Severovo, Arilje

U Severovu svaka familija ima svoje brdo: s belom kućom, malinjakom, livadom, šumom. Poslednja vodenica na Derventi radi, a vampire niko ne pominje.

Seoski sokak u Severovu

Severovo sam posetio u avgustu 2013.

Do Severova stiže se putem Arilje - Visoka. Centar sela udaljen je od Arilja 22km. Od skretanja u Grivskoj do Severova je 6km asfaltnog, krivudavog planinskog puta, sa stalnim usponom do početka sela i visinskom razlikom do 160m. Nakon 600m od skretanja, kraj puta je grivštansko groblje, s desetak spomenika, urađenih u formi krajputaša. U Severovo može se stići za desetak minuta, a može se putovati i malo duže. Na putu je dosta tačaka, s lepim pogledom na talasaste predele i rasuta domaćinstvima po njima.

Na putu za Severovo

I bez tačnih podataka o gustini naseljenosti, lako je steći pravi utisak.

Osnovno o Severovu

Selo je dobilo ime po severnom vetru, a moglo je da bude i Snežnik, Smetovnik, pa i Ariljski Mećavnik. Zaseoci Severova su: Gornje Severovo, Radojevići prema Grivskoj, Aleksići prema Kruščici, Brđani prema Ravnima, Radojičići, Pavlovići i Savići prema Drežniku, pa Vranovina i Jevđići. Severovo se nalazi na brdovitom terenu. Nadmorska visina je između 650 i 950m. Selo se razmestilo između vrhova: Klik (927 mnv), Jankovo brdo (931 mnv), Jojića brdo (792 mvn), Šuplja jela (955 mnv), Prosina, Vranovina, Veliki breg (842 mvn), Vidića brdo. Jedna od retkih zaravni je u donjem toku reke Dervente, koja teče Severovom i na zapadu se uliva u Veliki Rzav. Po popisu iz 2011. godine u Severovo ima 226 stanovnika i 98 domaćinstava.

Severovo, seosko domaćinstvo

Meštani se pretežno bave poljoprivredom. Veći deo prihoda donose malina i seča drva. U okolnim šumama nalaze se neke od najlepših i najmirisnijih namirnica: pečurke (lisičarka, vrganj), šipak, kupina, jagoda, kleka. Sigurno ima još nepomenutih biljčica za prave, organske čajeve. Trenutno nema ko da ih bere i skuplja. Inače, nekada je bilo unosno i skupljanje mahovine za farmaceutsku industriju. Od divljači ima zečeva, lisica, jazavaca i divljih svinja, a retko srna, zmija i vukova.

U centru Severova

Centar Severova je u delu zaseoka Brđani. Mogao je da bude i na nekom drugom mestu, međutim zaravan kraj reke Dervente bila je pogodna da se baš tu smeste seoska škola, ambulanta i prodavnica. Obilazak sela počeo sam u centru. Seoska škola je velika, građena je u vreme kada je đaka bilo mnogo više. Bez obzira na sadašnji broj đaka, škola je okrečena, a dvorište je sređeno. S obzirom da je bilo vreme raspusta, đake i učitelje nisam sreo.

Severovo, seoska škola

Neposredno kraj škole je novija zgrada u kojoj su ambulanta i prodavnica. Klupa u prodavnici govori da u hladnijem periodu prodavnica služi i kao kafana. Letnje dane meštani provode u bašti prodavnice, prekoputa, u hladu starog oraha.

Meštani Severova u centru sela

Nedaleko od oraha je spomen-česma, posvećena žrtvama iz Drugog svetskog rata. Osim sećanja, česma u letnjem periodu služi i kao prirodni frižider. Voda je i u sredinom leta izuzetno hladna. Severovo nije izuzetak po broju žrtava balkanskih i svetskih ratova.

Spomen-česma u centru Severova

Na tragične lične i porodične istorije podseća spomen-ploča. Nisam želeo da brojim imena, ružno je živote pretvoriti u bezimene brojeve. Primetio sam da se na spiskovima iz različitih ratova prezimena ponavljaju.

Vodenica i ribnjak na Derventi

Nekada je na reci Derventi bilo jedanaest vodenica. Danas radi samo vodenica Joviše Jokovića. Morao sam da je vidim. Put do vodenice polazi iz centra sela, prema Drežniku. Po planovima taj pravac, nakon rekonstrukcije puta, trebalo bi da u dužini od 55km poveže Užice i Arilje.

Severovo, na putu za vodenicu

Nakon 400m put za Saviće, Vidiće, Jevđiće i Jokoviće i dalje za Drežnik nastavlja pravo, a ka vodenici poljem vodi uzan, seoski put. Njime se ulazi u jedno od retkih polja Severova, na čijem je kraju imanje porodice Joković. Zaklonjeno je od vetrova, na ovom mestu nema se osećaj visine od 650 mnv. Pored malinjaka, sasvim fino uspeva kukuruz, verovatno neke brdske ZP sorte.

Severovo, domaćinstvo Jokovića

Domaćin me je istinski srdačno dočekao, što u ovim krajevima nije izuzetak. Vodenica se nalazi u senci nekog ogromnog drveta, koje pokriva pola krova i zagat. Stvarna je i radi kad god ima vode. Tih dana bila je suša, pa je baš dosta džakova pšenice i kukuruza čekalo da, zrno po zrno, prođe između vodeničkog kamenja.

Severovo, vodeničar Joviša Joković kraj svoje vodenice

Nedaleko od vodenice je mali ribnjak. Mada nije bilo vreme večere, već na pojavu domaćina s ribljom hranom u plastičnoj kantici, jata su izašla na površinu. Ne znam šta je Žućko zamišljao ili planirao, ali ih je vrlo pažljivo osmatrao.

