Visočka Banja, Arilje
Visočka Banja nalazi se u klisuri Velikog Rzava. Nekada su se tu spuštali i kampovali ribolovci. Danas je ribolov zabranjen, a ljudi i dalje dolaze.
Kanjonom Velikog Rzava, do banjskog bazena
Visočku Banju posetio sam u avgustu 2013.
Nalazi se ispod sela Visoka, u delu gornjeg toka Velikog Rzava. U Visočku Banju retko se dolazi. Sklonjena je od svih puteva. Još uvek opstaje čista, nedirnuta i nepoznata. Na internetu i u turističkim vodičima, Visočka Banja predstavljena je s malo fotografija i par istih tekstova - po principu „copy-paste“. Nedovoljno da bi neko krenuo na put. Pokazaće se, međutim, da je Visočka Banja jedno od mesta u Srbiji, do koga bi svakako trebalo doći.
Put za Visočku Banju
Visočka Banja nalazi se na 33km od Arilja, na putu za Visoku. Prolazi se kroz Radobuđu i Grivsku, pa se pored Radoševa nastavlja za Visoku. Skretanje za Visočku Banju je na 30. kilometru od Arilja, a 2km pre Visoke. Od skretanja do Banje ostaje još 4km prohodnog puta, koji je urađen 2010. i koji se spušta do Velikog Rzava. Visinska razlika je 220m, što svakako ne predstavlja problem po suvom vremenu. Zimi je udobnije spustiti se peške.
Na ulazu u Visočku Banju
Na ulazu u Visočku Banju ne postoji onaj čuveni saobraćajni znak, kojim se obeležava početak naseljenog mesta, a po kome je maštoviti dizajner iscrtao siluete solitera. Znak i nije potreban, jer se put završava na parkingu, na malom platou, kraj Velikog Rzava. Već po dolasku sasvim je jasno da Visočka Banja i nije mesto, već geografska odrednica - Visočka banja. Osim nekoliko vikendica i kafane kraj reke, nema drugih, vidljivih građevinskih poduhvata.
Visočka Banja, klisura Vintgar i Ernest Hemingvej
Ponekad se, naizgled potpuno nespojiva mesta i ljudi, povežu u nadrealnu priču. Kao u Kusturičinom filmu „Arizona Dream“. Mesta se izmeste, tamo gde inače nisu, a neke ljude sretnemo tamo gde ih nikako ne možemo zamisliti. Nije reč o fantastici, niti o priviđenju, jer deluje prilično stvarno, a i dogodi se ponekad.
Kanjon Velikog Rzava
Moju, sasvim ličnu i neobičnu priču, počeću tačno na 740km od Visočke Banje, u klisuri Vintgar.
Klisura Vintgar, nalazi se na 4km severozapadno od Bleda. Dugačka je 1,6km i probila ju je reka Radovna. Više od sto godina Vintgar je jedna od važnih turističkih destinacija Bleda. Između ostalog, retko se dogodi da ekskurzija, koja poseti Gorenjsku i Bled, ne ode i u Vintgar. Dokaz je i par crno-belih, toniranih razglednica, koje je neko nekome poslao s ekskurzije pre pedesetak godina.
Kad god odem na Bled, ili u Radovljicu, posetim i Vingard. Zato mogu na osnovu ličnog iskustva, ne prepričavajući nečije doživljaje i utiske, da kažem da su klisure Velikog Rzava u Visočkoj Banji i Vintgar u Gorenjskoj morfološki izuzetno slične. Slične su dužina, širina korita reke, visina litica kojima su okružene.
U Vintgaru su prilično davno po stenama okačene staze, a preko reke podignuti su mostići, pa je celom dužinom prohodan. U Visočkoj Banji, postoje sličan mostić i staza. Tuda se, pored usputnih izvora tople, mineralne vode, stiže do improvizovanog bazena - banje.
Da izbegnem bukvalno „copy-paste“, ukratko ću prepričati nekoliko tekstova o poreklu izvora, koji se sreću u ovom delu Velikog Rzava. Reljef, kojim protiče reka krečnjačkog je sastava. Sa okolnih, izdignutih platoa, voda u Rzav dotiče bujičastim potocima ili, zahvaljujući propustljivom krečnjaku, brojnim podzemnim kanalima. Postojeći kanali završavaju se u liticama pored reke. Često i na dnu korita, što je vidljivo po mehurićima vazduha na površini vode. Prolazeći dubljim slojevima, voda se zagreva i skuplja rastvorljive minerale.
Kanjon Velikog Rzava, jedan od izvora
Iz iskustva znamo da banje nastaju na mestima, na kojima se naiđe na toplu vodu, s karakterističnim ukusom i mirisom. Ponegde se urade analize, nabroje se blagodeti banjskih izvora, izgrade se objekti i urede banjski parkovi. To je uobičajena praksa, koju je uveo još knjaz Miloš, donošenjem prvog, srpskog zakona o banjama.
