Manastir Klisura, Dobrače, Arilje

Manastir Klisura sklonio se u stranu, uz samu ivicu Brusničkog krša. Nije pomoglo. Pljačkan je i paljen. Nakon svega, opet živi i lepo je posetiti ga.

Manastir Klisura

Manastir Klisuru posetio sam u avgustu 2013. godine.

Manastir Klisura

Nekadašnji naziv bio je Manastir Dobrače, po selu Dobrače, od koga ga, na jugozapadu, deli vrh Obla glava (803 mnv). Manastir se nalazi kraj regionalnog puta Arilje - Ivanjica. Skretanje za manastir je na 12km od Arilja. Dolazio sam iz pravca Ivanjice i prva tabla, koja je ukazivala na put ka manastiru prilično me je zbunila. Vođen strelicom, zaustavio sam auto na obližnjem parkingu i krenuo peške uzbrdo, uskim seoskim putem. (Pročitajte i priču o selu Dobrače)

Putokaz za manastir Klisura kraj puta Ivanjica - Arilje

Delovalo mi je malo neobično, ali ponekad su manastirski putevi baš takvi. Vrlo brzo stigao sam do livade, na kojoj se put završio, a ja shvatio da se do manastira stiže malo drugačije.

Pomenutu informativnu tablu, pretpostavljam kreiranu po nekom od EU standarda na koje nisam navikao, trebalo je drugačije da čitam. Naime, ona leva strelica, ispod koje piše 400m značila je: ne levo, nego pravo 400m, pa onda još 0,5km nekuda - i eto manastira! Iz drugog pokušaja naišao sam na solidan, asfaltni put, kojim sam (posle onih 500m) stigao pravo pred širom otvorenu, novu manastirsku kapiju.

Pred kapijom su tragovi obimnih građevinskih radova, koji se izvode u manastirskom dvorištu. Izgrađen je novi konak (ili, pre bih rekao: hotel). I sve što se novo gradi lepše je i veće od samog manastira. Moguće je da će se i manastir naći na putu novih graditelja. Uostalom, dosta je star, vreme je da se na njegovom mestu sazida novi, veći, lepši...

Manastir Klisura, manastirska kapija

Manastirska pravila i gostoprimstvo

Kada uđem u nečiju kuću, nastojim da ne remetim navike domaćina i ne zloupotrebljavam gostoprimstvo. Postoje i mesta, tu ubrajam između ostalih verske objekte, na kojima se takvo ponašanje podrazumeva. Zauzvrat, pruža se prilika da budete dobrodošli, a da vam domaćini ispričaju ono što inače ne pričaju i da vam pokažu i nešto, što inače ne pokazuju. Nakon toga, takva mesta (i ljudi) ostaju u lepoj uspomeni.

Manastirsko dvorište i novi manastirski konaci (ili hotel?)

Imao sam sreće da posetim skoro sve manastire na Kosovu i Metohiji. Jedno celo leto proveo sam kraj manastira Visoki Dečani, u velikoj borovoj šumi i u šumi pitomog kestena. Ne postoji lepši prizor od zalazaka sunca iznad Prokletija, koje sam gledao s kapije manastira, nedaleko od Dečanske Bistrice. Bio sam u Pećkoj Patrijaršiji, u Bogorodici Ljeviškoj, u Dušanovom gradu, u manastiru Sokolici, iznad Zvečana i Kosovske Mitrovice. Rado idem u Manasiju, Žiču, Studenicu i Ravanicu. Bio sam u Račićevoj crkvi-brvnari na Bobiji. Ušao sam u Tekiju, nedaleko od Mostara, slušao sam orgulje u Katedrali svetog Stefana i Crkvi svetog Karla u Beču. Prijatelji su želeli da me uvedu u sjeničku džamiju - tom prilikom nije bilo vremena za to, nadam se da ću već sledećeg maja da je vidim iznutra (i fotografišem). Ne mogu da zaboravim dobronamernost mladog sveštenika, koga sam sreo u porti Crkve svetog Ahilija u Arilju, ili protojereja iz Kumana.

Retko, ali baš vrlo retko, to bude i malo drugačije. Ispred ulaza u manastir Svete Trojice, kod Gornje Kamenice, sačekala nas je rampa i obaveštenje da je ulaz zabranjen. Nije pomoglo ni to što smo prethodnog dana poslali pismo i zamolili da nas prime. Nije pomogao ni „izaslanik“, koga su vratili s porukom da nismo dobrodošli.

Manastir Klisura, pogled na manastirsku crkvu i zvonaru

Čini mi se da ni u slučaju Manastira Klisure nisam bio bolje sreće. Došao sam u pristojno vreme za posete, vrlo pristojno obučen, a kapija je bila otvorena. Ušao sam u sređeno, cvetno dvorište. Prvi utisak bio je izuzetno prijatan. I baš kad sam se prepuštao pogledu na lepe, manastirske konake i sâm manastir, opkolio me je čopor pasa. Nisam dotle video ni manje pse niti više oštrih, iskeženih zuba. Proteklo je dosta vremena, pre no što sam, iz dubine neke od soba konaka, čuo sanjiv glas: „Neće oni!“. Na pitanje: „Majko, smem li da fotografišem?“, isti glas je kratko objasnio da spolja mogu, a u samom manastiru „nikako“. Ne baš ohrabren odgovorom i uputstvima, lagano, vrlo lagano išao sam ka novom, lepom mostiću, koji preko potoka vodi manastiru.

