Radoševo, Arilje
U Radoševu ima spomenika krajputaša i malinjaka, novih i starih, obnovljenih kuća. A sa brda, iznad centra sela, jedan je od najlepših pogleda.
Seosko dvorište u Radoševu
Radoševo sam prvi put posetio u avgustu 2013, pa ponovo u vreme berbe malina, u junu 2014. godine.
Iz Arilja u Radoševo stiže se putem koji prati Veliki Rzav. Put prolazi kroz Radobuđu, Kruščicu i Grivsku, pa nastavlja dalje za Radoševo i Visoku. Skretanje za Radoševo je na 24. kilometru od Arilja. Centar sela je oko 1km od puta. Po ovoj računici, Radoševo je od Arilja udaljeno približno 25km. Radoševo je brdsko-planinsko selo, rasutog tipa. Između ostalih, čine ga zaseoci: Mitrići, Velimiri, Našćenje, Razložina, Miletići, Gordići, Arsovići, Kovačevići, raspoređeni s obe strane Velikog Rzava. Zaseoci Radoševa graniče se s Kruščicom na severu, Brekovom na istoku, Visokom na jugu i Sirogojnom na zapadu.
Radoševo, u centru sela
Raniji naziv sela bio je Čičkovo. Posle Drugog svetskog rata dobilo je ime Radoševo, po narodnom heroju Radošu Bojoviću. Ne znam da li će se ime sela ponovo menjati. Po popisu stanovništva iz 2011. godine, Radoševo je imalo 282 stanovnika i 105 domaćinstava.
Na putu za Radoševo
U Radoševo sam pošao bez mnogo informacija o selu. Znao sam, eto, kako se stiže do sela. DK (Dorling Kindersley), čuveni izdavač turističkih vodiča još uvek nije uradio vodič Radoševa, ali zato booking.com zna da se Radoševo nalazi u centralnoj Srbiji i da se u zaseoku Gordići može odsesti u planinskoj kući Sokolica. I bez turističkog vodiča, znao sam šta bih želeo da vidim - nešto po čemu se Radoševo razlikuje od susednih i ostalih sela ariljske opštine.
Hladnjača u centru Radoševa
Od skretanja sa puta za Visoku, ka Radoševu vodi sasvim solidan put. Prvi znak naselja je seosko groblje. Nalazi se pored puta, a po spomenicima se vidi da je davno nastalo i da se i danas koristi. Već sama pomisao na groblje nikada nije prijatna, ali groblje je neizostavni deo hronike sela i rodoslova seoskih familija. Od ostalih, izdvaja se nekoliko spomenika. Reč je o desetak spomenika krajputašima. Vraćaju vreme stotinak godina unazad, a poput hajper linka, upućuju ka stotinama kilometara udaljenim krajevima. Ka mestima na kojima su naslikani junaci ostali.
Spomenici krajputaši na seoskom groblju
Na ulazu u selo, na brdašcu iznad puta, je seoska škola. Nakon sledeće krivine, stiže se u centar sela. U centru su zadružni dom, spomenici stradalima u balkanskim i svetskim ratovima, prodavnica i kafana. Sve liči na druga sela po Srbiji, velikom greškom zaboravljana prethodnih decenija. Iz centra sela putevi vode ka zaseocima Arsovići i Kovačevići i prema Sirogojnu, koje je udaljeno 11km.
Put za Sirogojno
U Radoševu
Na talasastom predelu, oko centra Radoševa, smenjuju se malinjaci, livade i seoska domaćinstva. Nove i stare, ali obnovljene kuće, govore da je malina proteklih godina dobro rađala. To potvrđuje i velika, savremena hladnjača u centru sela.
Hladnjača u centru sela
Gledano iz centra sela prema severu, nalazi se Razložinska kosa (918 mnv). Privlači me nekoliko kuća u podnožju, do kojih se stiže seoskim sokakom. Na raskrsnici, na početku puta, je spomenik krajputaš. Nije slučajno baš tu. Krajputaši su podizani na mestima pored kojih se često prolazi. Nakon skoro sto godina nakrivio se, peščar se malo okrunio, pa je natpis delom nečitak. Iako se i dalje tuda prolazi, čini mi se da ga više niko ne primećuje. Mislim da bi bilo lepo, uz saglasnost rodbine, da se preseli među krajputaše na seoskom groblju.
Krajputaš u centru sela
Do kuća na brdu vodi uzan, seoski put. S jedne strane su malinjaci, na drugoj strani je prostrano, travnato dvorište sa starom seoskom kućom i ambarom, lepim primerima narodnog graditeljstva ovog kraja. Zidovi prizemlja, ili podruma kuće urađeni u kamenu, gornji deo, što sam retko viđao, zidan je opekom. Krov je pokriven šindrom.
Lepa kuća, primer narodnog graditeljstva
Kao što sam i očekivao, Radoševo se ne može obići u jednom danu. Međutim, sasvim slučajno, došao sam do mesta odakle se najviše vidi. Domaćinstvo, do koga sam stigao, nalazi se na celodnevno osunčanoj padini. Kraj ulaza u dvorište je stari ambar, malo dalje su obnovljene kuće.
