Vrane, Arilje
Ako bih se ikada selio, odabrao bih neku od padina starog dela sela Vrane. Zbog slobodnih pogleda na sunčana ili maglovita ili snežna polja pored Rzava.
Panorama Vrana i Velikog Rzava
Vrane sam posetio u avgustu 2013. godine.
Selo se nalazi na levoj obali Velikog Rzava. Na severu graniči se s Grdovićima, na istoku je Arilje. Na jugu, preko reke, su Pogled i malo dalje Radobuđa. Stari deo sela pruža se kosim padinama Karaule (705 mnv) i Rida (577 mnv), sve do korita Velikog Rzava. Novi deo sela izgrađen je na Vranjskom polju, a od Arilja deli ga samo most preko Velikog Rzava. Po poslednjem popisu stanovništva, Vrane imaju 743 stanovnika i 233 domaćinstva.
Selo Vrane, da se ne zaboravi
Oduvek se dešavalo da mesta nestaju. Nekada uz nečiju pomoć i preko noći, a ponekad gase se godinama. Za njima ostaju imena i izvedeni toponimi.
Vrane, seoska raskrsnica
U slučaju sela Vrane sve je malo drugačije. Nije se preselilo, nekadašnje kuće ostale su tamo gde su i bile. Ljudi iz sela, a i neki sa strane, naselili su Vranjsko polje. Novi deo Vrana, bez obzira na administrativne granice, nesumnjivo postao je jedan od lepših delova Arilja. Za obilazak mesta nije potreban GPS. Dakle, poseta Vranama počinje na mostu preko Rzava, nastavlja se urbanizovanim ulicama novih Vrana, s lepim kućama i negovanim baštama.
Panorama novog dela Vrana
Međutim, pravi razlog mog dolaska u Vrane je pokušaj da nađem drugi, stariji deo sela. Stari deo Vrana počinje u centru sela, koji je od Arilja udaljen približno 4,5km i lako ga je prepoznati. Tu se nalaze zgrada mesne zajednice (društveni dom) i spomenik žrtvama balkanskih i svetskih ratova. Izbor ove tačke za centar sela, slučajno ili ne, potpuno je logičan. Ovde, na 445 mnv dele se i selo i pogled. Na severu i severoistoku su panorame novog dela Vrana i Arilja, na istoku je vrh Pogled (741 mnv), a na jugoistoku je pogled na Lazinu i dalje, na deo Radobuđe.
Pogled preko Velikog Rzava
Potpuno je očigledno da u društveni dom, osim opštinskih činovnika, retko ko svrati. Verujem da osim mene, izuzimajući određene, istorijske dane u godini, spomeniku retko ko prilazi. Međutim, na spomeniku je spisak najtužnije prošlosti Vrana. U balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu poginulo je na nekom od frontova, ili umrlo usput, 60 meštana Vrana. Od svih koji su otišli, iz ratova se vratilo samo 23. U Drugom svetskom ratu stradalo je dvadesetoro meštana. Malo njih imalo je više od 30 godina. Neka od prezimena žrtava nalaze se na oba spiska. Ovo je već jedan od razloga da se selo Vrane ne zaboravi, da ne ostanu ničiji.
Spomenik maštanima Vrana, stradalim u ratovima
Kroz Vrane, putem uz Rzav
Ne računajući izdvojene kuće, po zapadnim i severozapadnim padinama, starija domaćinstva Vrana, počev od centra sela, zauzela su padine ispod glavnog, seoskog puta, koji uzvodno prati Veliki Rzav.
Kuće su najčešće usamljene, a od susednih dele ih njive i livade. Teško bih mogao da kažem da sam na putu kroz Vrane prepoznao posebnu arhitekturu, karakterističnu za narodno graditeljstvo Zapadne Srbije. Kuće su sasvim obične, seoske, kakve viđam po celoj Šumadiji.
Vrane, stari ambar
Ne bih mogao da izdvojim ni neku posebno sređenu i prepoznatljivu malu, seosku baštu. A sve sam to video nedaleko, preko Rzava, u Pogledu. Bez imalo pouzdanih informacija i činjenica, rekao bih da je Pogled i Vrane naselilo stanovništvo, poreklom iz potpuno različitih krajeva Srbije i okruženja.
