema Radobuđi. Skreće se levo, pa se
padinama Pogleda penje približno 4km. Visinska razlika je
300m.
Početak puta za Klokoč ne razlikuje se od ostalih
prigradskih delova Arilja - nove kuće i travnata dvorišta s
jednogodišnjim, hibridnim holandskim sortama cveća. Pomenute
kuće su bez elemenata tradicionalnog, prepoznatljivog i
prirodnog stila ariljskog kraja. Takve kakve su, mogle bi
biti bilo gde: u Vojvodini, Kaluđerici, ili Zaječaru.
Pravi Pogled je, međutim, sasvim drugačiji. Počinje iza krivine, koja zaklanja jednu od poslednjih gradskih kuća. Kraj puta smenjuju se livade, malinjaci, šljivici. Zatim se dolazi do seoskog dvorišta. Ograđeno je koljem, ili tarabom. Naizgled bez ikakvog reda, u dvorištu su bela kuća, ambari i štale. Kuće su s podrumom, čiji su zidovi od tesanog kamena. Iznad je prostor za stanovanje. Konstrukcija zidova verovatno je od hrastovih greda, dasaka, letvi i pruća, a ispuna od zemlje i pleve. Krov je od posebne vrste tesanog kamena ili ćeramide. Slično su građeni i pomoćni objekti.
Selo Pogled je razbijenog tipa. Zato, kad god naiđem na neko od opisanih dvorišta, zastajem. Jer sledeća kuća je možda, a možda i nije, iza prve krivine. Da znam kako da stignem, rado bih posetio kuće na proplancima susednog brda. Kroz Pogled i do Klokoča dugo se putuje.
Na Klokoču
Klokoč je mala zaravan, na 668 mnv. Platoom dominira izuzetno skladan, jednostavan spomenik podignut borcima poginulim u Drugom svetskom ratu. Odavde polaze kružne pešačke i biciklističke staze: jugozapadno ka vrhu Pogled (741 mnv), južno ka vrhu Cer (680 mnv), i nizbrdo, ka dolini Velikog Rzava.
Stotinak metara severno od spomenika nalazi se isturena tačka Panorama (656 mnv), s koje se pruža izuzetan pogled na Arilje, dolinu Velikog Rzava i brda preko reke.
Retko se dogodi da na Klokoču nema nikoga. Sasvim slučajno, na Panorami sreo sam svoje prijatelje: Ekaterinu Berskornovu i Ruslana Kusnedtinova, iz Rjazanja - rodnog kraja Sergeja Jesenjina. Od Arilja ih deli 2550 km, ili 30 sati vožnje. Ne smeta im, u Arilje dolaze svake godine.
Na vrhu Pogled
Od Klokoča, do najvišeg vrha Pogled (741 mnv), ide se strmim seoskim putem, približne dužine 500m. Šljunkovit, delimično izbrazdan put prolazi slikovitom, bukovom šumom, s tepihom od mahovine i višegodišnjeg, opalog lišća. Kada se malo zađe u šumu i dođe do ivice, može se stići do proplanaka s malinjacima, s kojih se pružaju pogledi na delove sela Pogled, ili na vrh Cer. Uzbrdo, do vrha Pogled, stiže se za dvadesetak minuta.
Pre dolaska na vrh, očekivao sam da ću gore zateći poneku oštru stenu, nekoliko drveta s malo grana zaostalih od udara gromova i naleta vetrova. Ništa od toga. Vrh Pogled je, poput Klokoča, na omanjoj zaravni. Zatičem uredno obrađen šljivik, s najplavljim, sazrelim šljivama, s nedirnutim, srebrnastim voskom. Pored je njiva s krompirom. Ambijent kvari visoki, crveno-beli antenski stub mobilne telefonije.
Manje je uočljiva protivgradna stanica. U korovu je. Više me ne čude svakodnevni tv izveštaji o gradu, koji je ovde, pa onde, pa svugde, od maja meseca uništavao sve što je trebalo da sazri. Jer ona jedina dodeljena raketa za ovu godinu, ispaljena je odavde verovatno u aprilu. U njivi s krompirom nalazi se još nešto, što nikada nisam video: oznaka za trigonometrijsku tačku: Pogled (741 mnv).
