Gabrovnica, Knjaževac

Gabrovnica je malo selo u knjaževačkom Budžaku, koje je sredinom XX veka interesovalo sve svetske sile. Iako tajni više nema, priča o uranijumu nije dovršena.

Rudnik uranijuma Gabrovnica

Gabrovnicu sam posetio u septembru 2012. godine, putujući knjaževačkim krajem. Selo pripada knjaževačkoj oblasti Budžak i okrenuto je ka području Stare planine. Gabrovnica se nalazi 2km istočno od magistralnog puta Zaječar - Knjaževac - Pirot, a od Knjaževac je udaljena 27km. Selo se prostire dolinom Gabrovničke, ili Tatrasničke reke, desne pritoke Trgoviškog Timoka.

Jedan od prvih nagoveštaja Gabrovnice je pastelna panorama okolnih brda, s Crkvom presvete Bogorodice u prvom planu. (Priča o crkvi)

Gabrovnica, Crkva presvete Bogorodice kraj Gabrovničke reke

Gabrovnica je selo razbijenog tipa i ovih godina, od 15 zaseoka, u 9 zaseoka još uvek ima stanovnika: Selo, koje obuhvata Trap i Padalište, Gladnica, Bara, Kusi Rt, Glumačći Rt, Mala Reka, Tupančica i Čuka, ili Ždrelo*.

Gabrovnica

Početkom XX veka, 1910. godine, planinsko selo Gabrovnica, sa 15 tadašnjih zaseoka, imalo je više od 1000 stanovnika. Po popisu iz 1948. u selu su živela 792 stanovnika. Konačno, ovih godina u selu živi manje od 10 stanovnika.

Nedovršena priča o uranijumu

Krajem XIX i početkom XX veka došlo se do baznih otkrića u oblasti radiaktivnosti i radioaktivnih materijala. Nažalost, prva praktična primena bila je u obliku atomskih bombi, bačenih na daleki Japan (kasnije, malo viška svog osiromašenog uranijuma, naši tradicionalni prijatelji posejali su 1999. po Srbiji).

U kontekstu političkih dešavanja, pedesetih godina XX veka osnovan je Institut u Vinči, a u tadašnjoj Jugoslaviji (Slovenija, Makedonija i Srbija) vršena su istraživanja, sa ciljem da se otkrije ruda uranijuma. Konačno, uranijum je otkriven na području Stare planine (Tatrasnica, Aldina Reka i Gabrovnica). Tako su u malom, do tada relativno nepoznatom i zabačenom selu Gabrovnici, 1963. godine otvoreni pogoni za preradu rude uranijuma. Sasvim logično, Gabrovnica je proglašena zabranjenom zonom.

Postrojenja za preradu uranijuma u Gabrovnici

U rudniku pretežno su radili ljudi iz okolnih sela i odabrani inženjerski tim, a većina zaposlenih nije znala šta stvarno kopaju i prerađuju. Priča je, međutim, ostala nedovršena. Kako je projekat počeo, tako se i završio. Po rečima svedoka, rad rudnika i potrojenja prekinut je 1965. godine, usred jedne smene, a rudnik do danas nije zvanično zatvoren.

Nakon pedesetak godina, tajna više nije morala da bude tajna, ispričano je više priča o uranijumu u Gabrovnici, ali ni jedna nije stigla do kraja.

Ulaz u postrojenja - mostić preko Gabrovničke reke

Ovih dana deluje malo neobično da do tako važnog postrojenja vodi drveni mostić. U međuvremenu, deo kapije sa stilizovanim simbolom za radioaktivnost, završio je na nekom od otpada. Inače, do rudnika se dolazilo običnim, seoskim putem

Put za Tatrasnicu i skretanje za rudnik

Jedna druga priča nije aktuelna tema tiražnih, bulevarskih medija, pa nije daleko odmakla od centra Gabrovnice. Na početku sela, nedaleko od ulaza u uranijumska postrojenja, 4. jula 1989. godine otkriven je spomenik žrtvama Drugog svetskog rata, iz Gabrovnice, Tatrasnice i Aldine Reke. Na spomen-ploči, koju su postavili "Zahvalni građani Gabrovnice" napisano je: "Pali u borbi za socijalističku Jugoslaviju 1941-1945 (navedena su 8 imena). Žrtve fašističkog terora - streljani od bugarskih zlikovaca 1943 godine (31 ime)". Na spomen-ploči, koju je dodao SUBNOR Knjaževca, napisano je: "Izginuli borci Tatrašnice i Aldine Reke u NOR-u 1941-1945 g. (11 imena). Žrtve bugarskog terora iz Aldine Reke i Tatrašnice 1943 g. (41 ime)".

"Konačno rešenje" Bugari su dopunili paljevinom više od 420 seoskih kuća.

