Vrtovac, Knjaževac

Sećanje na boravak u Vrtovcu, obilazak sela i okoline ne može da stane u jednu priču, već u omnibus ranijih i sadašnjih sećanja.

Jesen u Vrtovcu

Vrtovac sam posetio u septembru 2012. godine, putujući knjaževačkim krajem od sela do sela.

Vrtovac je izuzetno lepo selo, nalazi se na putu od Kalne prema Babinom zubu na Staroj planini i pripada knjaževačkoj oblasti Budžak. Boravak u Vrtovcu i obilazak sela i okoline ne mogu da stanu u jednu priču, već u omnibus ranijih i sadašnjih sećanja.

U centru Vrtovca

Centar Vrtovca prepoznaje se po nekadašnjem zadružnom domu i za seoske sredine, neobično velikim trgom. Trg u centru bio je dovoljno veliki da na njemu bude "korzo sa obavezna tri kruga".

Zadružni dom u Centru Vrtovca

Deleći sudbinu ostalih knjaževački sela i srpski sela, broj stanovnika Vrtovca sve je manji. U predratnim godinama bilo je više od 1000 stanovnika, po popisu iz 1948. godine selo je imalo 780 stanovnika. I pored plodnih njiva i povoljnog geografskog položaja, u blizini Kalne i puta Knjaževac - Pirot, selo se osamilo. Ovih godina u Vrtovcu živi stotinak, pretežno starijih stanovnika.

Napuštena seoska kuća

Škola u Vrtovcu ne radi. Ne znam kada je izgrađena, ali očigledno reč je o lepom projektu. Arhitekta i građevinski inženjeri znali su svoj posao. Veličina zgrade govori da je u Vrtovcu i okolini bilo mnogo đaka. Kada je selo ostalo bez dece, škola je zatvorena. Iako je prošlo mnogo godina od prestanka s radom, zgrada se, uz malo popravki, može i danas koristiti.

Zgrada škole

Ulaz u školsku zgradu nadkriven je tremom. Istaknuti lukovi ukazuju na stilizovane doksate, karakteristične za narodnu arhitekturu ovih krajeva.

Lukovi i trem na ulazu u školu

Strukturu lukova, arhitekta je prosledio u unutrašnjost zgrade, vodeći đake do učionica.

Lukovi u unutrašnjosti škole

Svi mogući ratovi XX veka nisu mioišli Vrtovac i njegove stanovnike. Sećajući se rođaka i suseda, stanovnici Vrtovca podigli su spomenik žrtvama ratova. Spiskovi su suviše dugački za jedno malo, mirno i nedužno selo. Postavljene su dve spomen-ploče. Jedna je zabeležila Balkanske ratove i Prvi svetski rat (1912-1918): "Za slobodu domovine u ratovima od 1912 do 1918 godine poginuše: (41 ime). Slava palim borcima!". Ploču su postavile "Masovne organizacije Vrtovca 24.7.1976.". Na drugoj spomen-ploči je spisak žrtava iz Drugog svetskog rata, 1941-1945: "Pod rukovodstvom Partije i druga Tita, u borbi za oslobođenje naše zemlje od nemačkih i bugarskih fašista i njihovih sluga, za izgradnju lepše i srećnije budućnosti naših naroda dadoše živote (pa spisak 16 imena). Slava im!". Spomen-ploča otkrivena je "Na dan Armije 1951. godine, Mesni odbor Saveza boraca NOR i NF Vrtovca".

Spomenik žrtvama ratova

Sudeći po spomeniku, ovih godina sećanja su malo izbledela. Bilo bi lepo da se sećanja obnove.

Narodna arhitektura u Vrtovcu

Prolazeći sokacima Vrtovca naišao sam na predivne primere tradicionalne, narodne arhitekture. Opstali su iako je dosta tih objekata napušteno. Osim toga, vlasnici ih nisu porušili i pored opšteg, a krajnje pogrešnog i skorojevićevskog shvatanja, da je narodna arhitektura prevaziđena, zastarela i ružna. Nasuprot tome, ružne su bezlične građevine po našim selima i gradovima, koje je nemoguće zapamtiti: iste su u celom svetu. Upravo zato, bar na fotografijama, želim da sačuvam vredan deo naše prošlosti i identiteta. Vrtovac mi je u tome pomogao!

Trem je u Istočnoj Srbiji često obavezan element kuće.

Jesenji kućni trem

Pored praktične namene, da zaštiti ulaz u dom od kiše, snega i vetra, trem ima i jedan drugi značaj: predstavlja međuprostor između unutrašnjosti kuće - našeg privatnog života i spoljašnje sredine - javno izloženog života.

Kuća s tremom i kamenim stepeništem

Trem se najčešće radi s lukovima. U Vrtovcu se nalazi i jedan predivan trem, kvadratne osnove. Sasvim sebično, voleo bih da je moj i da baš na njemu otpočnem jutro.

