Arilje - ariljski malinjaci i berba malina

Ariljski malinjaci najlepši su na niskom, jutarnjem suncu, kada se senkama izdvoje od okoline, a ariljske maline najslađe su trećeg dana.

Berba malina u Radoševu

Prvi put Arilje i ariljska sela posetio sam u avgustu 2013. Lepo vreme, sela i predeli, kakve do tada nisam viđao, učinili su da putovanje bude prijatno i pamtljivo. S obzirom da je berba malina već bila završena, ariljski malinjaci ostali su mi skroz po strani. Upravo zato, Arilje sam ponovo posetio početkom jula 2014. godine - u vreme malina.

Berba malina kraj puta Bjeluša - Brekovo, Arilje

Dolazak na teritoriju Arilja, posebno iz pravca Požege, lako se prepoznaje po malinjacima. Malinjaka ima svuda. U samom centru Arilja i u svakom selu, kraj puta prema Visokoj i Sirogojnu, kraj Rzava i Moravice, prema Ivanjici.

Boravak u Radoševu

Boravak i obilazak ariljskih malinjaka započeo sam iz Radoševa, ili tačnije, nekoliko kilometara od centra sela, kraj Rzava, a naspram Sokolice. Pokazalo se da je izbor bio dobar. Sa terase vile, u kojoj sam odseo, pruža se širok pogled na obližnje malinjake u zaravni i nekoliko seoskih kuća iznad Rzava.

Malinjaci u Radoševu

Već prvog dana spustio sam se do male, sasvim prirodne plaže na Rzavu. I pored činjenice da je nedavno padala jaka kiša, Rzav je i dalje bio zelen, čist i proziran. Mada nisam ulazio u vodu, sasvim sam siguran da po letnjoj vrućini plivanje u svežoj vodi Rzava izuzetno prija.

Radoševo, plaža na Rzavu

Noć u ariljskim selima, pa i u Radoševu, počinje kada se i poslednja paleta predatih malina izmeri i smesti u komoru hladnjače. Tada ariljski malinari svrate nakratko u obližnju kafanu, naprave planove za sutrašnju berbu, pa se razilaze. Još izvesno vreme moguće je pratiti svetla traktora, kombija i drugih vozila, dok se po letnjem mraku kreću svojim kućama i malinjacima, putevima i sokacima, koje samo oni mogu pronaći. Kad noć odmakne, da nema rojeva svitaca, prilično glasnih, noćnih ptica i šuma Rzava, zavladali bi potpuni mrak i tišina.

Radoševo, seoski put ka Rzavu

Ariljski malinjaci

Fotografije malinjaka najlepše su pri niskom svetlu: ujutru, ili pred zalazak sunca. Tada se izdvajaju iz okolnog zelenila i prethodno neprepoznatljivi, svrstavaju se u uređene vrste tamno-zelenih tekstura. Ponekad su to hektari plantaža, koji zauzimaju celu dolinu reke. Mnogo češće sreću se manje parcele. Malinjaci su u dvorištima kraj kuća, ima ih na svakom brdu i gotovo je nemoguće videti deo prostora bez malina. Oblici parcela s malinjacima najčešće su nepravilni. Prate konfiguraciju terena, uklapaju se u međe poseda, pa čine trouglove, ili neke nedefinisane matematičke figure, retko pravilne pravougaonike. Upravo zato, gledano iz daljine i sa visine, ariljski malinjaci fotografijama daju dinamičnost, razbijajući monotonost okoline. Neke od tih čudesnih prizora zatekao sam u Bjeluši, iznad Pajevića, zaseoka do koga se, inače, retko dolazi.

Bjeluša, malinjaci u Pajovićima

Jedna od tačaka, iz koje se pruža širok pogled na ariljske malinjake, je uzan plato kraj crkve na Gradini. Crkva se nalazi na izdvojenoj, strmoj steni, na visini od oko 660m. Do Gradine se dolazi putem Arilje - Ivanjica. Skretanje za Gradinu je na osmom kilometru od Arilja. Nakon 2,5 kilometra vožnje poljskim putem stiže se u podnožje Gradine, koje se nalazi na 550m. Odatle prema vrhu ide se uskom stazom, kojom se pređe poslednjih 500m puta i savlada visina od 100m do vrha i crkve. Prosečan nagib je 12 stepeni, pa ako nije kišovito i klizavo, laganim hodom do vrha se stiže za 15-20 minuta.

Crkva svetog Ilije na Gradini, Arilje

Gledano odatle, a 300m niže, kraj puta Arilje - Ivanjica, u području sela Trešnjevice i Stupčevića, malinjaci su se raširili celim poljem: od Moravice do puta, pa ka brdu.

Malinjaci pored puta Arilje - Ivanjica

Malo bliže, u podnožju ispod crkve, cela padina je takođe pod malinjacima. Lep pogled jedino kvari visoki, crveno-beli repetitor mobilne telefonije. Nikako se ne uklapa u okolinu, a nije ni od koristi - nemam signal.