Manastir Klisura, pogled na istočni zid

Kraj manastira Klisure

Manastirska crkva i zvonara nalaze se na vrlo malom platou, u podnožju Brusničkog krša. Izgrađena je u XIII veku, po uzorima Raške škole. Posvećena je svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu.

Položaj manastira odgovara vremenu u kome je podignut. Tu se sklonio da bi se sačuvao od vojski, koje su prolazile klisurom reke Moravice. Pokazalo se da nije moguće, pa kad god bi neka vojska prošla dolinom reke, navratila bi do manastira (onako, usput) i pljačkala i palila ono što zatekne.

Manastir Klisura, ulaz u crkvu

Proporcije manastira deluje skladno. Istaknuti ispusti ispod krova, polukružno izvedeni pri vrhu, čine jednostavnu fasadu izuzetno privlačnom. To je posebno uočljivo pri jutarnjem i popodnevnom svetlu, kada senke, inače ravnom zidu, daju treću dimenziju.

Manastir Klisura, južni zid popodne

Pri nekoj od rekonstrukcija manastira, verovatno iz praktičnih razloga, prostor pred ulazom ograđen je masivnim, drvenim gredama i daskama i nadkriven. Nisam to često viđao, ali skoro da se potpuno uklapa u celinu.

Manastir Klisura, ulaz u crkvu

Običaj je da se u portama crkava i manastira sahrane sveštena lica i značajniji darodavci. Uvek obiđem ta mesta, a posebno su mi zanimljiviji stariji spomenici. Fotografije i natpisi na njima upotpunjuju priču i povezuju proteklo vreme sa sadašnjim. Slično je i u porti manastira Klisure. U porti se nalazi desetak starijih i novijih grobova.

Manastir Klisura, neki novi grobovi u manastirskoj porti

Nažalost, nekadašnji spomenici su iz nekog razloga uklonjeni (video sam ih sa strane, na gomili), pa je vremensko trajanje, ispisano na starim spomenicima, prekinuto. Ali ne samo to. U prošlim, najčešće turobnim vremenima, sveštenici svoju „misiju“ nisu smeštali isključivo u duhovne oblasti. Često su ih, pre svega njihov karakter i stečeni ugled, vodili rodoljublju i aktivnom otporu prema okupatorima. O tome govori, između ostalih, spomenik svešteniku Aleksi R. Vukotiću, u porti Crkve svete Trojice u Bjeluši. Očekivao sam da ovde, u manastiru Klisuri, nađem deo priče o popu Veljku Tankosiću. Ili priče nema, ili je nisam pronašao.

Manastirski ambijent upotpunjen je jednostavnom, ali lepom, zvonarom. Podignuta je naspram vrata manastirske crkve.

Manastir Klisura, pogled na zvonaru

Poseban doživljaj je videti izbliza „Plavog anđela na grobu Hrista“, pa fresku „Plavi anđeo“ u crkvi svetog Arhangela u Dragutinovu (deo Novog Miloševa, kod Novog Bečeja), ili ikone Đure Jakšića u crkvi u Srpskoj Crnji. Doživljaj je potpuno uporediv s bliskim pogledom na „Poljubac“ Gustava Klimta u Belvedereu, kome se divi pola sveta.

I ovom prilikom želeo sam da uđem u manastir i izbliza vidim ikonostas, ikone i freske. Nažalost, manastir je bio zaključan.

Manastir Klisura, istočna i južna fasada

Nakon još jednog pogleda na manastir, čija je fasada tada prihvatila crvenkastu boju niskog sunca, vraćam se u realnost. Posle mostića, potrebno je da prođem putem kraj manastirskih konaka i pomenutog čopora. Situacija je potpuno ista. Režanje uz onaj pospani, udaljeni glas: „Neće oni!“. Sada manastirske konake vidim iz drugog ugla. Veliki su, novi su, ili su nedavno obnovljeni. Nadam se da se neće širiti i da Manastir Klisura, sa zvonarom i manastirskim konacima, neće postati: „Manastirski konaci Klisura s crkvom i zvonarom“.

Vratiću se ponovo

Siguran sam da ću iskoristiti prvu priliku da ponovo dođem u manastir Klisuru. Rado bih da u samoj crkvi, negde oko podneva, uhvatim zrake svetla, koji prolaze kroz uske prozore na južnom zidu. Sećam se tog svetla. Video sam ga prvi put u Visokim Dečanima.

Manastir Klisura, južni zid popodne

Ako prolazite ovim krajevima, ka Ivanjici ili Arilju, usporite na 11-12. kilometru od Arilja, pa skrenite ka manastiru Klisuri. Put je dobar, a manastir nije daleko. Kad se odbranite od manastirksih kučića i dokopate mostića, uživaćete. U bilo koje doba dana da dođete, postojaće neki deo manastira, koji je baš na tom svetlu najlepši.

Posetite manastir Klisuru, lepo je videti ga!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Arilje, koja mi je omogućila da posetim Manastir Klisuru.

NARUČITE