Visočka Banja je na pola puta. Da bi se stiglo do kraja kanjona Velikog Rzava potrebno je postaviti još dosta staza i mostića. Sigurno je lepo videti ceo tok. Ne znam da li je Visočka Banja i zvanično svrstana u spisak srpskih banja. Međutim, nezavisno od te činjenice, priča o lekovitim svojstvima Banje prešla je granice ariljskih i zlatiborskih sela. Izuzimajući zimski period, posetilaca ima cele godine.
Kanjon Velikog Rzava, banjski bazen
U Visočku Banju doveo me je prijatelj, gospodin Đorđe Lečić. Đorđa sam prvi put sreo tih dana u Arilju. Već pri prvom susretu lik, stas i odeća koju je imao na sebi, bili su mi potpuno poznati. Sve to skupa video sam mnogo puta na fotografiji Ernesta Hemingveja, koju je 1957. uslikao Jusuf Karš (Yousuf Karsh). Nije reinkarnacija, naravno slučajnost, pa bi priča mogla na tome da se završi. Međutim, nastavila se tridesetak kilometara uz Veliki Rzav, ovde u Visočkoj Banji. Godinama unazad, dok još nije bilo puta i dok se Visočka Banja, možda, nije tako ni zvala, Đorđe je s prijateljima dolazio baš na ovo mesto. Podizali su šatore i ostajali tu po nekoliko dana. Preko dana su pecali, a noć su provodili uz logorsku vatru. Slušajući Đorđa setio sam se pojedinih priča o Niku, koje je mnogo davno E. Hemingvej objavio u zbirci „U naše vreme - Priče o Niku“. Slučajnost, naravno.
Kanjonom do bazena
U Visočkoj Banji nema banjskih kupatila. Postoji jedan bazen s izvorima tople, mineralne vode na približno 400m od platoa s parkingom. Put do bazena počinje mostićem, pa se nastavlja stazom pored korita reke, a delom preko urađenih, drvenih prolaza. I to mi je delovalo poznato, pomenuo sam Vintgard. Rzav je čist, providan do dna, pretežno zelen. Plav je na retkim mestima sa kojih se vidi nebo.
Mostić preko reke, na putu za banjski bazen
Na kraju staze je banja. Reč je o malom, otvorenom i betoniranom bazenu. Prilično iznenađen, u bazenu i oko njega, zatekao sam desetak posetilaca. Ponovo slučajnost. Među njima bio je i jedan moj poznanik. Dolazi svakog leta, iz mesta koje je udaljeno približno 300km, i tu provede i do mesec dana.
Moj prijatelj Đorđe Lečić uživa u banjskim blagodetima
Vraćajući se, potvrdila se priča o davnim kampovanjima Đorđa Lekčća i njegovih prijatelja. Na maloj uzvišici iznad reke, još uvek vidljivi su kanali, koje su kopali oko šatora. Ostatke logorskih vatri sprali su kiša i sneg.
U krčmi „Rzav - kod Jara“ i na obali za meraklije
U Visočkoj Banji postoji nekoliko vikendica i jedna kafana, ili krčma: „Rzav - kod Jara“. Vlasnik krčme je Vukosav Milojević iz Visoke. Član je družine s pomenutih kampovanja. Za prijatelje je još i Jaro, ili Šurda.
Dugogodišnji prijatelji: Vukosav Milojević - Jaro i Đorđe Lečić
Krčmu je izgradio 2011. godine, u etno stilu. Deluje toplo, čisto i potpuno se uklapa u okolinu. Nalazi se desetak metara od reke, oko objekta je trem sa uobičajenim kafanskim stolovima. Za toplije letnje dane i meraklije predviđen je poseban deo: sto sa stolicama u samoj reci. Nakon domaćinskog posluženja, krenuli smo uzbrdo, prema selu Visoka.
Krčma „Rzav - kod Jara“ s mestom za meraklije
Zašto posetiti Visočku Banju
Na polasku u Visočku Banju zamislio sam potpuno drugačije mesto: nekoliko kuća i pansiona, prodavnicu i banjsko kupatilo. Ispostavilo se da ništa od toga nije tačno. Visočka Banja pre svega je jedinstvena prirodna lokacija. Ovde se dolazi zbog čiste reke i neobičnih izvora tople, mineralne vode. Dobro je da se dođe po sunčanom danu, kada slikovitost i divljina kanjona Velikog Rzava dolaze do punog izražaja.
Uređena staza kroz kanjon Velikog Rzava
Ja ću sigurno da se vratim. Verujem da ću, s pravim društvom, biti među retkim posetiocima, koji su stigli do kraja kanjona. Nadam se da će se jednog dana postojeća staza produžiti do početka kanjona.
Posetite Visočku Banju. Krčma radi od maja do kasne jeseni. Dobrodošli ste!
Zahvaljujem se:
- Opštini Arilje, koja je organizovala posetu Visočkoj Banji;
- prijatelju Đorđu Lečiću, koji me je doveo u Visočku Banju, i upoznao sa svojim prijateljima i
- Vukosavu Milojeviću, vlasniku krčme "Rzav kod Jara", na gostoprimstvu, domaćoj rakiji i kafi, s pogledom na Veliki Rzav.
