Kandalica, Knjaževac
Kandalicu sam posetio u avgustu 2011. godine, putujući od sela do sela.
Kandalica je staro selo. Pripada staroplaninskoj oblasti Budžak i nalazi se na putu za Staro Korito i Balinac. Iako se sklonila od glavnih puteva, nije bila dovoljno daleko da izbegne viševekovno plaćanje poreza. Zahvaljujući revnosti turskih činovnika, stanovnici su popisani 1455 godine. Po tom popisu, selo je imalo 10 domaćinstava, jednu udovicu i jednog neženju, koji su platili 628 akči poreza *.
Kandalica nije zaboravljena ni sto godina kasnije. Ne znam da li je Turska poznavala pojam inflacije i da li je tadašnji novac imao zlatno pokriće, ali ukupni porez, nakon 100 godina, iznosio je 1.329 akči *.
Selo je popis iz 1948. dočekalo sa oko 260 stanovnika, a 2002. bilo je 50 stanovnika. Ovih dana u Kandalici živi manje oko 20, pretežno starijih meštana.
Kandalica je podignuta na planinskom terenu. Međutim, brdovite zavetrine obezbeđuju blažu klimu, pa se u ataru sela, između ostalog, gaje vinova loza i voće i podižu seoske bašte.
Već na prilazu selu, uočavaju se lepi primeri narodne gradnje i korišćenje sadašnjih ekoloških materijala: kameni temelji i zidovi od naboja.
U selima, kojima putujem, nailazim na fine stolarske radove. Sreću se, nezavisno od imućnog stanja vlasnika. Očigledno je da su tadašnji stolari bili pravi majstori i da drugačije i nisu umeli da rade.
Narodna arhitektura u Kandalici
Kućni trem zajednički je deo većine kuća u Kandalici. Neke današnje arhitekte zamišalju stanove, čak i u soliterima, bez terasa, praveći od njih zatvore. Za razliku od njih, stari majstori uvek bi zakoračili u prostor.
Osim funkcionalnosti, da zakloni od vetra, kiše i smetova, majstorski trem čini međuprostor između privatnog (s one strane vrata doma) i javnog (pred vratima doma).
Stare seoske arhitekte najčešće nisu studirale u Beču, Parizu, ili negde drugde po belom svetu. Oslanjajući se na osećaj za lepo, smirenost i ravnotežu, njihov trem imao je najčešće tri luka. Kod većih kuća i pet, a vrlo retko broj lukova bio je paran.
Kuće su po pravilu postavljane na kamene temelje, a zidovi su od drvene građe i naboja od blata i pleve.
Veličina i izgled seoskih ambara govori da je je u selu bilo imućnih porodica.
Ponekad su majstori bili prezauzeti, pa su se graditeljstvom bavili domaćini. Stepenište nije bilo baš uvek pravo i "pod konac", ali proslavilo je stoti rođendan.
Centar Kandalice prepoznaje se po malo širem, slobodnom prostoru i većoj raskrsnici.
Čini se da jedini trag novijih vremena (od pre šezdeset godina!) česma u centru sela. Podignuta je 1947, ukrašena petokrakom.
Često se u Kandalici viđaju cvetne bašte, s obaveznom vinjagom, koja pravi luk iznad podrumskih vrata
Kada nestane prostora, bašta se preseli u seoski sokak.
Kandalica nije izdeljena na male, kakve se viđaju po selima Budžaka. Prateći teren, deli se na Gornji i Donji deo.
Vreme pčela, voća i povrća
Broj stanovnika Kandalice uveća se s proleća. Čini mi se da se livade redovno kose, a bašte i vinogradi obrađuju. To potvrđuju otvorena dvorišna kapija i traktor dubini jednog dvorišta.
U jednom od dvorišta najlepši primeri hrane sa svih mogućih reklama "organske hrane": neprskane jabuke i (pravi) med.
Ne trudeći se da namestim scenu, sreo sam dve divne stanovnice Kandalice. Poput renesansnih slika, na stolu sam zatekao najšarenije i najlepše letnje plodove.
U centru sela, predmet interesovanja jednog od meštana, koga sam upoznao u Kandalici, bio je drugači: u prvom planu su šljive za rakiju.
Kako stići u Kandalicu
Kandalica je lepo selo, s primerima stare izvorne, narodne arhitekture. Od Knjaževca je udaljena 12km i dvadesetak minuta vožnje sasvim solidnim putem.
Boravak mi je izuzetno prijao - zbog gostoljubivih domaćina i primera nedirnutog stogodišnjeg narodnog graditeljstva. Iz Kandalice sam putovanja knjaževačkim selima nastavio seoskim putem prema Starom Koritu i Balincu.
Zahvaljujem se:
- Dragiši Đuriću, Slavoljubu Bogojeviću, Miroljubu Vukadinoviću i ostalim meštanima, čije sam lepe kuće fotografisao i predstavio u ovoj reportaži, nadajući se da neće da mi zamere;
- Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji uskim, krivudavim putem za Kandalica, prijatnom druženju i strpljenju;
- Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
- gospođi Vesni Milojković, koja mi je poklonila knjigu o Zaglavku;
- Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Kandalici.
* Izvor: Miodrag Velojić, Olica Raovanović: Stanovništvo Stare planine 2 - Zaglavak, Zaječar 2007.
KNJAŽEVAC
- od sela do sela:
Aldinac
Babin zub, Stara planina
Balta Berilovac
Beli Potok
Bigar potok i vodopad
Bogorodičina crkva, Kamenica
Božinovac
Bučje
Crni Vrh
Ćuštica
Donja Kamenica
Donja Sokolovica
Gabrovnica
Gornja Kamenica
Gradište
Inovo
Jalovik Izvor
Janja
Jesen u Gornjoj Kamenici
Kalna
Kandalica
Kupalište Bara, G. Kamenica
Lepena
Papratna
Repušnica
Rgoška Banja (Banjica)
Stara Kalna
Staro Korito
Svrljiška Topla
Štrbac
Vlaško Polje
Vrtovac
Zubetinac
Žukovac