Vrane, seosko domaćinstvo
Prolazeći dalje putem, naziv sela delovao mi je prilično logično. S obe strane pretežno je bagrem. Dovoljno da se prisetim velikog broja gnezda vrana, koja sam po pravilu viđao po bagrenju i bagremarima. Posebno od pozne jeseni do proleća, dok bagrem ne olista. U to vreme vrane su najglasnije, pa kad god vidim bagrem, učini mi se da čujem vrane. Ne znam da li su, osim mene, i Hičkoka proganjale!
Seoski put kroz Vrane
Međutim, ako bih se ikada selio nekuda, odabrao bih neku od padina u starom delu sela Vrane! Zbog širokog pogleda na osunčana, maglovita, ili snežna polja oko Rzava, a istovremeno, zbog blizine lepog, starog dela Arilja.
Vrane, padine preme Velikom Rzavu
Letnje popodne je već prelazilo u predveče, a seoski put je i dalje nekuda vodio. Zapamtio sam dokle sam stigao, pa ću nekom drugom prilikom, ali ujutru, da nastavim dalje. U centru sela sreo sam vrlo ljubaznog i dobronamernog meštanina. A kad sretnete takvu osobu, lako je napraviti izuzetno lepu fotografiju za uspomenu i prijatno završiti posetu mestu.
Meštanin Vrana na povratku s njive
Pogled na zamak u kome živi princ
Stari deo Vrana ne može se sagledati iz Vrana. Široki pogled na selo pruža se s druge strane reke, iz Lazine i Štavlja, s puta koji vodi od Arilja prema Radobuđi. Posebnu pažnju privlači stena iznad vodo-zahvata „Rzav“, na kojoj se nalazi kuća-zamak akademskog slikara Ljubivoja Jovanovića. Rođen je u Grivskoj, obišao je nešto više od pola sveta, slikarstvo je studirao u Pragu. Nakon svega, vratio se u Vrane, da kupi staru, seosku kuću, na pomenutoj steni. Pored nje je, deo po deo, sagradio zamak. Na platou ispred kuće, koji se ne vidi ni od kuda, izgradio je pravu renesansnu baštu. Tako sada, njegova kuća-zamak predstavlja omaž utisaka s putovanja. Ipak preovlađujući gotski stil umiren je hilandarskom kupolom. Nastala je slučajno. Prvobitno, kupola je trebalo da bude pokretni krov opservatorije. S razlogom, jer kako sam već primetio, a boraveći u obližnjoj vili „Ravijojla“, u ovim krajevima zvezde su vrlo krupne i sjajne. Oslanjajući se na astrologiju, te iste zvezde htele su nešto drugo: umesto opservatorije, biće to kupola vizantijske crkve. Zato ne čudi što svako, ko tuda prođe prvi put, zastane da napravi par fotografija čudne kuća-zamka.
Vrane, kuća-zamak slikara Ljubivoja Jovanovića, na steni iznad Velikog Rzava
Drugi deo priče o zamku je, šta bi drugo?, bajkovit. Kad ariljske devojčice čuju prve bajke o prinčevima i zamcima u kojima oni žive, majke nemaju previše izbora. Povedu devojčicu u vranjski zamak - da sretnu princa. Lepo bi bilo da njihova mašta i iluzija potraju, bar do prvog romana Milice Jakovljević.
Kuća-zamak u kojoj verovatno živi princ iz Vrana
Zašto posetiti Vrane
U Vranama nema buke ni gužve. U novom delu sela je poneka prodavnica, mislim da kafića i kafana nema. Dalje, kad se stigne do centra sela, pružaju lepi i potpuno različiti pogledi. Jedan je iza, ka novim Vranama i ka Arilju. Ostali su prema Pogledu i dolini Rzava. Čini mi se da su među najlepšima, koje sam video.
Vrane, kuća do koje sam stigao
I još nešto. Ako ste „Srpsku trilogiju“ Stevana Jakovljevića čitali ranije, pred spomenikom u centru Vrana, setićete se nekog od junaka. Ukoliko je pročitate posle posete, nabrojane junake prepoznaćete u nekom od rovova i tranšeja. Verujem da ću ponovo da dođem u Vrane. Da nastavim do kraja seoskog puta i da odaberem najlepšu padinu.
U Vranama žive dobri ljudi, dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Arilje, koja je organizovala posetu Vranama i
- porodici slikara Ljubivoja Jovanovića, na gostoprimstvu.