Malinjaci ispod Gradine

Priča o malinjacima širi se dalje ka Mirosaljcima, pa od Mirosaljaca dalje u brda. Nakon skretanja s puta Arilje - Ivanjica, ako se pođe lokalnim i poljskim putevima, nakon 8km i visinske razlike od 300m stiže se do malinjaka Vladana Stankovića. Nekoliko hektara maline sorte miker ponovo dozreva. Prošla su tri dana od prethodne berbe, pa se berba nastavlja i po kišovitom danu, između dva pljuska.

Mirosaljci, malinjaci porodice Stanković

Treći dan

Fraza: „treći dan“ u ariljskom kraju ima sasvim određeno značenje. Od sredine juna, pa do sredine jula, koliko traje berba malina, a u normalnim vremenskim uslovima, u malinjak se ulazi svakog trećeg dana. Toliko traje period dozrevanja malina u odnosu na prethodnu berbu. Tokom poseta malinjacima, vrlo brzo naučio sam da prepoznam „treći dan“ - sasvim je dovoljno zrelih plodova za novu berbu.

U malinjaku trećeg dana

Tog trećeg dana iznova se polazi s početka malinjaka, a do večeri trebalo bi stići do kraja poslednje vrste. Nekada davno i sam sam brao maline. Priznajem da nisam bio baš presrećan dok sam satima pokušavao da napunim gajbicu i nisam brojao koliko je malina stane u 2,5kg.

Ovako izgleda gajbica puna zrelih, slatkih malina

Tako sam i pre puta u Arilje znao da berba malina nije lak posao. Zaključio sam da neću biti baš dobrodošao kad nepoznat i nepozvan, uđem u nečiji malinjak. Razmišljajući tako, zaključio sam: „Samo im ja još nedostajem!“. Međutim, ispostavilo se da su činjenice sasvim drugačije i dešavalo se nešto sasvim suprotno. Bez obzira na težak posao, letnje sunce, ili kišu, nisam zatekao nervozne ljude. Bili su uvek spremni za priču, teško je bilo odbiti kafu, rado su mi pomogli da napravim fotografije - za uspomenu i ovu priču.

Nikola Brajković u svom malinjaku u Radoševu

Na manjim parcelama maline najčešće beru članovi porodice svih uzrasta. Ponekad im se pridruže rođaci i prijatelji. Usput, u velikom broju ariljskih malinjaka sreo sam više studenata nego li u beogradskim fensi kafićima. Na većim plantažama srećem berače, pristigle iz drugih krajeva. Dešava se da isti ljudi dolaze u iste zasade i više od deset godina.

Berba na plantažama u Mirosaljcima

Kako kupiti maline u Arilju

Tokom boravka u ariljskom kraju posetio sam veliki broj malinjaka i u svakom sam probao najlepše maline. Pred polazak iz Arilja otišao sam na gradsku pijacu, s namerom da kupim malo čuvenih, ariljskih malina. Dogodilo se nešto, što sam mogao da predvidim: na ariljskoj pijaci maline se ne prodaju. Ima bresaka, južnog voća, povrća, ali malina nema. Sasvim logično! Nemoguće je da neko iz Arilja nema svoj malinjak, ili bar nekoliko žbunova.

Ariljske maline

Ne odustajući od namere da kupim maline, pošao sam uzbrdo, prema Pogledu. Ušao sam u prvi malinjak, u kome je berba bila u toku. Domaćini, Milica i Gradimir Bogićević, umesto već obranih malina, moju kutiju napunili su posebno biranim malinama - da ostanu čitave i sveže usput. I pored najiskrenije želje da platim, novac nisu prihvatili. Da sam poneo bar malo kafe

Pogled, u malinjaku porodice Milice i Gradimira Bogićevića

I tako, s kilogramom-dva ariljskih malina pošao sam iz Arilja. U momentu, kada kraj puta malinjaka više nije bilo, znao sam da sam napustio teritoriju ariljske opštine.

Pogled, u malinjaku porodice Milice i Gradimira Bogićevića

Posetite Arilje i ariljske malinjake u vreme berbe. Ariljske maline najslađe su trećeg dana. Dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Opštini Arilje, koja mi je omogućila da obiđem ariljske malinjake;
• Ljiljani i Momčilu Dimitrijević, koji su me raznim seoskim putevima odveli do najskrivenijih malinjaka;
• Brajkovićima i Nikolićima iz Radoševa, Stankovićima iz Mirosaljaca, a i ostalim porodicama, čije sam maline bez pitanja probao;
• Milici i Gradimiru Bogićević iz Pogleda, na pažljivo biranim i poklonjenim malinama;
• porodici Grbović na gostoprimstvu, s pogledom na jutarnje, radoševske malinjake i
• porodici Lekić na gostoprimstvu, s pogledom na Rzav i Vrane.