Staro Korito, Knjaževac

Staro Korito vekovima živi pored Koritske reke, stešnjeno brdima Budžaka. Turci su familije redovno popisivali - tek da naplate porez u turskim akčama.

Staro Korito

Staro Korito posetio sam u avgustu 2011. godine, putujući knjaževačkim selima - od sela do sela.

Staro Korito jedno je od udaljenih sela u staroplaninskoj oblasti Budžak. Selo se pomerilo od nekadašnjih i sadašnjih glavnih puteva, ostavljajući po strani još jedino Balinac. Za razliku od većine sela ovog kraja, Staro Korito je zbijenog tipa. Smestilo se s obe strane Koritske, ili Balinačke reke.

Na ulazu u selo

Na osnovu dostupne literature*, Staro Korito je staro selo. Zbog poreza (izraženom u akčama) familije i domaćinstva popisivana su još u vreme Turaka. Vekovima, pa do sredine XX veka, broj stanovnika nije se značajno menjao. Po popisu iz 1948. selo je imalo oko 290 stanovnika. Iseljavanje je počelo sedamdesetih godina. Ovih godina u selu živi manje od 30 stanovnika.

Stogodišnje seoske kuće

Napredni period Starog Korita

Uspon sela započeo je tridesetih godina XX veka. Prva zadruga osnovana je 1931. U periodu II svetskog rata selo je zastalo. Zadruga je ponovo počela da radi 1945. godine. U posleratnom periodu u Srbiji osnovan je veliki broj zemljoradničkih zadruga. Pored osnovne delatnosti u oblasti zemljoradnje i stočarstva, zadruge su u selima otvarale prodavnice mešovite robe Mirisale su na manilu i rafiju, na tezgi su bile položene tegle sa svilenim i ljutim bombonama, koje su pakovane u fišeke. U Starom Koritu radila je prodavnica Poljoprivrednog kombinata Džervin iz Knjaževca. Kada je u selu ostalo malo stanovnika, a Džervin prestao sa radom, prodavnica je zatvorena.

Prodavnica PPK Džervina i mesna kancelarija

Seoska škola otvorena je 1932, a biblioteka od 1955. godine. Škola je zatvorena 1971. godine, jer u selu, zbog iseljavanja, nije bilo više đaka.

U vreme kada sam posetio selo, Staro Korito imalo je dva lokalna vodovoda. Potrošnju nije niko naplaćivao, ali je stari seoski bunar u centru sela sačuvan - za svaki slučaj.

Seoski bunar

Narodno graditeljstvo

Sudeći po seoskim kućama i narodnoj arhitekturi, u selu su živele pretežno imućnije familije, koje su do kraja Drugog svetskog rata združene u porodične zadruge.

Kuća s tremom (ćoškom)

Iako su izgrađene i pre stotinak godina, kuće i objekti sasvim odgovaraju sadašnjim, ekološkim standardima. Korišćeni su prirodni građevinski materijali, kamen i  drvo, a naboj je rađen od blata i pleve.

Put kroz selo

I pored činjenice da je Staro Korito planinsko mesto, selo od mrazeva i vetrova štite okolna brda. Zato se po seoskim dvorištima, naslonjene na kuću, viđaju vinjage. Očigledano je da im klima prija.

Tradicionalna seoska kuća, ambar i vinjaga

Kuća s vinjagom

Domaćinstva, u kojima se živi, lako je prepoznati. Zalaju psi, nenaviknuti na nepoznate i retke posetioce. Nekoliko njih bilo je vrlo negostoljubivo.

Seosko dvorište

U Starom Koritu postoje dve vrste kuća. Neke su velike i stilski ujednačene, s tremom. Postoje i kuće sa samo sebi svojstvenim stilom. Bez obzira što nisu kandidati za kulturno dobro, dopadaju mi se.

Kuća sa šimširom

Malo oronula fasada otkriva narodni, tradicionalni način gradnje: kameni temelj, drvena građa i zemljani naboj.

Tipična anatomija seoske kuće

Seoske bašte

Prostor pored Koritske reke stanovnici Starog Korita koriste za bašte.

Sadica Maksimović (?) u svojoj bašti

Blizina reke i mali izvori doprinose da bašte i krajem avgusta ostanu zelene.

Bašta s izvorom

Tako, u svaku od panorama sela, pored stogodišnjih kuća i ambara, umešaju se i bašte.

Seoska bašta

Panorama bašte sa ambarima

Ljudi

Jedna od najlepših slika, koje sam video putujući selima Srbije, je susret sa Savkom Blagojević i njenim psom. Sreo sam ih kada su se vraćali iz bašte.

Savka Blagojević na povratku iz bašte

U centru sela, kraj nekadašnje zadružne prodavnice, o selu i svom nekadašnjem, velikom stadu ovaca pričao je Ilija Maksimović.

Ilija Maksimović

Stanovnici Starog Korita su gostoljubivi i neposredni. Bio sam dobrodošao u domu porodice Jocić.

Porodica Jocić

Osnovni red i vaspitanje nalažu da na seoskom putu, kada sretnete nekoga, poželite: "dobar dan!". Zastanem, provedem neko vreme u prijatnom razgovoru. Ponekad saznam i neke seoske tajne, koje se šapatom ispričaju - ljudski je. Pozdravimo se, svako pođe svojim putem a da, nažalost, ne saznam imena tih divnih ljudi.

Moji slučajni poznanici iz Starog Korita

Kad putujem malim, zaboravljenim selima, ponekad, a sada sve ređe, naiđem na seoske zapise. Jedan od njih pronašao sam na prastarom hrastu, u ataru Starog Korita.

Krst i seoski zapis posvećeni svetom Nikoli

Kako stići u Staro Korito

U prvom momentu, dok nisam upoznao selo i sreo ljude, Staro Korito, stešnjeno između dva brda, delovalo mi je prilično sumorno. Nedugo zatim, zavoleo sam selo.

Početak sela

Ako poželite da posetite Staro Korito, odaberite leto. Uzan, planinski put, s dosta strmih litica, nije baš prijatan zimi. Do sela se lako stiže. Polazeći od Knjaževca, skretanje za Staro Korito, i dalje za Balinac, je u Žukovcu. Odatle do sela je 10km i oko 20 minuta vožnje.

 

 

 

U Starom Koritu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Safki Blagojević, Sadici Maksimović, Iliji Milovanović, porodici Jocić i ostalim meštanima, čije sam lepe kuće fotografisao i predstavio u ovoj reportaži, nadajući se da neće da mi zamere
• Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Staro Korito, prijatnom druženju i strpljenju;
• Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
• gospođi Vesni Milojković, koja mi je poklonila knjigu o Zaglavku;
• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Starom Koritu.

* Izvor: Miodrag Velojić, Olica Raovanović: Stanovništvo Stare planine 2 - Zaglavak, Zaječar 2007.