Severovo, ribnjak porodice Joković

U ovakvim prilikama nekulturno je okrenuti leđa i otići. Prihvatio sam ponuđenu kafu. Da ne uvredim domaćina, a i da posedim na tremu, u hladu velike vinjage s dozrevajućim grožđem.

Severovo, vinjaga nad tremom s dozrelim grožđem

Da nisam žurio, ne bih se pitao koliko će sve to da traje. Poseta mi je svakako prijala, jer vodenica i dalje radi, a vampiri se ni u Jovišinom snu ne pojavljuju.

Zaseok Brđani s pogledima na sve strane

Još pre polaska u Severovo čuo sam za Brđane s pogledima na selo i dalje preko brdâ. Moji novi prijatelji, koje sam upoznao u letnjoj bašti prodavnice u centru, objasnili su mi da pri povratku, a nakon 977m, skrenem pod oštrim uglom desno, pa sve uzbrdo, ka Draškićima. Postoji i putokaz, ali ne vidi se iz smera centra. Tako je i bilo. Skrenuo sam i nakon 1,3km bio sam u prelepom zaseoku. Upamtio sam nekoliko domaćinstava. U nekima se živi, kukuruz dozreva, a malinjaci su obrađeni. Po porasloj detelini prepoznajem da se u neka samo povremeno navrati.

Severovo, kuća s detelinom u zaseoku Draškići

Ako se krene putem još 500-600m, izlazi se na kosu (811 mnv), koja poput Griničkog meridijana deli Severovo i okolinu na istok i zapad. Da je kojim slučajem naš Milutin Milanković živeo krajem XIX veka i ovde sagradio opservatoriju, možda bi baš ovaj seoski put, koji se pruža pravcem sever-jug bio označen kao nulti meridijan.

Pogled na brda Kruščice

U bilo kom slučaju, pogled na jugoistok završava se negde na brdima iznad Kruščice. Pogled na severozapad zastaje na imanjima Draškića, pa dalje na dolini Dervente, a iznad vodi putem ka Drežniku.

Panorama Severova

U Gornjem Severovu

Skretanje za Gornje Severovo je na ulazu u selo. Skreće se levo, uzbrdo i nakon 300-400m stiže se na manju zaravan, koja se nalazi na 818 mnv. S ivice zaravni, prema severozapadu, pogled je prema suprotnim delovima Severova. U centru je prodavnica, u blizini je nekoliko domaćinstava, oko kojih su ponovo malinjaci i poneka njiva s kukuruzom.

Gornje Severovo, seosko domaćinstvo s malinjakom i kukuruzom

Seoske prodavnice ne pominjem slučajno. U najvećem broju sela u Srbiji, pored osnovne namene, prodavnice imaju izraženu socijalnu ulogu. Često je to jedino javno mesto na kome se okupljaju meštani i na kome, čak i u najmanjem selu, mogu da sretnem meštane. Već tu počinje priča o selu i ljudima, a vrlo brzo čujem i sve seoske tračeve. Mislim da bih mogao da napišem knjigu tračeva, od Slivnice na bugarskoj granici, do Drine, a ni Vojvodina nije izuzetak.

Gornje Severovo, pred seoskom prodavnicom

Prodavnica u Gornjem Severovu, sasvim očekivano, ima i svoju letnju baštu. Veliki, slavski sto i isto toliko dugačke klupe, smešteni su ispod velikog trema. Vlasnik prodavnice je „gastarbajter“ Neđo Mićović, iz Grivske. Njegova asimilacija u Severovu bila je toliko uspešna, da sam stekao utisak da više voli Severovo od svoje Grivske. Znao je sve o Severovu: familije, šta bi trebalo videti, kako nekuda stići, čime se ljudi bave. Priču sam slušao uz kafu, ispod trema u letnjoj bašti i oluka u kome je orgijalo na hiljade vrabaca.

Gornje Severovo, početak puta za Kruščicu

Osim priče o selu i ljudima, druženje mi je koristilo da bar delimično shvatim koji putevi vode za Kruščicu, ka kojoj sam planirao da krenem. Početak su putokaz na obližnjoj raskrsnici i seoski put koji vodi nekuda uzbrdo.

Zašto posetiti Severovo

Najčešće pominjana fraza po turističkim katalozima i vodičima, a koja se često navodi pri sećanju na neko mesto je: „vrlo živopisno mesto“. Moguće je da ponekad te reči znače nešto. Međutim, ako se stalno koriste za sve i svašta, prestaju da izražavaju sopstvenu suštinu: živopisnost. S krajnje sebičnom namerom, reći ću da je Severovo slikovito selo.

Iznad Gornjeg Severova

Za slikovitost pobrinula su se brda, išarana šumama, proplancima i sa iscrtanim konturama naspram sunca. Doprinele su i dugogodišnje navike meštana Severova, da baš na pomenutim proplancima kraj ivica šuma, naprave bele kuće, poseju kukuruz ili detelinu, podignu malinjak, ili oforme livadu. Gledajući s jednog brda brdo preko puta, kuće ostaju bele, a pomenute njive postaju samo oivičene površine u nekoj nijansi zeleno-plavičaste boje. Posle svega, Severovo se može opisati samo u Severovu. Mora se posetiti.

U Severovu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Arilje, koja je organizovala posetu Severovu;
• Neđu Mićoviću iz Grivske, vlasniku prodavnice u Severovu, na kafi i priči o Severovu;
• Milanu i Miću Pešoviću, na priči o Severovu i
• Joviši Jokoviću, vodeničaru, na gostoprimstvu i kratkom kursu o tipovima brašna i gajenju pastrmki.