Kvadratni, drveni trem

Jedna od starijih kuća razlikuje se po izradi i boji fasade, a rezedo boja prozora savršeno se uklapa u okolinu.

Kuća sa zelenim prozorima

Na pojedinim primerima narodne arhitekture uočavaju se detalji, koji otkrivaju estetske potrebe vlasnika. Tako, sasvim običan prozor ulepšali su beli polukrug i okvir. Zatim je priča nastavljena na uglovima zidova.

Prozor s belim polukrugom i okvirom

 

Skoro svaka seoska kuća imala je malu baštu. Obavezne biljke bile su: šimšir, zdravac, pa ostalo narodno cveće: jorgovan, zumbul, gladiole. Najdugovčniji su vinova loza u obliku vinjage i šimšir. Ostaju da čuvaju kuću i kada je domaćini napuste.

Vinjaga

Primeri lepog narodnog graditeljstva u Vrtovcu su i privredni objekti. Izuzetno lep je ambar s vinjagom.

Ambar s vinjagom.

S obzirom da vinova loza pripada porodici lijana, ne čudi što je stigla čak do običnog obora.

Obor s vinjagom

U jednom domaćinstvu je senik sa senom za zimu. Očigledno je da se domaćinstva u Vrtovcu i danas bave stočarstvom.

Senik sa senom za zimu

Vrtovac u prolazu

S obzirom da se selo nalazi na putu za Babin zub, sve popularniji zimski centar na Staroj planini, kroz Vrtovac sve češće se prolazi. Najviše zimi. Tako je i moj prvi susret s Vrtovcem bio u januaru 1969, na putu za Babin zub. Ne sećam se sela, sećam se samo beskrajnog pešačenja do planinarskog doma na Babinom zubu.

Vrtovac

Skorašnja putovanja knjaževačkim selima bila su prilika da taj, davno pređeni put i predele s pogledom na Staru planinu vidim i doživim drugačije. Put ka Babinom zubu pruža se približno pravcem zapad - istok. Prvi krupniji pogledi na Babin zub su iz Vrtovca.

Pogled na Babin zub na Staroj planini

Deo Vrtovca izgrađen je pored glavnog puta - tek da domaćini budu u centru zbivanja.

Kuće kraj puta za Babin zub

Zimski, sunčani dan nesumnjivo prija, a u sećanju ostaju belina i presijavanje kristala. Za razliku od zimske, jesenja svetlost je obojena, pa sam prolazak Vrtovcem upamtio asocirajući na platna impresionista.

Jesenji put kroz Vrtovac

Jesen u Vrtovcu

Sećajući se nižih razreda osnovne škole, ne mogu da se ne setim i omiljene teme svih učiteljica ovog sveta: "Deco, pišite o jeseni!". Zato ću, ovom prilikom, da probam da napišem taj zadatak uz pomoć Vrtovca.

Pogled na polja s obranim kukuruzom

Jesenje boje najbliže su pastelu popodne, pa šuma potpuno oživi i dobije izraženu, treću dimenziju.

Treća dimenzija šume

Jedina dramatična slika, koja se izdvaja iz opšte poplave svetlosti i mekih boja, je usamljeni stari hrast.

Usamljeni, stari hrast

Nisko sunce, pred zalazak, istaklo je sasvim obične, inače neprimetne geometrijske oblike.

Pejsaž sa horizontalnim senkama

Na livadi kraj puta, sreo sam dve divne stanovnice Vrtovca. Zahvalan sam im na priči i fotografiji.

Jesenja ispaša

Priča o jeseni završava se na ulazu u Vrtovac. Ostali su još golubovi, koji kljucaju zrna kukuruza, trag zaostao nakon berbe.

Put kroz Vrtovac

Kako doći u Vrtovac

U Vrtovac ću svakako da dođem ponovo. Rado bih posetio delove sela, koje nisam video. Vrtovac je udaljen od Knjaževca manje od 35km i 35 minuta vožnje, na putu je ka turističkom centru Babin zub na Staroj planini, pa sve više putnika prolazi selom. Lepo je da se u Vrtovcu napravi pauza, a zatim nastavi ka Babinom zubu - nije daleko.

 

 

U Vrtovcu žive dobri ljudi, dobrodošli ste!

---

Zahvaljujem se:

• Nastavniku Branislavu Denčiću na detaljnim i zanimljivim pričama o selima knjaževačkog Budžaka;
• meštanima Inova, čije sam kuće fotografisao i predstavio u ovoj priči, nadajući se da neće da mi zamere;
• Saši Todoroviću, na uzbudljivoj, ali sigurnoj vožnji za Vrtovac, prijatnom druženju i strpljenju;
• Božidaru Mitroviću iz Knjaževca, na pričama o knjaževačkim selima, ljudima i događajima;
• Turističkoj organizaciji Knjaževac, koja je organizovala posetu Vrtovcu.