Beli Potok, Knjaževac

Priča o Belom Potoku najtačnije se može ispričati foto-turom kroz selo. Ulazak u selo obeležen je znakom sa soliterima. Ne brinite, solitera nema.

Seosko dvorište sa zavetnim krstom u bašti

Beli Potok sam posetio u avgustu 2011. godine.

Beli Potok se nalazi na oko 20km od Knjaževca, na regionalnom putu broj 246, od Knjaževca za Svrljig. Put za Beli Potok prolazi pored Glogovca, Podvisa (nekadašnjeg rudnika lignita) i Vasilja. Na samom putu za Beli Potok, a od drugog odvajanja za Vasilj, zbog konfiguracije terena, nema naselja. Prolazi podnožjem Vrlejice (931 mnv), brdovitim predelom, između padina Tupana (560 mnv) na severu i Kulišta (556 mnv), pa zatim obodom Konjske padine (547 mnv). Nedaleko od Belog Potoka su skretanje za Svrljišku Toplu i Varnički vrh (722 mnv). Beli Potok nalazi se u manjoj dolini (oko 600 mnv), između okolnih visova, pa je selo grupisano i prateći teren, čini gotovo pravilan krug. Celo selo može se lepo videti sa ulaza u selo, iz smera od Knjaževca. Po poslednjem popisu stanovništva iz 2011. godine, Beli Potok ima 243 stanovnika i 148 domaćinstava.

Usputni susreti i priča o selu

Priču o selu čuli smo od dvojice meštana. Igrom slučaja, zovu se isto: Ljubiša Đorđević. Prvi Ljubiša Đorđević je malo stariji. Mlađeg Ljubišu Đorđevića meštani prepoznaju po nadimku: Dragoman, a i po funkciji: bivši predsednik mesne zajednice. Njihove priče o selu Beli Potok su identične. Slične su, uostalom, pričama o drugim selima ovog kraja. I uvek započinju istim temama: trenutno stanje u selu, sadašnji životu u selu i sećanja iz prošlosti sela. Ukratko ću ih preneti.

Beli Potok, stariji i mlađi Ljubiša Đorđević

Sredinom XX veka u selu je bilo oko 400 domova, a u svakom po 7-8 članova domaćinstva. Znači, skoro 3000 stanovnika. Da je procena tačna, potvrđuje podatak da je u nižerazrednoj osnovnoj školi bilo oko 400 đaka, koje je učilo dvanaestoro učitelja. Pored dece iz Belog Potoka, u školu su dolazili i đaci iz Skrobnice, Božinovca, Svrljiške Tople i okolnih zaseoka, pešačeći dnevno 6-12km. Previše za malu decu, posebno zimi! Ali, tako se živelo. Poslednji učitelj, Toma Janaćković, zaključao je školu, na duže vreme, pre skoro trideset godina. Još tada, osim škole, radile su ambulanta i pošta, u selu je bilo struje i izgrađen je seoski vodovod. Živelo se od stočarstva i poljoprivrede, gajila se oblačinska višnja i šljiva „stenlejka“. U selu je trenutno oko 100, pretežno starih domaćinstava, sa prilično pesimističkim pogledima na budućnost.

Slikovito selo Beli Potok i moguća „foto-tura“

Za razliku od meštana, kada se prvi put nađem u nekom selu, moji utisci su sasvim drugačiji. Uočavam nešto drugo, najčešće lepše stvari. Pažnju mi privlače panorama sela, seoski sokaci na letnjem suncu, obična seoska česma, mala seoska bašta, pa: detalji stare ograde, kuće narodnih graditelja i lepa, travnata dvorišta. Ponekad je to obična klupa ispred dvorišta, ili prozor s rešetkama od kovanog gvožđa i obavezna saksija s muškatlama u prozoru. U Belom Potoku mnogo je takvih detalja, previše da bi ih pogledao i fotografisao, tokom 2-3 sata boravka u selu. Po ugledu na poznate turističke rute Rima, Venecije, Pariza i sličnih gradova, probaću da budućim posetiocima Belog Potoka predložim foto-turu kroz Beli Potok.

Na ulazu u selo Beli Potok, Knjaževac

Krećem od jugozapadnog ulaza u selo, iz pravca Svrljiga. Ulazak u selo prepoznaje se po novom saobraćajnom znaku, preduslovu za ulazak u EU: nekoliko silueta solitera. Ne znam zašto je kreativni autor rešenja odabrao baš solitere – nema ih previše ni u najvećem broju mesta Evrope, a pogotovu ih nema u Belom Potoku. Dakle, tura počinje od solitera. Odmah s desne strane puta je široka poljana, s plastom sena, velikim orahom i nekoliko lepih, belo okrečenih kuća.

Put se postepeno spušta u selo, pa s desne strane nailazi se na kuću u čijoj se bašti, pored velikih šimšira, nalazi stari, seoski zavetni, krst. Malo čudno mesto za seoski krst. Obično je u crkvenoj porti, ili na prilazu selu. Ali, ovaj je, očigledno, bar stotinak godina na ovom mestu.