Spomenik žrtvama bugarskog terora

Jesenje popodne u Gabrovnici

Kuće u Gabrovnici stare su najčešće stotinak godina i u njima se retko živi. Izgrađene su tehnikama narodnog graditeljstva. Nad kamenim temeljom su zidovi od naboja: drvena građa, ispunjena blatom i plevom.

Ambari

U ponekom dvorištu je seno, pripremljeno za zimu. Očigledno da su vlasnici u selu cele godine.

Seosko domaćinstvo

Neke od kuća su u izuzetno dobrom stanju, a veličina i način gradnje ukazuju da je reč o imućnim vlasnicima.

Put kroz Gabrovnicu

Oduvek sam voleo seoske kafane i pokušavao sam da ih pronađem putujući srpskim selima. Dopada mi se prepoznatljiva atmosfera: peć "bubnjara", drveni stolovi, najčešće bez stonjaka, meštani, koji u dimnoj zavesi igraju domine i tabliće. Jednu od njih našao sam u Gabrovnici. Ne znam koliko je ljudi sa strane zalazilo u Gabrovnicu i tražilo kafanu, ali na zidu još uvek, tek da se zna, stoji natpis: "krčma".

Krčma u Gabrovnici

Kada je ponestalo ljudi, gazda je zatvorio kafanu. Čini se da se i ovih dana često prolazi kraj kafane, pa je baš na tom mestu seoska, oglasna tabla. Na žalost, služi samo za umrlice.

Seoska oglasna tabla

Na kraju, voleo bih da znam celu istoriju kafane i vlasnika.

Kafana u Gabrovnici

Deo Gabrovnice pored reke je plodan i relativno ravan. Čini mi se da su livade pokošene, a viđam i košnice.

Livade pored reke

U jednom domaćinstvu broj košnica govori da je reč o iskusnom pčelaru. Rado bih probao i kupio taj pravi med.

Dvorište s košnicama

Čini mi se da je Gabrovnica duga bar 5km. Na topografskim kartama označena je više kao prostor, pa obuhvata i brda i kuće. Jedan od seoskih sokaka vodi do seoske škole i mesne kancelarije.

Put za centar sela

U centru Gabrovnice

Centar sela prepoznajem po javnim objektima. Tu su najčešće škola, mesna kancelarija, zadružni dom, spomen-česma.

U centru Gabrovnice

Jedna od najlepših zgrada u Gabrovnici je škola. Kada se broj stanovnika smanjio, nije bilo više đaka, pa je škola u Gabrovnici, ne znam tačno kada, zatvorena.

Škola u Gabrovnici

Zgrada spolja deluje vrlo uredno. Okrečena je pastelnim, veselim bojama i, gledajući spolja, ne može se zaključiti da se ne koristi. Mada, pojedini prozori su polomljeni, a trava davno nije pokošena.

Školska zgrada

Utisak je, međutim, drugačiji kad se uđe. Čini se da je hodnik skoro okrečen, ali uočljivi su znaci laganog propadanja.

Školski hodnik

Nedaleko od škole je zgrada mesne kancelarije. Zgrada je izgrađena u narodnom stilu, s tremom. Na zgradi još je uvek tabla, ali mesna kancelarija je zatvorena, a administrativne poslove stanovnici završavaju u Kalni.

Mesna kancelarija

U centru je i zgrada, koju koristi Lovačka sekcija. Ispred je lep, pokriven stari bunar.

Zgrada Lovačke sekcije i seoski bunar

Kako stići u Gabrovnicu

Moj boravak u Gabrovnici bio je suviše kratak, pa sem centra sela, nisam video ostale zaseoke. Rado bih se, prvom prilikom vratio. Ako želite da posetite Gabrovnicu, lako se stiže. Od Knjaževca putuje se ka Kalni, do klisure Korenatac, a zatim skreće ka Gabrovnici, Tatrasnici i Aldinoj Reci. Od skretanja do Gabrovnice je oko 2km i nekoliko minuta vožnje. Ukupno rastojanje od Knjaževca je oko 25km i 30 minuta vožnje.

Ako bi se posle obilaska Gabrovnice nastavilo dalje, mislim da je izuzetno lepo kružno putovanje za Tatrasnicu, Aldinu Reku, pa za Janju. Od Janje se može nastaviti prema Babinom zubu, ili ka Kalni, pa dalje za Knjaževac, ili Pirot.

 

 

Moguće je da u Gabrovnici sretnete meštane. Srdačni su, gostoljubivi su i dobrodošli ste!

 

---

Zahvaljujem se:

• Stanovnicima Gabrovnice, čije sam lepe kuće fotografisao, nadajući da neće da mi zamere;
• Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Gabrovnicu, prijatnom druženju i strpljenju;
• Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Gabrovnici.
  * Izvor: Marija Martinović, Danica Šantić: Gabrovnica, prilog proučavanju demografskog odumiranja naselja, Glasnik srpskog geografskog društva, Godina 2006. Sveska LXXXVI - Br. 2