S Pogleda i Klokoča sišao sam s pomešanim utiscima. Sve što sam video: prelepi predeli i široki pogledi, bukova šuma kojom sam prošao i neodoljivo privlačne kuće, nije bilo dovoljno. Ostalo je mnogo više delova Pogleda do kojih nisam stigao, a rado bih. Nisam video ni „ariljsku ružu“, od koje je, između ostalog, urađena javna česma u centru Arilja.
Pogled između Malog i Velikog Rzava, ka Arilju
Prilično strmim i nepristupačnim liticama, Pogled se spustio do dva Rzava. Na zapadu pravolinijski, pravcem jug - sever teče Mali Rzav, koji se u delu Pogleda, zvanom Lazina, uliva u Veliki Rzav. Takođe pravolinijski, Veliki Rzav teče u smeru zapad - istok, razdvajajući na severu Pogled od sela Vrane.
Reke i obale Malog i Velikog Rzava ostale su, zahvaljujući neobjašnjivim okolnostima, potpuno čiste. Kao da ne pripadaju današnjem carstvu plastike, starih frižidera i šporeta, automobilskih guma i karoserija.
Niz obalu Velikog Rzava poređali su se: Lazina, Štavelj i Viliman i rzavske plaže: Bosa noga, Zelena plaža i Žuta stena. Ovakve plaže do sada nisam video. Različito su uređene, ali podjednako su privlačne i udobne. Povezuje ih zelena i čista voda Velikog Rzava. Ne čudi me običaj da se osamnaestogodišnji rođendani baš na njima obeležavaju.
Nizvodno, uz obalu reke, su vodo-sistem „Rzav“ i hotel „Mlinarev san“. Posebno prija kafa na terasi hotela, nadnetom nad Rzav, s pogledom na ekleptičku kuću-zamak mog prijatelja Slavoljuba Jovanovića, praškog đaka i akademskog slikara.
U delu Štavelja, a preko puta Žute stene je tajanstvena Vila Ravijojla. U njoj sam provodio svoje ariljske dane. I pored rođendanske muzike s plaže, boravak mi je prijao. Danju zbog borove hladovine i bašte retkih aromatičnih travčica, donetih iz okolnih šuma i planina. Noću zbog najmračnijeg mraka i najzvezdanijeg neba, koje sam video. Cela slika bila bi nepotpuna bez prave vîle, koja povremeno, nikada se ne zna kada, ali sigurno navrati - u beloj haljini, s cvetnim venčićem u kosi.
Zašto ću ponovo da dođem u Pogled
Bez loše namere, nabrojao bih glavne, današnje građevinske materijale, s oznakama svetskih, trgovačkih marki: gipsane ploče, pur-pena, stiropor (poželjne debljine od 10cm). Ne pre mnogo godina, nabrojani materijali zamenili su azbest. Zahvaljujući blagodetima kablovske tv, ne prođe reklamni blok u kome nas ne podučavaju o prednostima „ekološke kuće“. Trenutno se u trgovinskim lancima prodaje čaj od „organske“ nane. Verujem da će se uskoro pojaviti najnoviji proizvod: „čaj od organske koprive“. Po analogiji, očekujem da se već u sledećem reklamnom bloku upoznamo s „organskom kućom“. Preporučiće korišćenje organskog hrasta, organske bukve i sličnih, novih materijala. Lično sam se uverio da se sve novoorgansko uspešno gaji baš na livadama i u šumama Pogleda: počev od organske koprive, bukve, pa do organskih kuća.
Zbog svega nabrojanog, uključujući jedinstvene poglede na brda i proplanke, maline i šljive koje dozrevaju, kafu i domaću rakiju, koju morate popiti u svakom dvorištu kraj koga prođete, u Pogled se dolazi na više dana. Nisam probao, ali voda na nekoj od rzavskih plaža hladna je samo dok se na zapliva.
Zahvaljujem se:
- Opštini Arilje, koja je organizovala posetu Pogledu;
- Ekaterini Berskornovoj i Ruslanu Kusnedtinovu na druženju i
- porodici Lekić na gostoprimstvu, s pogledom na Rzav i Vrane.