Beli Potok, seoska kuća na ćošku

Pažnju privlači i seoska kuća do puta. Tu su natkrivene mala i velika kapija, pa fasada bele kuće, samo s jednim prozorom na sredini fasade, okrenutim prema seoskom sokaku. Dalje niz put, nižu se stare staje i ambari, napravljeni od naboja, koji je izdržao veliki broj planinskih zima. S obe strane puta su prilično stare kuće.

Beli Potok, neobična kapija i kuća na ćošku

Pažnju privlači i seoska kuća do puta. Tu su natkrivene mala i velika kapija, pa fasada bele kuće, samo s jednim prozorom na sredini fasade, okrenutim prema seoskom sokaku. Dalje niz put, nižu se stare staje i ambari, napravljeni od naboja, koji je izdržao veliki broj planinskih zima. S obe strane puta su prilično stare kuće. U nekima se živi, neke su napuštene. Zajedničke su im bašte. Slične su: šimšir, jabuka „petrovka“, klupa ispod jabuke, obavezno nekoliko čokota vinove loze.

Beli Potok, travnato dvorište s belim kućama

Nailazi se na posebno lepo travnato dvorište, s nizom do nekoliko starih kuća u njemu. Malo dalje je spomenik mladom, inženjerijskom pitomcu vojske Jugoslavije, koji je poginuo u maju 1941. godine, prvih dana II svetskog rata. Spomenik je podigla porodica, uz dozvolu lokalne organizacije Saveza boraca.

Beli Potok, račvanje seoskih sokaka

Spuštajući se dalje, ka centru sela, mora se usporiti. S obe strane puta su motivi, koje ne treba propustiti: kapije, kuće, dvorišta, cvetne bašte. Posebno su slikovite seoske raskrsnice. Najčešće se jedan put deli na dva, račvajući se oko seoskog dvorišta. S obzirom da nešto slično nisam video, moguće je da je izraz „račvanje ulica“ nastao baš u Belom Potoku!

Beli Potok, kuća od naboja u funkciji oglasne table

Na nekim kućama u Belom Potoku ispisuje se hronika sela, koja potvrđuje i dopunjava priču naših domaćina: starijeg i mlađeg Ljubiše Đorđevića. U ovom slučaju reč je o kući, koja je nekada bila jedan od seoskih dućana – bakalnica. Vidi se po karakterističnim vratima i prozoru, koji je istovremeno bio i izlog. U tim prodavnicama bombone su prodavane „na merenje“, bilo je „minas“ i „santos“ kafe u zrnu i čuvenog surogata kafe - „Divke“. Bile su poznate po imenu vlasnika. Nije bilo kalkulatora i fiskalnih kasa, pa su prodavci znali da množe i sabiraju – što napamet, što pišući mastiljavom olovkom po pak-papiru. Zahvaljujući „kolonijalnoj“ robi (Sećate li se Davičove „Hane“?), ili nečem drugom, uvek su isto i prijatno mirisale. Definitivno, sve su bile slične. Prodavnica je davno zatvorena, a vrata izlepljena umrlicama nekadašnjih mušterija.

Beli Potok, centar sela

Fota-tura može se završiti u centru sela. Tu su škola, ambulanta, dom kulture, mesna zajednica i obavezna, ozidana trafo-stanica, iz pedesetih godina XX veka.

Priču o centru Belog Potoka dopunila jedna od mojih prijateljca sa FB. Zanimljiva je, detaljna i emotivna: "Prva oronula zgrada na ovoj slici, služila je kao đačka kuhinja, sa pokojnom baba Marom, koja nam je pripremala kvalitetnu užinu. Sećam se njenog sutlijaša, krofni, mekica... Sledeća zgrada je Zadružni dom, u kome je bilo smešteno više seoskih službi i prodavnica na dva sprata, a u prizemlju je radila vunovlačara, vlasnika Tomića".

Beli Potok, kuća s tri svoda i ambar

Kako i zašto doći u selo Beli Potok

U Beli Potok se od Knjaževca stiže putem za Svrljig. Može se stići automobilom, ili biciklom. Usput ima uspona, pa je potrebno malo snage, ali biciklom je lepše. Bez obzira kako se dolazi, najbolje je od proleća, pa do jeseni. Mada, voleo bih da Beli Potok posetim i tokom neke od snežnih zima.

Postoji više razloga, zbog kojih preporučujem posetu selu Beli Potok. Jedan od razloga su slikoviti predeli, na putu od Knjaževca do Belog Potoka. U Belom Potoku mogu se provesti dva dana, a da ne bude dosadno. Lepo je pogledati okolinu sela. Samo selo izuzetno je zanimljivo za ljubitelje fotografije. Ima dovoljno motiva za naporan rad – od jutra, pa do večeri. Uveče će prijati druženje s meštanima. Zato, posetite jedno od najudaljenijih sela knjaževačke opštine. Najave i rezervacije smeštaja nisu potrebne.

 

U Belom Potoku žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Belom Potoku;
• gospodinu Saši Todoroviću, na uzbudljivoj ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Beli Potok, prijatnom druženju i strpljenju;
• gospodinu Božidaru Mitroviću, na priči i podacima o Belom Potoku i
• meštanima: Ljubiši Đorđeviću, Ljubiši Đorđeviću-Dragomanu i Jovanović Najdenu na priči o selu i meštanima Belog Potoka.