Obnovljene seoske kuće
Tokom poslednjih radova dograđen je deo s terasom, koji je kuće spojio. Verujem da se baš s te terase pruža najširi i najlepši pogled na veći deo Radoševa. U prvom planu su delovi Razložine. Dalje prema jugu, oko bezimenog brda, trigonometrijske kote 918, osamila su se seoska domaćinstva. U kadru je i krivudavi put, koji vodi do Arsovića, Kovačevića i dalje. Gledajući Radoševo s ovog mesta, uočio sam zanimljivo pravilo. Najveći broj porodica sagradio je nove kuće, a sačuvao i okrečio one stare.
Pogled na zaseoke Radoševa
Nedaleko od Radoševa je Sirogojno, sa svojim lepim etno-selom. U centru Radoševa jedno je od najlepših dvorišta, koje sam ikada video. Ništa nije namešteno, premeštano, izmeštano i doseljeno odnekud. U dvorištu je stara seoska kuća. Temelji i zidovi podruma su od kamena. Gornji deo kuće je od drvenih greda, a krov je pokriven šindrom. Na prozorima su rešetke, koje su nekada bile na svim prozorima seoskih kuća. Na drvenim kapcima, skoro neoštećena, još uvek stoji originalna, zelena farba. U dvorištu su još i staja, ambar i koš od pruća.
Sačuvano seosko dvorište s kućom, ambarima i košem od pruća
I poznata, davna slika: dvorište je ograđeno tarabom, na tarabi je stara, plava „Ideal“ šerpa s čuvarkućom.
Seoske kuće
Za proteklih desetak godina, broj stanovnika Radoševa smanjio se za četvrtinu. Ne bih da se bavim ekonomskim predviđanjima i svetskim krizama, zato bez konkretnih činjenica, a samo na osnovu ličnog osećaja, rekao bih da će relativno brzo početi suprotni proces. Kretanja selo-grad promeniće smer. Mislim da sam u Radoševu prepoznao znake povratka: nova hladnjača, veliki broj malinjaka, dobar put i pola sata vožnje do Arilja. U prilog tome ide i pravilo, koje sam uočio. Meštani kuće zidaju pored starih, a nekadašnje obnavljaju.
Domaćinstvo u podnožju Razložinske kose
Zašto sam ponovo došao u Radoševo
Rašireno po brdima, Radoševo se ne može obuhvatiti jednim pogledom i jednom posetom. Tokom prvog boravka, u avgustu 2013, nakon mnogo sunčanih dana, počela je kiša, pa je sve bilo sumorno, bez boja i naznaka leta. Upravo zato, u Radoševo sam se vratio u junu 2014. Želeo sam da selo vidim po suncu i letnjem svetlu. Osim toga, u junu je u Radoševu vreme malina. Ovog puta, zahvaljujući ljubaznoj i prijateljskoj ponudi porodice Grbović, odseo sam u njihovoj kući, u neposrednoj blizini Velikog Rzava.
Kuća porodice Grbović, iznad Rzava a naspram Sokolice
Za upoznavanje sela i zaseoka, posete malinjacima i boravak na plaži kraj Rzava, ispod Sokolice a naspram stare vodenice, lepo je odvojiti dva-tri dana.
Jutro u Sokolici počinje na terasi, s pogledom na malinjake. Gledano izdaleka, od ostalih kultura i zasada izdvaja ih tamno zelena boja uređenih vrsta. Ima ih svuda: na okolnim brdima, u dolini prema Rzavu. Boraveći po ariljskim selima naučio sam da je malinjak najbolje posetiti „trećeg dana“. Tada počinje novi krug berbe, a maline su najcrvenije i najslađe.
U malinjaku porodice Brajković
Plaža Sokolica
Drugi pogled s terase završava se na vrhu Sokolica, koji se u obliku strme stene izdiže nad Rzavom. Naspram Sokolice je jedna od najlepših, prirodnih plaža na Rzavu. Može se stići prosečenim putem, ili uređenom stazom, preko usputnih livada. Diskretno uređen prostor pored plaže ni na koji način ne narušava okolini, već samo nudi malo udobnosti za celodnevni boravak.
Plaža na Velikom Rzavu, ispod Sokolice
Noć u Radoševu
Noćna tišina, ne računajući šum Rzava i bezbroj ptica, najbolje se čuje na terasi vile Sokolica. Iznad Gordića je nebo s najviše najsjajnijih zvezda, koje godinama nisam video u Beogradu. Ako se pogled spusti malo niže, pomenute zvezde smene jata svitaca. Ni njih, posebno u tolikom broju, godinama nisam video. Nakon svega, postavlja se samo jedno pitanje: „Da li prespavati noć, ili tu, na terasi, dočekati jutro?“.
Kako stići u Radoševo
Ako ikada prolazite putem od Arilja za Visoku, svratite u Radoševo. Blizu je. Ili, ako pođete za Sirogojno, za promenu idite drugim putem: od Požege za Arilje, od Arilja za Radoševo. Zastanite kraj seoskog groblja, a selo pogledajte iz dvorišta u podnožju Razložinske kose. Prepoznaćete ga. A kad ste već tu, dočekajte jutro-dva na terasi s pogledom na Gordiće i Sokolicu.
U Radoševu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Arilje, koja je organizovala posetu Radoševu;
- prijatelju Đorđu Lečiću, koji me je doveo u Radoševo, i upoznao sa svojim prijateljima;
- porodici Grbović na gostoprimstvu i smeštaju sa zvezdanom terasom i
- porodici Miletić, na gostoprimstvu.